Skretanje paznje i zelja za dokazivanjem na internetu

[Lollol]

Inspirisano ovim tekstom: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/586651/SMRT-UZIVO-Tragedija-digitalnog-doba

Citam tekst o coveku koji je ubio dvoje ljudi i to snimio telefonom, i brze-bolje odmah na Twitter da pokaze svetu sta je uradio.
Tekst ovo objasnjava kao zelju da se skrene paznja na sebe, a kako je lakse nego na netu?

I imamo taj trend skretanja paznje, od ljubavnih drama, izava ljubavi, slika dece, prepirki, kontraverznih statusa, slika sa mora, iz teretane, iz kupatila, sta vec.
Zasto?

Ovo ubistvo je jedan ekstremni primer, jednog psihicki obolelog coveka, ali zar nije kod nas pre par godina nesto slicno?
Secam se teksta koji govori kako je decak od 15 godina odrubio psu glavu i stavio na Facebook da se "pokaze".

Zasto kao ljudi imamu tu potrebu da skrecemo paznju na sebe "hej, vidite me!" i gde je granica izmedju normalne i zdrave potvrde za paznjom, potvrdom, vrednovanjem i nezdrave?

 

[strah od klovnova]

Pažnja je neka vrsta socijalnog priznanja vrednosti. A u društvu koje briše granicu između dobrog i lošeg bilo kakva pažnja postaje dobra.

 

[Svetozar ot Ružičić]

zelja za dokazivanjem ima evolucione razloge

naime, s obzirom na to da su resursi ograniceni neophodno je biti kompetitivan
otud ta potreba za dokazivanjem, za skretanjem paznje za sebe, jer ljudi su takodje resurs

 

[Lollol]

Ako moze bez podrugljivosti i da se drzimo teme, to bi bilo zaista dobro.

 

[Guede]

Lakse je na netu, bilo da su ljudi upoznati sa nasim identitetom ili ne, uraditi mnoge stvari, a koje pred publikom uzivo ne bi bas isto uradili. Da li sad uslovno receno odsustvo drugih labavi nase kocnice i dopusta da svasta nesto izlazi na vidjelo ili ono ustvari pojacava zelju za isticanjem u masi, kakva je na netu, tesko je reci.

Imam utisak da ljudi u ova dva svijeta imaju dvije razlicite licnosti, i to mahom je tako, a da su te dvije licnosti sacinjene od vec dva navedena razloga. Naravno da postoje izuzetci koji iz njima znanih razloga ne zele da postanu dvojaki ... ali opet, tu i tamo, ako nista, u ovom virtuelnom svijetu znaju biti hrabriji no sto su inace.

 

[Svetozar ot Ružičić]

Lakse je na netu, bilo da su ljudi upoznati sa nasim identitetom ili ne, uraditi mnoge stvari, a koje pred publikom uzivo ne bi bas isto uradili. Da li sad uslovno receno odsustvo drugih labavi nase kocnice i dopusta da svasta nesto izlazi na vidjelo ili ono ustvari pojacava zelju za isticanjem u masi, kakva je na netu, tesko je reci.

Imam utisak da ljudi u ova dva svijeta imaju dvije razlicite licnosti, i to mahom je tako, a da su te dvije licnosti sacinjene od vec dva navedena razloga. Naravno da postoje izuzetci koji iz njima znanih razloga ne zele da postanu dvojaki ... ali opet, tu i tamo, ako nista, u ovom virtuelnom svijetu znaju biti hrabriji no sto su inace.

ljudi su na netu realniji nego u realu, i s dobrim razlogom, zato sto na netu nema cenzura kakvih ima u realu
ta dvolicnost, ta bipolarnost, je karakteristicna za savremenu civilizaciju koja kaznjava prirodu coveka

- - - - - - - - - -

e sad, postoje imbecili koji su toliko zatucani da su licemerni ne samo u realu vec i na jeb.enom internetu, gde razloga za licemerje gotovo da nema
to su uglavnom imbecili koji su toliko zakrzljali da su potpuno nesposobni da priznaju da su licemerni u realu, vec ubedjuju sebe da su zapravo iskreni, zbog cega je nepohodno da to licemerje odrze i onda kada za to razloga nema
odnosno na netu

iskren muskarac na forumu, u danasnje vreme, medju danasnjim ljudima, ne moze da bude civilizovan, moze samo da napusava
da su svi iskreni, svi bi se napusavali

 

[petar_z]

Inspirisano ovim tekstom: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/586651/SMRT-UZIVO-Tragedija-digitalnog-doba

Citam tekst o coveku koji je ubio dvoje ljudi i to snimio telefonom, i brze-bolje odmah na Twitter da pokaze svetu sta je uradio.
Tekst ovo objasnjava kao zelju da se skrene paznja na sebe, a kako je lakse nego na netu?

