Slavoj Žižek upozorava Evropu na raspad BiH: Nastat će nešto mnogo gore!

[Beli Gibson]

raspodela teritorija prema naseljenosti a ne prema ljubavi

iebeš ljubav iz Kanade

не разумем, какве насељености. етничке?

 

[Stojkov Menidjer]

не разумем, какве насељености. етничке?

pa otkud ovoliko "Beogradjana"?
kome su prodali njive?

 

[Beli Gibson]

pa otkud ovoliko "Beogradjana"?
kome su prodali njive?

Не функционише тако

 

[Urvan Hroboatos]

у Јајцу је крунисан последњи српски средњовековни Краљ. а та чињеница има већи повесни значај од свих које си горе побројао. дакле, Јајце је трајно скопчано и са српском политичком прошлошћу.

Ako je Stjepan Tomašević posljednji srpski kralj- ja sam Pajo Patak i možete me zvati Cro Duck.

Ovaj forum pokazuje traljavost srpskog nacionalnog diskursa i kad je najobjektivniji, npr. kod Sime Ćirkovića.

Jednostavno, ono što je fundamentalno pogrješno kod svih Srba, a i Bošnjaka muslimana, a i kod nemalog dijela Hrvata je:

* lov na imena. Povijesno, kako su neki putnici zvali ljude koji su im bili na putu i sl. Besmisao.

* u slučaju stare Bosne i ostalog, zorno je da je to bila država nekih slavofonih rubnih katolika uz važnu, no malobrojnu lokalnu zaostalu Crkvu bosansku, i da su ti ljudi- iz sadašnje perspektive krstjani, katolici i pravoslavci- bili na procesu modernije etničke individualizacije kad je osmanska invazija prekinula sve to.
Od 16. st. okvirno, jasna je diferencijacija na katolike, muslimane i pravoslavce, i koji nemaju veze jedni s drugima. Katolici su sebe najčešće zvali Bošnjacima, pravoslavci Srbima, a muslimani Turcima ili Turcima Bošnjacima. Kako se god zvali, ti ljudi nisu imali iste želje za sebe i za svoje zajednice. Predosmanska Bosna ostala je u tradiciji i sjećanju jedino katolika- ne pravoslavnih ni muslimana, i to je bila zaprjeka u konačnoj asimilaciji Bošnjaka katolika u hrvatski moderni identitet, budući da su oni bili ponosni na svoje bošnjaštvo- dok su s prijezirom gledali na Srbe kao na vlaške dotepence, a na Muslimane kao na tuske izdajnike vlastitoga roda.

Iz stare Bosne imamo niz osoba koje su izrijekom Hrvati, od Franje Glavinića, Ivana Tomka Mrnavića, a i ostale koji su bili ostali u Bosni, kao Juraj Radojević. Pravoslavnih starih Bošnjaka jednostavno- nema. Oni nemaju nikakvu emocionalnu bošnjačku identifikaciju.

Grčević je točno i vrlo dobro uočio rasprostaranjenost hrvatskoga imena, do Srbije i Kosova, i ta knjiga je ovdje: https://www.bib.irb.hr/1014951

No to bolje pokazuje jalovost "lova na imena", jer pravoslavni Vlasi u Šumadiji ili Muslimani u Crnoj Gori zovući se "Hrvatima" ne mogu biti pribrajani hrvatskomu identitetu, koji je moderno zapadni kršćanski uz ostale hrvatske značajke.

Sve priče i o tobožnjem srpstvu stare bosanske države, i hrvatstvu, i bošnjaštvu su- prazne. Ta je zemlja nestala, a Hrvati u sadašnjoj BH njezini su jedini, parcijalni, baštinici. I to im je i bila zaprjeka u konačnoj nacionalnoj individualizaciji.

Na koncu- to su tri naroda, i njihove i sudbine, i želje za budućnosti, imaju malo veze s nadnacionalnim i sličnim projektima.

