slavlje rodjendana

blok45:
Sve je stvar percepcije...neko voli jedne stvari u životu, neko druge. Ista polemika je bila na temi Svadbe-za i protiv. Mišljenja sam da svako treba da se prostre koliko mu je guber dug, a ostalo je stvar afiniteta. Dokle god ne upadamo u dugove i minuse, lepo je slaviti rođendan, ali mislim da je danas izgubljen smisao toga naročito uvođenjem prestižnih igraonica-rođendaonica, skupih animatora, ketering hrane i naravno kupovne torte. Lično nikada deci nisam kupila tortu i smatram da je to najmanje to mogu da napravim svom detetu. Poražavajuće je da se veličina majke meri veličinom i cenom torte koju je naručila iz ove ili one poslastičarnice.

p.s. naredni ćerkin rođiš slavimo na putu u inostranstvo za njenu dušu i naš groš;)
Kliknite za proširenje...

Nigdje nisam pročitala da je neko napisao da se veličinom kupovne torte mjeri veličina majke, samo po tvom pisanju ispada da se veličina majke mjeri suprotnim - pravljenjem torte.
 
ja sam od onih masjki koje vole svom detetu da naprave same tortu aliotime se ne meri velicina majke. ako zena nema vremena, smisla, talenta ili jednostavno ne ume, ili ne voli da pravi onda nije za osudu ako kupi istu. svom sinu sam kupila jednom tortu koja je bila savrsena. ali ipak vise volim da ja i oni zajedno smutimo nesto, pa makar i ne ispalo bas kako treba :lol: uglavnom se prckam oko torte nedeljama pre rodjusa. sad vec skupljam po netu za rodjus koji je polovinom maja. ali ja jednostavno to volim.
a sto se tice same proslave, govorim o deci do 6-7g. meni su najdrazi rodjendani kod kuce, ali kako se tu pored dece nadju i roditleji jdnostavno prostor je suvise mali za takve proslave.zato pravimo u igraonici. a vrtic takodje ima tu dobru opciju za proslavu rodjendana tamo, tako da za drugare iz vrtica organizujemo tamo, a za prijatelje iznajmimo igraonicu.
deci u tom uzrastu je zanimljivo da imaju animatora koji ce ih zabavljati sve vreme. za majku koja slavi rodjendan kod kuce, jednostavno je nemoguca misija da animira decu i sluzi roditelje.
 
Juče mi mm priča da neki naš poznanik ove nedelje slavi ćerki osamnaesti rodjendan. Kad pre, neka je živa i zdrava, baš lepo. Da, da, lepo.
E, ali priča ima i nastavak. Prošli put kada su se videli, ovaj mu kukao kako ne zna šta će za pare, oko 200 ljudi je pozvano ( el se i udaje, pride? :eek: ), pa prostor, pa ovo, pa ono... za sve mu treba oko 2 000 evra ( i slovima - dve hiljade evra ). Juče su se videli, ovaj se hvali kako je iznajmio ne znam koji restoran u Beogradu, pa će biti ovoga, pa će biti onoga, pa uživo muzika... U subotu je proslava.
Pa se posebno hvali kako je kupio ćerki auto. I mladjoj će za koju godinu, kada bude slavila punoletstvo.
Euforično raspoložen, srećan... Odjednom splašnjava euforija i čovek počinje da kuka. Ne zna šta će, eto, ova današnja deca nisu normalna, tolike je pare dao za jedan rodjendan, pa auto, a uz to dovršava zidanje kuće.... Digao je kredit ogroman, i umesto u kuću, on uložio u rodjendan... Kako će to da vrati... :roll:

Ebte, i mi grcamo zbog kredita, ali smo od tog kredita od tavančine golih zidova napravili stan. A podigli smo skoro 3 puta manji kredit. Ebi ga, mi zamo zašto grcamo, bar imamo krov nad glavom, i živimo sami, što je neprocenjivo. A on da sprca tolike pare za jedan dan, kao da dete nebi moglo da preživi bez takve fešte. Kupuje auto ćeri, a sam vozi službeni, tudji. Kuća mu u cigli, bez fasade, a on se dokazuje pred ljudima iz zavičaja ( ne sećam se sad odakle je, negde južna Srbija ili tako nešto ). I sam kaže da je najviše gostiju koje je on zvao, a ne ćerka. E, pa neka grca šta ću mu ja. A selo će da priča kako on može, u Beogradu ruže cvetaju za sposobne... :roll:
 
