Skrnavljenje verskih objekata

[zlatko01]

U istoriji je mnogo puta dolazilo do rusenja verskih objekata ili njihovog pretvaranja u svetilista drugih religija. Za nas pravoslavne hriscane je najpoznatije skrnavljenje crkve Svete Sofije u Carigradu, danasnjem Istanbulu. Ono sto me zanima, da li postoji neka dzamija koju su Srbi preuredili ili na njenim temeljima sazidali svoju crkvu? Kakva je uopste bila tolerancija islama kao osvajacke religije na ovim prostorima prema drugim konfesijama?

 

[Sarvaš]

Pretpostavljam da je po Srbiji porušeno dosta džamija u ranijim vremenima . U Beogradu su svojevremeno
živjeli uglavnom Turci pa je za očekivati da su imali i neke svoje džamije .Koliko znam na Tašmajdanu je
bilo tursko groblje . Beogradjani koji malo bolje znaju istoriju svog grada bi mogli više reći o tome .

 

[Лекизан]

Црква Вазнесења Господњег у Чачку

Чачак је постао значајнији центар турске администрације и војске, што је довело до тога да Страцимирова задужбина буде искоришћена за потребе Турака. Хајрудин Емин је од цркве направио „часну џамију“. Већ у турском попису из 1560. године помиње се царска фехтија - џамија. То је тек први од укупно три пута колико је ова хришћанска богомоља претварана у џамију. У наредним годинама смедеревски санџакбег Турали-бег гради минаре и мектеб. Он је и своје поседе увакуфио 1572. године и део прихода наменио задужбини у касаби Чачку. У опису путовања дубровачким друмом Луја де Е, барона де Корманена 1626. године први пут се помиње Чачак. 1663. године Евлија Челебија описује га као место са шест махала, шест хиљада кућа, седам џамија и три медресе.

Након Пожаревачког мира 1718. године Чачак је припао Аустријом царству а џамија је враћена у цркву. Обновљени храм освештава ваљевски епископ Доситеј Николић 1723. године. Како се наводи, у скромном инвентару за богослужење издвајају се звоно, антиминис Арсенија Чарнојевића из 1692. године, рукописно Јеванђеље и Октоих.
Ипак, већ 1739. године Београдским миром Чачак се враћа под турске границе и црква поново постаје џамија. И у записима два аустријска обавештајца (официри Јосиф Павле Митесер и Јован Павле Антонић) из 1784. године стоји да је та џамија некада била црква. Како је записао Јоаким Вујић успеси устаника довели су до још једног враћања џамије у цркву. Ипак у Првом српском устанку џамија је доста страдала од удара топова. Али када је устанак угушен 1813. године она је и по трећи пут постала џамија и то је била још око 15 година. Турци су звоно скинули и продали.
Такође и Вук Караџић пише о чачанској цркви:“...која је неколико пута турчена и крштена, стоји и сад (1820. године), али као турска џамија“.
Јован Обреновић је почео преправку старе џамије у цркву и освећењем 6. септембра 1834. године посвећена је Вазнесењу Господњем. Ипак, у својим списима ни Вук Караџић ни Јован Обреновић, ни аустријски обавештајци, ни на неким другим местима се не спомиње да је у питању Страцимирова задужбина. О томе једино сведочи Јоаким Вујић.
http://sr.wikipedia.org/sr/Црква_Вазнесења_Господњег_у_Чачку
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=951

 

[zlatko01]

Ovde bi moglo da se ubaci masovno rusenje crkava na KiM i pretvaranja u dzamije, uzmimo primere u Djakovici.

 

[Fiamma]

Foča: Crkva „nikla“ pre džamije

15. novembar 2012.

