Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 89.861
Скупштински ресторан је изузетно значајан политички чинилац у политичком животу Срба и осталих народа који у Србији живе.
Стално се посланицима замера што имају ресторан са ниским ценама ића и пића.
И стално им се пребројавају разне привилегије које посланици имају. До скора им је плата била око 60 000 или тако нешто, плус су добијали посланички паушал од 30 000 динара што излази између 90 000 и 100 000 (не знам тачно цифре, а мрзи ме да гуглам). Поред тога, добијају и трошкове превоза. Они који живе у Бијограду, добијају, чини ми се, цену месечне карте. Е, али они који живе расути по српским беспућима ван престонице, они могу солидно да прођу.
Они имају 3 опције. Прва је да у дане заседања летују, односно зимују у хотелу, а затим да приложе рачун из хотела скупштинским службама које ће им рефундирати трошкове хотелског смештаја (добро за привођење). Друга опција је да изнајме стан у Београду, приложе скупштини уговор, а скупштина им рефундира трошкове уговорене цене становања. Трећа опција је да им се за сваки дан ван куће обрачунава, чини ми се, по 20 динара за сваки километар далеко од дома свог. Па тако, ако неко живи у Новом Саду, слабо му се исплати ова варијанта, али ако нпр. живи у Нишу, за сваки дан заседања добија 20 динара по километру, а како је Ниш 300 километара од Београда, то испадне 6000 динара. НОви САд - Београд је 95 километара, па је та сума више од три пута мања. Тако је извесни посланик (име познато редакцији) уредно питао скупштинске службе да ли може да закључи уговор са својом рођеном ћерком (плеоназам) која има стан у Бијограду да са њом закључи уговор, а из скупштинске службе су му уредно рекли да је то тотално ок, да са ћерком закључи такав уговор (на страну што је вероватно он ћерки купио стан у Бијограду, дакле, формално је ћеркин, а у ствари његов, али ћерка мора да се проводи мало по БеГе пре него што ћапи добру прилику за удадбу у престоници).
У међуврмену су чини ми се повећали плате посланицима (можда за наредни сазив), тако да ће сада посланици примати око 250 000 динара (или 240 000 или тако нешто).
Елем, вратимо се на скупштински ресторан. Генерално, људи ако обрачунају привилегије посланика, и кажу...види их какви су никакви, а имају толике силне привилегије.
Пре свега, у питању су народни посланици. ДАкле, ми, народ, смо их послали (ми народ, зато народни, а послали смо их, зато посланици) у скупштину да нас репрезентујују и воде државу и доносе законе који ће утицати на све нас. Е сад, наравно да су скоро сви посланици брдска говеда и нуле и ништарије, али то је до нас, народа, кад не умемо да пошаљемо добре и поштене и паметне људе, него Ђуку Бизона и Марјана Ристичевића. Некада су народни посланици били културни и паметни људи. Када би у СРбији био већински изборни систем, и пошаљемо човека са именом и презименом из нашег краја, онда би такав један заслужио све привилегије које народни посланик има, али би и такав неко озбиљно схватао свој посао и предано радио у скупштини.
Како су народни посланици људи које ми шаљемо у скупштину, сматрам да треба да имају ту привилегију да им цене у ресторану буду јефтиније од цена у престоничким кафанама, из разлога јер је битно очувати достојанство институције Народне скупштине и достојанство институције народног посланика. Било би тотално безвезе да народни посланик мора да у време петоминутне скупштинске паузе трчи преко пута у пекару на масан бурек и јогурт (мада...ја у Београд не окусих љуцки бурек до сада. Још, бурек тамо не ме ре на осмине и четвртине, него на "граме". Хеботе...бурек на "граме". Не знам је л' га стављају на вагу да га измере).
Свака пристојнија фабрика има ресторан за своје раднике, па тако и скупштина треба да има ресторан са наше посланике.
Не треба нешто посебно мењати цене, какве год да су, већ треба вратити достојанство Народној скупштини и слати у скупштину паметне људе који ће уредно да раде свој посао а који ће бити бирани већинским изборним двокружним системом - именом и презименом.