 

[Stojkov Menidjer]

Не функционише тако

kad prodaš zemlju.manjini manjina postaje vlasnik

samo lud prodaje zemlju za život u Beogradu što se vrlo brzo dokaže

 

[Statler and Waldorf]

Ako je Stjepan Tomašević posljednji srpski kralj- ja sam Pajo Patak i možete me zvati Cro Duck.

па он каже да јесте, а ја му верујем. и савременици су му веровали. мало непријатна чињеница за неке поборнике хрватског пучансог фанатизма, али шта се може. такав је живот.

Jednostavno, ono što je fundamentalno pogrješno kod svih Srba, a i Bošnjaka muslimana, a i kod nemalog dijela Hrvata je:

* lov na imena. Povijesno, kako su neki putnici zvali ljude koji su im bili na putu i sl. Besmisao.

* u slučaju stare Bosne i ostalog, zorno je da je to bila država nekih slavofonih rubnih katolika uz važnu, no malobrojnu lokalnu zaostalu Crkvu bosansku, i da su ti ljudi- iz sadašnje perspektive krstjani, katolici i pravoslavci- bili na procesu modernije etničke individualizacije kad je osmanska invazija prekinula sve to.
Od 16. st. okvirno, jasna je diferencijacija na katolike, muslimane i pravoslavce, i koji nemaju veze jedni s drugima. Katolici su sebe najčešće zvali Bošnjacima, pravoslavci Srbima, a muslimani Turcima ili Turcima Bošnjacima. Kako se god zvali, ti ljudi nisu imali iste želje za sebe i za svoje zajednice. Predosmanska Bosna ostala je u tradiciji i sjećanju jedino katolika- ne pravoslavnih ni muslimana, i to je bila zaprjeka u konačnoj asimilaciji Bošnjaka katolika u hrvatski moderni identitet, budući da su oni bili ponosni na svoje bošnjaštvo- dok su s prijezirom gledali na Srbe kao na vlaške dotepence, a na Muslimane kao na tuske izdajnike vlastitoga roda.

Iz stare Bosne imamo niz osoba koje su izrijekom Hrvati, od Franje Glavinića, Ivana Tomka Mrnavića, a i ostale koji su bili ostali u Bosni, kao Juraj Radojević. Pravoslavnih starih Bošnjaka jednostavno- nema. Oni nemaju nikakvu emocionalnu bošnjačku identifikaciju.

Grčević je točno i vrlo dobro uočio rasprostaranjenost hrvatskoga imena, do Srbije i Kosova, i ta knjiga je ovdje: https://www.bib.irb.hr/1014951

No to bolje pokazuje jalovost "lova na imena", jer pravoslavni Vlasi u Šumadiji ili Muslimani u Crnoj Gori zovući se "Hrvatima" ne mogu biti pribrajani hrvatskomu identitetu, koji je moderno zapadni kršćanski uz ostale hrvatske značajke.

Sve priče i o tobožnjem srpstvu stare bosanske države, i hrvatstvu, i bošnjaštvu su- prazne. Ta je zemlja nestala, a Hrvati u sadašnjoj BH njezini su jedini, parcijalni, baštinici. I to im je i bila zaprjeka u konačnoj nacionalnoj individualizaciji.

Na koncu- to su tri naroda, i njihove i sudbine, i želje za budućnosti, imaju malo veze s nadnacionalnim i sličnim projektima.

националност је искључиво политичка и правна категорија. све остало је лупетање оних који тај појам суштински не разумеју, јер су робови примитивне пучанске свести.

 

[Statler and Waldorf]

Сигурно мислиш на Стјепана Томашевића, крунисаног папинском круном 1461. године? Ма да, Србенда прави

па и Стефана Првовенчаног су крунисали папски легати Круном коју му је послао Папа. на исти начин како је почело, тако се и завршило два и по века касније.