Zlatna Iris:
ja sam od onih masjki koje vole svom detetu da naprave same tortu aliotime se ne meri velicina majke. ako zena nema vremena, smisla, talenta ili jednostavno ne ume, ili ne voli da pravi onda nije za osudu ako kupi istu. svom sinu sam kupila jednom tortu koja je bila savrsena. ali ipak vise volim da ja i oni zajedno smutimo nesto, pa makar i ne ispalo bas kako treba :lol: uglavnom se prckam oko torte nedeljama pre rodjusa. sad vec skupljam po netu za rodjus koji je polovinom maja. ali ja jednostavno to volim.
a sto se tice same proslave, govorim o deci do 6-7g. meni su najdrazi rodjendani kod kuce, ali kako se tu pored dece nadju i roditleji jdnostavno prostor je suvise mali za takve proslave.zato pravimo u igraonici. a vrtic takodje ima tu dobru opciju za proslavu rodjendana tamo, tako da za drugare iz vrtica organizujemo tamo, a za prijatelje iznajmimo igraonicu.
deci u tom uzrastu je zanimljivo da imaju animatora koji ce ih zabavljati sve vreme. za majku koja slavi rodjendan kod kuce, jednostavno je nemoguca misija da animira decu i sluzi roditelje.
Kliknite za proširenje...

Шта ће деци анимација?
Родитељи доведу децу па се врате по њих, тако је код мене било.
 
Код нас у окружењу, гледали смо само на телевизору гастоске свадбе од по десетина хиљада €.
И не МТВ, него домаћа нека емисија, вероватно као Бирам жену, чешљам бабу и тако нешто.
Никог не знам ко на тај начин обележава пунолетство детету.
 
електрика:
Шта ће деци анимација?
Родитељи доведу децу па се врате по њих, тако је код мене било.
Kliknite za proširenje...

da bilo je i kod mene tamonegde od osnovne skole. ja ti pricam o deci DO 6g. njima itekako treba animacija jer se pocnu otimati, tuci, svadjati, skakati, juriti. sve i da nemas animatora moras jednim okom motriti na to sta deca rade.
 
Ове године је било доста дечјих рођендана по кућама.
Деца не зову обично све из разреда него одабране другаре, њих десетак, тако нешто.
Није лоше што играонице нису више једина подразумевана места за славље.
Али сам зато недавно био на рођендану одрасле особе у преуређеној играоници, са живом свирком :)))
 
pa ne znam za skolsku decu, kada se slavi u vrticu neko nepisano pravilo je da se pozivaju sva deca. sta ja znam meni zao da pozovem janka a ne pozovem marka. naravno ne dodju svi ali dodje njih 15. naravno kad je dete starije onda moze da izabere koga ce da zove. pa i tih 10 je puno, zavisi koliki prostor imas kod kuce i koliko jos imas prijatelja koji ce svakako doci sa decom. ako su samo deca bez roditelja, sto je verovatno slucaj kod starije dece onda je slavlje kod kuce ok.
 
И ја сматрам да је предшколској дечурлији добродошао аниматор, па онда и играонице, али немају сви средстава да сви изфинансирају, јер се паралелно подразумева да се праве рођендани и код куће, за фамилију.
Кад мало стасају, видим да постаје уобичајено да праве сами селекцију кога ће да позову и да се практикује кућни амбијент.
Не сви и није правило. Можда то буде увод да се пунолетство детета не слави као свадба за 200 званица.
Није то све ни до родитеља, ако је дете иоле паметније вероватно да пружа отпор јер те паре може да искористи за дебело летовање и да обиђе пар градова...

Пфхаха, ево их, гастоси, знао сам да има, а има и песма о пунолетству, зло " дошао је и тај дан 18. рођ."
Хајди Јанковић лолооллл



Јесте ли видели како је дебела прождрнула торту од 200 кила?
 
Poslednja izmena:
Пошто се већ неколико пута помиње Јужна Србија, ево информација из прве руке.

Неколико година уназад приметан је овај тренд, који су започели голаћи који су се одједном обогатили, па као и свака наједена вашка почели да своје богатство приказују остатку света.

Тако су почели рођендане да славе у кафанама, где се сви налокају и наједу, апсолутно несвесни тога да се слави дечији рођендан и да то није свадба.

За причу је потпуно небитно колико дете има година.

А онда су остали родитељи започели надметање са њима, јер какви су они родитељи ако свом детету не могу да омогуће исто то, па и мало више.

Нека прича чаршија.

Ја сам од тих болести давно оперисана и свом детету рођендан славим код куће, у кругу најближих пријатеља и њихове деце.

Деца имају своју собу за игру, ми матори свој простор за крканлук и то је то.

Како ће госпођица реаговати кад види да остала деца славе рођендане другачије, видећемо.

Покушаћу да јој објасним да се на рођендан зову најближи другари, не цео разред, јер се и не дружи са свима.

Хоћу ли успети у томе, обавестићу вас.
 
Невезано за тему, гнушам се људи који себи и својој деци дају толико на значају, као да су енглески принчеви јбт.
Та деца после стварно мисле да им припада богзнашта, а живот их клепи кад се најмање надају.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top