Skupstinska kafana

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
window.gif
ГООД МИНННИНГ!

Драги моји, мили моји, слатки моји, прекрасни моји, предивни моји, најлепши и најбољи моји...!

МААААААА................ШЕЋЕРЦИ И МЕДЕЊАЦИ МОЈИ!
И СЛАТКИЦЕ И МИШУРЦИ МОЈИ!
 
добра прича:


Уз локални пут покрај Горњег Милановца пастир је чувао овце.

Нови Јееп Гранд Цхероке крај њега, шкрипећи гумама, дивље закочи.
Возач, младић обучен у Босс одело, у Церрутти ципелама с Раy Бан наочарама,
Омега швајцарским сатом и БХС (Буссинесс Хигх Сцхоол) краватом искочи из возила и упита пастира:
- Хоћеш ли ми дати једну овцу, ако погодим колико их имаш у стаду?

Пастир погледа младића, па стадо које пасе и рече:
- Ако погодиш, узми овцу!

Младић паркира Јееп уз пут, укључи нотебоок и бежични модем,
скенира пашњак преко сателита и ГПС-а (Глобал Поситион Сyстем),
отвори базу података и 60 Еxцел табела, пуних алгоритама,
на то одштампа 150 страница дуги извештај на хигх-тец мини штампачу.

Окрене се пастиру и каже:
- Ту имаш тачно 1.586 оваца.

Пастир одговори:
- Тачно, имаш право. Изабери једну овцу.
Младић узме једну од животиња и стави је назад у возило.

Када се припремао да оде, пастир га погледа и упита:
- Да ли ћеш ми вратити то што си ми узео, ако погодим које ти је занимање?

Младић одговори:
- Свакако!

Пастир на брзину одвали:
- Ти си ревизор.
- Управо тако! Како си погодио?
- Веома једноставно. - одговори пастир.

Прво: дошао си, а није те нико звао.
Друго: рекао си ми нешто, што ја већ знам.
Треће: О мом послу немаш појма и сад ми врати мог шарпланинца!
 
Inače, tek da objasnim Mitketu, da ne bi Čirokija koji guta pare, a jeste FENSI ne bi bilo ni BMW-a koji je bolidu trebalo da UŠTEDI PARE, jer manje troši.... i ne bi bilo ideje da neplaćen BMW donosi još veću uštedu

i uopšte, u poslednjih recimo dve tri nedelje mogu da razmišljam samo o Gogiju i Vinku.

znam da sam odlučila ispravno. ebeš sva buduća sranja.
 
I tek, da ohrabrim sebe, još jednom ---

kuća u Mošorinu
bmw
kreditna kartica
advokat
stan
nameštaj u stanu
tvoj srenuti pogled
tvoj smeh
e, da i to što si insistirao da ja ODEM


svi koje si skucao sprdajući se sa zakonima
čak i Dodig za kojeg nemam pojma ko je

princip
istina
ljubav prema Vinku, strašna krivica koju osećam prema njemu. neverovatno žaljenje koje osećam Za jadnu, jadnu Vidu...

želja da se konačno, kao što mi neko reče poslednji put, a zaboravih tačno ko u Marka Kraljevića - dugački su repovi prošlosti --- --e, red je da im se stane na rep.
 
Poslednja izmena:
http://www.svevesti.com/a191924-eksperti-nad-ekspertima-procenjuju-živećemo-do-smrti

Eksperti nad ekspertima procenjuju: Živećemo do smrti
Ivan Molotok Tabloid 30.11.2010 09:35
Eksperti nad ekspertima procenjuju: Živećemo do smrti


Poodavno je povodom takvih kao što su Tadić ili Dinkić rečeno da su se "materijalisti snašli idealno, a idealisti materijalno". Nije baš da je reč o idejama i idealima u Dinkićevom značenju, ali to je to


Stvarnost ponekad, tačnije sve češće nije moguće objasniti drugačije do vicevima i skečevima, iako su u Srbiji vicevi i karikature odavno životniji, realniji i verovatniji od svakog života.

Ali, pre vica nešto što je skoro kao vic. Već četrdesetak godina, naime, u kriterijumu za status eksperta Ujedinjenih nacija postoji ovakav, gotovo doslovno prepričan uslov: kandidat za eksperta mora da bude spreman i osposobljen da na bazi raspoloživih činjenica, dokaza i pretpostavki tačno, kvalifikovano i sa visokom pouzdanošću predviđa događaje i posledice događanja iz svog delokruga zanimanja. Isto tako, ukoliko se predviđanja pokažu pogrešnima a procene netačnima, kandidat za eksperta mora da bude kvalifikovan da precizno i argumentovano objasni zbog čega su predviđanja i procene bili pogrešni ili netačni.

Iako bi nešto takvo, da zna da to zaista piše u aktima glavne međunarodne organizacije, svaki osnovnoškolac proglasio kretenizmom, u skladu sa takvim propozicijama ponaša se 99 odsto najviše srpske vlastodržačke elite, samozaljubljeno verujući da su građani u proseku zaista retardirani, a da su oni zaista - eksperti. Dovoljno je prelistati njihove prognoze od pre godinu ili dve dana, u vezi s onim kako su videli ono što bi trebalo da se događa danas, i kako danas tumače činjenicu da su njihove prognoze katastrofalno pogrešne a rezultati dijametralno suprotni od najavljenih, pa zaključiti kako zaista i nimalo metaforično živimo u ekspertskom društvu.