Arheolozi počeli su arheološko istraživanje na temeljima Careve džamije u Foči u potrazi za temeljima starog pravoslavnog hrama

FOČA - Arheolozi Zavoda za zaštitu kulturnog i istorijskog i prirodnog nasleđa Republike Srpske počeli su arheološko istraživanje na temeljima Careve džamije u Foči u potrazi za temeljima starog pravoslavnog hrama. Arheološko iskopavanje počelo je na osnovu odluke Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika BiH, koja je 2004. godine ovaj lokalitet proglasila zaštićenim nacionalnim spomenikom.

Cilj je pronaći dublje i mnogo starije temelje pravoslavne crkve, za koju istorijski izvori tvrde da je izgrađena najkasnije u 12. veku, a koju su Turci oko 1500. godine pretvorili u džamiju.

Rukovodilac arheoloških istraživanja Ljubica Srdić kaže da se iskopavanja rade na istočnoj strani temelja Careve džamije i da je trenutno skinuto oko 50 centimetara zemlje.

- Iskopavanja se vrše radi eventualnog pronalaženja temelja starog pravoslavnog hrama. Osnov za to nam daje Alija Bejtić, koji je pedesetih godina prošlog veka ovde radio detaljna istraživanja i tvrdio da je tu, mnogo pre dolaska Turaka, bio pravoslavni hram - rekla je Srdićeva.

Ona je navela da će istraživanja trajati dvadesetak dana i da će posle toga biti saopšteni rezultati.

Ovim arheološkim istraživanjima, prethodili su nedavni radovi na raščišćavanju terena i betoniranju temelja Careve džamije, koje je inicirala Islamska verska zajednica, bez obaveznog obaveštavanja i prisustva srpskih arheologa.

Srdićeva i njena koleginica Ljiljana Parežanin kažu da je Medžlis Islamske zajednice u Foči imao rešenje Ministarstva za prostorno uređenje Republike Srpske i saglasnost na ovaj projekat, koji se zasnivaju na odluci Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika BiH, koja je Carevu džamiju u Foči 2004. godine proglasila zaštićenim nacionalnim spomenikom.

Međutim, u toj odluci se navodi i obavezujuća klauzula po kojoj svi eventualni radovi na ovom lokalitetu ne mogu da se obavljaju bez prisustva arheologa iz Republike Srpske, što Medžlis nije ispoštovao.

CILJEVI ISTRAŽIVANJA
U ZAVODU za zaštitu kulturnog, istorijskog i prirodnog nasleđa Republike Srpske, ističu da je cilj najnovijih istraživanja utvrđivanje istorijskih činjenica na osnovu iskopavanja naučnom metodom, a ne onemogućavanje obnove Careve džamije u Foči.

izvor: novosti.rs

 

[Gledston]

U istoriji je mnogo puta dolazilo do rusenja verskih objekata ili njihovog pretvaranja u svetilista drugih religija. Za nas pravoslavne hriscane je najpoznatije skrnavljenje crkve Svete Sofije u Carigradu, danasnjem Istanbulu. Ono sto me zanima, da li postoji neka dzamija koju su Srbi preuredili ili na njenim temeljima sazidali svoju crkvu? Kakva je uopste bila tolerancija islama kao osvajacke religije na ovim prostorima prema drugim konfesijama?

Хабзбуршка Монархија је умела претварати џамије у цркве (али искључиво римокатоличке), магацине (Батал-џамија у Београду је 1717. постала магацин униформи) или у друге намене. У Београду по завршетку османске власти, џамије су рушене, или им је одређивана намена која није била сакрална (свињци, дућани и сл). Има случајева попут горепоменуте цркве у Чачку, или Богородице Љевишке, која је постала џамија, па поново црква.

Што се ислама тиче, генерални принцип шеријата јесте да се црква не сме дирати, али се не смеју градити нове цркве тамо где има муслимана; цркве се смеју поправљати, али не и повећавати. Међутим, оно што је битно није закон сам по себи, већ разлика између закона и његове примене: задужбина цара Стефана Душана постала је извор материјала за Синан-пашину џамију, Студеница је значајно нарасла, а велики број манастира нема археолошке остатке старије од 16. века.