Pred sedamnaestočlanim Velikim većem Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu počela je javna rasprava u drugostepenom postupku povodom predstavke koju su vojni rezervisti podneli protiv države Srbije.
Prvostepena presuda tog suda, kojom je predstavka bila delimično usvojena, poništena u februaru pošto je sud usvojio žalbu Srbije i odlučio da ovaj predmet Vučković i još 29 podnosilaca predstavki, raspravi 17 sudija - Velikog veća zbog njegovog značaja.
Punomoćnici rezervista i predstavnici Srbije pred sudom predstavljaju svoje agumente, a potom će odgovarati na pitanja suda, kao i na međusobna pitanja. Srbija će predstaviti četiri prigovora koji se tiču prihvatljivosti predstavke rezervista o isplati ratnih dnevnica, jer najpre smatra da Ervopski sud nije stvarno nadležan da o njoj raspravlja.
Sledeći prigovor se odnosi na činjenicu da podnosioci predstavke nisu najpre iscrpeli sva pravna sredstva pred domaćim sudovima, potom da nisu obavestili sud da su im dnevnice isplaćene, iz čega sledi i četvrti prigovor a to je da nemaju "stav" tužioca.
Presuda Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava biće doneta naknadno u pisanoj formi. Dosadašnje iskustvo pokazuje da ona može biti istovetna kao prvostepena odluka (malog) sedmočlanog veća, zatim da Veliko veće može malo da modifikuje prvostepenu presudu u nekim segmentima, kao i da može doneti sasvim suprotnu odluku i utvrdi da nema odgovornosti Republike Srbije za kršenje ljudskih prava.
Prvostepenom presudom koja je stavljena van snage u slučaju Vučković i drugi utvrđeno je da član 6 Evropske konvencije o neujednačenoj praksi suda i pravo na pravčno suđenje nije povređeno, ali da je povređen član 1 Protokola 1 - pravo na imovinu u vezi sa diskriminacijom. Evrospki sud je u osporenoj presudi našao da je došlo do diskriminacije u slučjau rezervista time što je odluka Vlade bila doneta samo u odnosu na rezerviste iz određenih opština a ne i u odnosu na druge rezerviste.
Sud njima nije dosudio nikakvu naknadu, ali je državu obavezao da šest meseci po pravosnažnosti presude reguliše pitanje svih rezervista na jednoobrazan način i da predloži neke mere kako bi se pitanje rešilo.
"Republika Srbija međutim, nezavisno od odluke Evropskog suda, može da rešava pitanje rezervista i isplate tih ratnih dnevnica ukoliko postoji dobra vođa da se to pitanje reši, a svakako bi trebalo da postoji dobra volja", rekao je ranije Tanjugu predstavnik Srbije pred Evropskim sudom u Strazburu Slavoljub Carić.
Prvostepena presuda je stavljena van snage odlukom pretočlanog veća u februaru koji je usvojio žlabu Srbije, odnosno njen zahtev za upućivanje predmeta Vučković plus 29 drugih na Veliko veće Evropskog suda, koji se podnosi ukoliko se radi o predmetu koji je od opšteg značaja ili je od značaja za praksu Evropskog suda. Što se tiče diskriminacije, Srbija je prigovorila da rezervisti nisu u svojoj državi najpre iscrpli sva pravna sredstva onosno nisu podneli tužbu sudu u parničnom postupku za diskriminaciju, niti ustavnu žalbu Ustavnom sudu.
Kako je Tanjugu ranije rekao predsednik Saveza udruženja boraca 90-99. godine Dušan Nikolić, procenjuje se da će ta presuda obuhvatiti preko 100.000 veterana, jer samo taj savez okuplja oko 140.000 boraca. Od skoro 11.000 predstavki pred Evropskim sudom oko 7.000 se odnosi na rezerviste.
Ova javna rasprava izazvala je veliko interesovanje stručne javnosti u Strazburu tako da je ne samo sudsnica koja prima preko 100 ljudi ispunjena do poslednjeg mesta već i konferencijska sala i medija centar Evropskog suda.
http://www.tanjug.rs/novosti/86967/srbija-i-rezervisti-pred-evropskim-sudom.htm