A ekspertski su se razigrali svi. Predsednik države koji, doduše, nije ekspert ni za šta opipljivo pre godinu dana je kvalifikovano i na bazi uvida u situaciju tvrdio da smo u ovo doba ove godine sigurno "na brdu", na suvom, daleko od svake krize, ali ovih dana, uvidom u stanje koje je uvideo prošle godine, umesto sa brda, iz najvećih dubina društvene, socijalne, ekonomske, političke i moralne provalije kompetentno procenjuje da ćemo iz krize tek 2012. godine.

Predsednik je, međutim, trostruka nula u odnosu na ekonomskog ministra Mlađana Dinkića, najvećeg eksperta među ekspertima, čoveka koji ne bi nešto pravilno uradio, niti pogodio ni da mu se to već urađeno i pogođeno u centar stavi pod nos. Čovek koji je, na ovaj ili onaj način, direktno ili posredno, već deset godina inicijator, ideolog i uglavnom realizator doslovno svih finansijskih i privrednih katastrofa (dakle, i kumulativne katastrofe države), svega što ima ikakve veze sa parama, ovih dana, baš na pitanje o debaklu svih njegovih procena i prognoza, izgovara ekspertsku rečenicu: "Tako misle svi oni koji nemaju ideje, pa mogu samo da pljunu pod prozor meni koji imam bezbroj ideja!". (Jedna od tih ideja je nedavno rezultirala, pored njegovih nedovoljnih primanja, i stanom teškim skoro 350.000 evra). Naravno da Dinkić zna da je ideja samo u glavi i da se od njega očekuje isključivo "materijalno" delovanje, i to na opštu a ne na ličnu korist. Čak i da mu je svaka ideja bila genijalna (iako ih je većina u samom startu izgledala pljačkaški i gubitnički), katastrofalna realizacija svrstava ga u red praktičnih zločinaca a ne idejnih "tvoraca", kako bi mu bilo milo. Mnogo davno je povodom takvih kao on rečeno da su se "materijalisti snašli idealno, a idealisti materijalno". Nije baš da je reč o idejama u Dinkićevom značenju, ali to je to.

A sad onaj vic koji se ubraja u nove, a žanrovski može da se svrsta u tajkunsko-lirsku prozu. Ide otprilike ovako.

Odlučio mladi tajkun, novokomponovani milijarder, da ostarelom ocu za neku prigodu pokloni ono što je ovaj oduvek želeo - letovanje na moru. Ode u elitnu agenciju i počne pregovore:

- Želim ocu da poklonim jedno malo iznenađenje, letovanje koje će pamtiti do kraja života. On ne sme da sazna za naš dogovor, a za cenu ne pitam.

- Naravno, mi smo vam na usluzi.

- Znate, moj otac ne može da zamisli da se odvoji od svoje kuće, njive, životinja, čak ni rasporeda soba, a zbog sujeverja mora da ima na raspolaganju ukupno 17 prostorija. Može li da se nađe neko ekskluzivno letovalište i da mu se ispune ovi uslovi da se oseća doslovce kao u kući?

- Ali, gospodine, pa to košta neverovatno - to je...!

- Ne pitam za cenu!

- Naravno, gospodine, smatrajte to završenim.

- Osim toga, znate, moj otac nikako ne može da podnese ptice, ni njihov glas, ni da ih vidi... pa ako biste mogli...?

- Ali, gospodine, pa to bi bio ekocid, neizvodljivo..., a i da jeste, koštalo bi strahovito mnogo!

- Spreman sam da platim koliko treba.

- U redu, smatrajte to obavljenim.

- Osim toga, moj otac voli da gleda zalazak sunca, ali ako mu sunce zakloni i najmanji oblačić dobija napad epilepsije...

- Gospodine, pa ne očekujete valjda da razgonimo oblake?

- Mislio sam da možete, ali ako ne možete, žao mi je, a bio sam spreman da platim...

- Smatrajte da je zalazak bez oblaka obezbeđen, gospodine...

- I još jedna sitnica, znate, moj otac je oduvek sanjao da noć traje tačno onoliko koliko on spava, čim on otvori oči da bude dan...

- Poštovani gospodine, mislim da sad već ulazimo u zonu sumraka...

- Jesam li možda propustio da kažem da ne pitam za cenu!

- Gospodine, ako je to sve, smatrajte da će vaš otac imati zaista nezaboravno letovanje.

Posle nekog vremena, doveze sin oca u letovalište. Otac se razbaškario, vidi se da mu prija i da mu se san konačno ostvario. Pozove sina pa mu kaže:
- Evo, sine, pogledaj ovu lepotu, kao da smo kod kuće, pogledaj ovu nedirnutu prirodu, sunce bez oblaka, nigde onih odvratnih ptičurina, a onu fantaziju sa danom i noći da i ne spominjem. Je l' vidiš, sine, zato te celog života učim i ubih se pričajući - ne treba mnogo para da bi čovek bio srećan!

:hahaha1: :mrgreen:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top