I imamo taj trend skretanja paznje, od ljubavnih drama, izava ljubavi, slika dece, prepirki, kontraverznih statusa, slika sa mora, iz teretane, iz kupatila, sta vec.
Zasto?

Ovo ubistvo je jedan ekstremni primer, jednog psihicki obolelog coveka, ali zar nije kod nas pre par godina nesto slicno?
Secam se teksta koji govori kako je decak od 15 godina odrubio psu glavu i stavio na Facebook da se "pokaze".

Zasto kao ljudi imamu tu potrebu da skrecemo paznju na sebe "hej, vidite me!" i gde je granica izmedju normalne i zdrave potvrde za paznjom, potvrdom, vrednovanjem i nezdrave?

Negde sam citao clanak na tu temu.

LJudi a narocito u SAD pod pritiskom su da moraju izgraditi uspesnu karijeru, moraju imati srecnu porodicu barem gledano sa strane, moraju fizicki dobro izgledati... I kada ne ostvare ta ocekivanja okoline jedini izlaz vide u ovakvim postupcima. Postao je preko noci poznat i to se u njegovoj glavi jedino racuna.

Svako od nas ima tacku kada kvrcne nesto u glavi. Neki su skloniji nasilju ali u drustvima gde materijalizam nije toliko izrazen i gde nema javnog pritiska za uspehom i dokazivanjem nema ni tolikog pritiska pa je i manje ovakvih situacija.

 

[mizaca]

Pažnja je neka vrsta socijalnog priznanja vrednosti. A u društvu koje briše granicu između dobrog i lošeg bilo kakva pažnja postaje dobra.

DA.

 

[Џорџи]

i u potpis sam stavio is od mene attention whores kazem teska bolestina

 

[Martial]

sve je u ..pomicnim merilima
ljudska teznja za iskazivanjem je sasvim prirodna..al kad se ta teznja ostvaruje u okviru jasnih merila I najvaznije unutar okvira kooperacije..kompetencija sama za sebe je iskljucivo destruktivna

primera radi odemo mi da beremo jabuke I krenemo da se takmicimo u branju jabuka videcemo ko najbolje bere jabuke ali cemo svi zajedno brze I bolje da oberemo te jabuke..= dobrobit
ali ako recimo krenemo da beremo te jabuke I krenemo da se takmicimo pa ja recimo Peri kao slucajno prevrnem korpu sa jabuikama I prospu mu se .Ziki ostetim merdevine I on padne s njih I povredi se..itd itd..ja budem na kraju najbollji ..sve ostale syebem usput sta je tu rezultat? ja nabolji berac jabuka ..jabuke I dalje neobrane neke prosute covek povredjen..= steta

 

[HELENA33]

martial zvuchish kao da si pao s krushke...

 

[Martial]

martial zvuchish kao da si pao s krushke...

ma jok ..s jabuke

 

[Snagator Kometa]

Pogrešno si postavio slučaj. Ili, bolje je reći, nedovoljno precizno. Vester Flanagan, čovek koji je počinio ubistva i onda i na sebe digao ruku, je uzor za ovako šta našao u skorašnjem upucavanju kongregacije crnih vernika unutar jedne crkve na jugu Gamburgeristana. Kao i u tretmanu uvojničenih policijskih službenika širom iste zemlje, naročito tokom proteklih par godina, naročito prema crncima.
Mislim, amerikanci ubijaju sve, svakoga. Osim anglo-saksonaca. No, serija crnaca koji su praktično doživeli javne egzekucije, jesu bili gradjani Amerike, i imali neka zagarantovana prava. Ili tako ide priča.