Стално се посланицима замера што имају ресторан са ниским ценама ића и пића.
И стално им се пребројавају разне привилегије које посланици имају. До скора им је плата била око 60 000 или тако нешто, плус су добијали посланички паушал од 30 000 динара што излази између 90 000 и 100 000 (не знам тачно цифре, а мрзи ме да гуглам). Поред тога, добијају и трошкове превоза. Они који живе у Бијограду, добијају, чини ми се, цену месечне карте. Е, али они који живе расути по српским беспућима ван престонице, они могу солидно да прођу.
Они имају 3 опције. Прва је да у дане заседања летују, односно зимују у хотелу, а затим да приложе рачун из хотела скупштинским службама које ће им рефундирати трошкове хотелског смештаја (добро за привођење). Друга опција је да изнајме стан у Београду, приложе скупштини уговор, а скупштина им рефундира трошкове уговорене цене становања. Трећа опција је да им се за сваки дан ван куће обрачунава, чини ми се, по 20 динара за сваки километар далеко од дома свог. Па тако, ако неко живи у Новом Саду, слабо му се исплати ова варијанта, али ако нпр. живи у Нишу, за сваки дан заседања добија 20 динара по километру, а како је Ниш 300 километара од Београда, то испадне 6000 динара. НОви САд - Београд је 95 километара, па је та сума више од три пута мања. Тако је извесни посланик (име познато редакцији) уредно питао скупштинске службе да ли може да закључи уговор са својом рођеном ћерком (плеоназам) која има стан у Бијограду да са њом закључи уговор, а из скупштинске службе су му уредно рекли да је то тотално ок, да са ћерком закључи такав уговор (на страну што је вероватно он ћерки купио стан у Бијограду, дакле, формално је ћеркин, а у ствари његов, али ћерка мора да се проводи мало по БеГе пре него што ћапи добру прилику за удадбу у престоници).
У међуврмену су чини ми се повећали плате посланицима (можда за наредни сазив), тако да ће сада посланици примати око 250 000 динара (или 240 000 или тако нешто).
Елем, вратимо се на скупштински ресторан. Генерално, људи ако обрачунају привилегије посланика, и кажу...види их какви су никакви, а имају толике силне привилегије.
Пре свега, у питању су народни посланици. ДАкле, ми, народ, смо их послали (ми народ, зато народни, а послали смо их, зато посланици) у скупштину да нас репрезентујују и воде државу и доносе законе који ће утицати на све нас. Е сад, наравно да су скоро сви посланици брдска говеда и нуле и ништарије, али то је до нас, народа, кад не умемо да пошаљемо добре и поштене и паметне људе, него Ђуку Бизона и Марјана Ристичевића. Некада су народни посланици били културни и паметни људи. Када би у СРбији био већински изборни систем, и пошаљемо човека са именом и презименом из нашег краја, онда би такав један заслужио све привилегије које народни посланик има, али би и такав неко озбиљно схватао свој посао и предано радио у скупштини.
Како су народни посланици људи које ми шаљемо у скупштину, сматрам да треба да имају ту привилегију да им цене у ресторану буду јефтиније од цена у престоничким кафанама, из разлога јер је битно очувати достојанство институције Народне скупштине и достојанство институције народног посланика. Било би тотално безвезе да народни посланик мора да у време петоминутне скупштинске паузе трчи преко пута у пекару на масан бурек и јогурт (мада...ја у Београд не окусих љуцки бурек до сада. Још, бурек тамо не ме ре на осмине и четвртине, него на "граме". Хеботе...бурек на "граме". Не знам је л' га стављају на вагу да га измере).
Свака пристојнија фабрика има ресторан за своје раднике, па тако и скупштина треба да има ресторан са наше посланике.
Не треба нешто посебно мењати цене, какве год да су, већ треба вратити достојанство Народној скупштини и слати у скупштину паметне људе који ће уредно да раде свој посао а који ће бити бирани већинским изборним двокружним системом - именом и презименом.
