SLAM

gost 248950

Buduća legenda
Poruka
31.235
Siv dan, roze jakna, kišobran i čizme.
Ejmi Vajnhaus, oba albuma i sluške.
Preko Brankovog mosta idem peške
Siv dan, roze jakna kišobran i čizme.

Izvesni zidar bi za mnom da zvizne.
Samo nek duva- ne čujem od pesme.
Na trafici kupujem ice tea od breskve,
Crveni Kim, kikiriki, čokoladicu Nestle.

Na ćošku zastajem da vežem pertle.
Semafor crveni a bio je zelen.
Iz plave Lade gleda me kreten
Ne brije bradu pa misli da je šmeker.

Pojačam ziku, kad ulicu pređem.
Sve mi je ovo u fulu bezveze.
Tipovi koji se kraj mene voze.
Njihove blajhane gospođe žene.

Siv dan, roze jakna, kišobran, čizme.
Hodam, u korak prati me jesen.
Ne čujem es em es koji stiže
Mada već znam ko i šta mi piše.

Niz Kneza Miloša, kod zgrade vlade
Bacam u kantu omot od čokolade.
Potrčim napred, da stignem bas
Pa zatim stanem- pustim neki haus.

Sve mi je super i sva sam u plusu.
Samo bi me smorile face u busu.
U sivom danu samo ja sam u boji
Đuskam dok hodam i dobro mi stoji

Ovaj pink kolorit, dobro mi stoji!
Ovaj beat koji vozi, dobro me vozi!
Ovaj grad koji volim, dobro mu stojim!
Ovaj dan koji prolazi, dan koji prolazi...

Dan koji prolazi, ja koja prilazim,
Dan koji prolazi, usputni osmesi
Dan koji prolazi, dan koji prolazi...
Siv dan, roze obrazi. Smejem se,
Odlazim...
- Minja Bogavac -
 

gost 248950

Buduća legenda
Poruka
31.235
Samoubica u zasedi

Uzrok smrti nije utvrđen,
Ali ja verujem i znam,
Da je u datom trenutku čula
Snažan udarac,
I da joj se zatim
Nebo
Srušilo na glavu.
Jer,
Kad su je našli
Kažu
Imala je oblake u očima
I pramenje magle u kosi.
Znala je
Da je prati.
Niko joj nije verovao.
Samoubica je čekao u zasedi.
Ostavljao joj je preteće linije
Na dlanu.
Kad su je našli,
Kažu
Nije bilo tragova borbe,
Sem što su zvezde bile rasute
svuda po njenoj haljini,
I što su se kao perle
S neke prekinute niske,
Kotrljale po sobi.
Uzrok smrti nije utvrđen.
Neko na kraju sveta
Loše je nanišanio Mesec.
Ili se uplašio da puca u Boga,
U poslednjem trenutku.
Kad su je našli,
Kažu
Anđeli su bili plavi i zlatni
A svetlost toliko bela, toliko snažna
Da nije moglo biti bola.
I da je izvesno,
Pronašla olakšanje. Koje izmiče.
- Minja Bogavac -
 

Top