Možda je poštenije reći, ne uzor, već okidač. Duže vreme je pratio i istraživao taj, specifično Američki, fenomen i kult masovnog upucavanja i serijskog homicida. I to najčešće nasred vrlo vidljivih, pristupnih, javnih kongregacionih tačaka i lokaliteta.
To što je mladi gosn. Roof bio udesio celu crkvu, punu crnaca, radi započinjanja 'rasnog rata', mesec dana ranije, je samo prelomilo stvar za Vestera. Sa 41g, kao crnac, kao homoseksualac, u zemlji kao što je Gamburgeristan, bio je u nadiru, ili je tako stvar shvatao, opadanju, i po pitanju svoje karijere i života. I na kraju, i rase.
Ne dobijaš drugu priliku sa amerikancem.

Ali da, sigurno je tu bilo i gladi za publicitetom. Ikakve vrste. Mislim, čovek je ipak bio novinar. Živeo je za tako što.
Te se odlučio da odstupi sa pozornice, na ovakav način. Blogosfera, tviter, društvene platforme i slično, samo su poslužile napucavanju njegovoga egoa. Nije se on nešto preterano žurio. Već je format današnjih platformi, naročito ovih virtuelnih, društvenih - instantnost informacije, koje god vrste. Obično nepovoljne, ružne. Ali ne obavezno i ispravne. Hitrina ipak odvaja od vernosti. Ovo sve, aktivnost po mrežama i tviteru, treba shvatiti kao njegovo poslednje izveštavanje.

Ovde treba postaviti pitanje - kakva je to nacija, zapravo, koja je od ovog čoveka napravila toliko disfunkcionalno biće, da je na kraju, da bi dao ikakvu potvrdu svome postojanju, morao ubiti dvoje nekadašnjih kolega, iz sitnih razloga ličnih, krijući iste pozadi krupnih razloga, rasnih. Kakva je to zemlja u kojoj se svaki dan napucava neka škola? Sa Vesterom Flanaganom nije bilo mnogo toga van normalnog, onoga što se smatra za standard u Americi. Bio je tek običnjak. Čak se u prošlosti i znao okoristiti time što je manjina i rasno i seksualno. Sasvim prosečan čovek. I gle šta počini.

Biće sve gore, kako carstvo bude tonulo ka svom nadiru.

 

[Jasna]

Zasto kao ljudi imamu tu potrebu da skrecemo paznju na sebe "hej, vidite me!" i gde je granica izmedju normalne i zdrave potvrde za paznjom, potvrdom, vrednovanjem i nezdrave?

Nušić objasnio

''То је доба када се код човека јављају први инстинкти који затим ни живот, ни васпитање,
ни образовање не могу сузбити нити уништити. Један од најосновнијих је сујета, која је
утолико уочљивија што се јављу напоредо са оном простосрдачном искреношћу која је
тако слатка у детињству, да је права штета што се и особина губи одмах после првих
детињских дана.

Ви несумњиво познајете сви онога малога тиранина који, тек што сте дошли гдегод у
посету и отпочели врло пријатан разговор са његовом младом мамом или најстаријом
сестром, стрпа вам се међу колена, ослони се руком прљавом од пекмеза на ваше
панталоне, дигне ножицу у вис и дрекне: „Ја имам нове пипе!“ Ви му, разуме се, учтиво
и колико је могуће слађе, одговорите: „Ау, како су лепе пипе!“ и тиме мислите завршили
сте разговор са њим, те можете наставити онај интересантнији разговор са његовом
младом мамом или најстаријом сестром. Али се варате, јер мали тиранин сад тек почиње
своју упорна акцију. Он наслања руку намазану пекмезом и на другу ногавицу ваших
нових панталона и опет диже ножицу са узвиком: „Ја имам нове пипе!“ Вама се већ
преврће у стомаку, али из обзира према младој мами или најстаријој сестри, ви и даље
правите љубазно лице, милујете малу наказу по косићи и одговарате јој: „Јесте, јесте,
душо, видео сам, врло лепе пипе, особито лепе пипе!“ Али се ви и други пут варате ако
мислите да је то њему довољно и да ће вас сад већ једном пустити да наставите разговор
са његовом младом мамом или најстаријом сестром. Не, не, оно (средњи род) вам неће
дозволити ни реч више да проговорите, оно ће се успузати уз ваше колено, сешће вам у к
рило, дићи акробатски ножицу, подметнуће вам је под нос и захтеваће од вас да говорите
о његовим ципелама, и само о његовим ципелама, и ни о чему другом до само о његовим
ципелама.

E tako, to bi bila normalna potreba za pažnjom

''Ја сам у том погледу, тако бар причају моји родитељи и остали које се моје младости
сећају, био чак и агресиван. Ако је дошао гост у кућу, па сам му се похвалио новим
ципелама, а он не би ни обратио довољно пажње, ја сам га, веле, гађао папучама,
четком, ватраљем и свим што би ми дошло до руку и што би се могло са пода скупити.
Мени чак није било довољно ни то да чекам хоће ли гост наићи или неће, те да им се
похвалим новим ципелама, већ бих сео пред кућна врата, на улици, и ко год би од
пролазника наишао, ја бих дизао ногу и очајно врискао: „Ја имам нове пипе!“''

A ovo je već nenormalna potreba za pažnjom, koju poseduju genijalci. Šteta što nije
živeo u doba foruma. Bio bi najzabavniji i najčešće banovani korisnik.

 

[Borac za prava zivotinja]

Kao da je Zazi napisao.

 

[Jasna]

Jeste. I ja sam se setila njega dok sam čitala ovaj odlomak.

 

[Borac za prava zivotinja]

Ja stvarno imam nove pipe.

 

[Jasna]

Ok.. to je tek prva varijanta...

Ali ako postaviš sliku i banuješ sve koji se ne dive pipama, onda je opasno.

 

[hirajgoagain]

pisala sam malo
i jedem kikiriki

 

[glavati glavonja]

Farma i Krstarica je jedno te isto. Tamo jedino vidimo provokatora, dok ga ovde zamisljamo.

 

[LUDiSAVRŠEN]

nije internet otelotvorenje ničega što nije postojalo pre 2000 godina
jedan od osnovnih ljudskih impulsa je izazivanje nekakve reakcije i dobijanje povratne poruke od drugih
pa sad ko je kako naučio da kanališe svoj impuls
ko što postoje histerična deca koja ne znaju za drugo nego za vrisku i ciku
tako postoje manijaci koji ne znaju za drugo nego za mlaćenje kurrcem

 

[Martial]

nije internet otelotvorenje ničega što nije postojalo pre 2000 godina
jedan od osnovnih ljudskih impulsa je izazivanje nekakve reakcije i dobijanje povratne poruke od drugih
pa sad ko je kako naučio da kanališe svoj impuls
ko što postoje histerična deca koja ne znaju za drugo nego za vrisku i ciku
tako postoje manijaci koji ne znaju za drugo nego za mlaćenje kurrcem

kad je jedan deda slusao neke debile kako se fale koj ima veci **** .reko onako vid ove ne fale se sa najboljim volovima nego se fale qrcem

 

[ChristopherWalken]

Inspirisano ovim tekstom: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/586651/SMRT-UZIVO-Tragedija-digitalnog-doba

Citam tekst o coveku koji je ubio dvoje ljudi i to snimio telefonom, i brze-bolje odmah na Twitter da pokaze svetu sta je uradio.
Tekst ovo objasnjava kao zelju da se skrene paznja na sebe, a kako je lakse nego na netu?

I imamo taj trend skretanja paznje, od ljubavnih drama, izava ljubavi, slika dece, prepirki, kontraverznih statusa, slika sa mora, iz teretane, iz kupatila, sta vec.
Zasto?

Ovo ubistvo je jedan ekstremni primer, jednog psihicki obolelog coveka, ali zar nije kod nas pre par godina nesto slicno?
Secam se teksta koji govori kako je decak od 15 godina odrubio psu glavu i stavio na Facebook da se "pokaze".

Zasto kao ljudi imamu tu potrebu da skrecemo paznju na sebe "hej, vidite me!" i gde je granica izmedju normalne i zdrave potvrde za paznjom, potvrdom, vrednovanjem i nezdrave?

Tesko pitanje...

 

[glavati glavonja]

Kad bi samo znali kol'ki mi je...

 

[Starija Zena]

ma samo malo se raskukumaces i svi te zapamte