Škole pisanja

Ono što nije dobro kod škola pisanja:
postavljanje nekakvih pravila.
Mogu da razumem da su piscu u pokušaju potrebne izvesne smernice, ali mu škola pisanja, ako nije talentovan (i načitan), neće pomoći.
Zoran Živković, npr, koji predaje kreativno pisanje na Filološkom, postavlja standarde koji su specifični ... prepoznatljivi u njegovim delima. To nije dobro; na taj način se budući (eventualni) pisci uče kako da ne budu originalni.
Mišljenja sam da je umetnost pisanja prilično "rastegljiva", te da ne treba da postoje kanoni. Šta je, onda, umetnička sloboda, ako je pisac ograničen pravilima? Ne može se umetnička sloboda odnositi samo na ideju.
To je kao kada idete u muzičku školu i učite da svirate klavir. Vaš profesor vas uči osnovnim stvarima, ali interpretacija je ono što je, na kraju, bitno: po njoj se zna da li ste virtuoz ili prosečni pijanista. A interpretacija je, nakon što naučite tehnikalije, stvar ličnog unutrašnjeg doživljaja muzike.

- - - - - - - - - -

Što se čitanja tiče:
izbegavam da čitam dok pišem, zato što mi se dešavalo da me toliko opsedne neki detalj iz pročitane knjige (rečenica, izraz), da ne mogu da je se otarasim. Jedanput sam uhvatila sebe da u sopstvenoj priči koristim tuđe rečenične konstrukcije.
Sada sam se navikla da ne čitam tokom pisanja, i po automatizmu ne pipam knjigu dok svoju ne završim.
 
Škole pisanja su odlična stvar i pravo je čudo da pored toliko škola i vrhunskih učenih profesora i još više vrhunskih mladih entuzijasta nema nekih naročitih romana, ali sam siguran da će se ponoviti vrijeme kada su se za samo dvije godine u nas rodili jedan Andrić, Krleža ili Crnjanski npr... a i kako bi drugačije? Nikad više pisaca i nikad više onih koji su izučili tajnu zanata svog...
 
Borac za prava zivotinja:
otrebne izvesne smernice, ali mu škola pisanja, ako nije talentovan (i načitan), neće pomoći.
Zoran Živković, npr, koji predaje kreativno pisanje na Filološkom, postavlja standarde koji su specifični ... prepoznatljivi u njegovim delima. To nije dobro; na taj način se budući (eventualni) pisci uče kako da ne budu originalni.
Kliknite za proširenje...
Živkovića volim, a nemam pojma kako predaje, no samo učenje šablona ne znači nužno učenje neoriginalnosti.

Učenje šablona može upravo biti poziv i izazov za razbijanje baš tog i takvog šablona.

Uostalom - šablone može da ruši samo onaj ko ih jako dobro poznaje :)
 
AristotelSRB:
Škole pisanja su odlična stvar i pravo je čudo da pored toliko škola i vrhunskih učenih profesora i još više vrhunskih mladih entuzijasta nema nekih naročitih romana, ali sam siguran da će se ponoviti vrijeme kada su se za samo dvije godine u nas rodili jedan Andrić, Krleža ili Crnjanski npr... a i kako bi drugačije? Nikad više pisaca i nikad više onih koji su izučili tajnu zanata svog...
Kliknite za proširenje...


Šta ti to govori?
 
sanja*:
Živkovića volim, a nemam pojma kako predaje, no samo učenje šablona ne znači nužno učenje neoriginalnosti.

Učenje šablona može upravo biti poziv i izazov za razbijanje baš tog i takvog šablona.

Uostalom - šablone može da ruši samo onaj ko ih jako dobro poznaje :)
Kliknite za proširenje...

Dobro, ja nisam Živkovićev fan. Eto, priznajem da sam pristrasna.

Pisci su, po difoltu, sujetni, i - naročito ako su uspešni - skloni da svoj stil proglase neprikosnovenim.
Teško da će takvi biti dobri instruktori i, još teže, da će razbiti sopstvene šablone.
Primećujem da su mnogi pisci (ne samo ovdašnji) skloni da pišu stalno jednu te istu knjigu, knjigu o sebi, a to je - takođe - sklonost ka šablonu.

Rekoše mi da u jednoj školi pisanja, koju vode dva predavača, insistiraju na dugačkim rečenicama.
Kratke navodno nisu dovoljno "umetničke".
Rok za izradu radova je dva-tri dana, ali se nedeljama doteruje tekst - po instrukcijama predavača.
Što reče jedna mlada spisateljica: "Dok doterasmo i izmenismo, zaboravih o čemu se radi u mojoj priči."
Dakle, forsira se forma; ne sadržaj.
Dijalozi su najslabija tačka, jer se polaznici uče kako da ti dijalozi zvuče što inteligentnije (a ne autentično), pa se tako dešava da zamišljeni dijalog dve polupismene barabe, koje su prethodno popile hektolitre piva, glasi otprilike ovako:
"Gledao sam sinoć "Andreja Rubljova". Odličan film!"
"Ko ga je režirao?"
"Zar ne znaš? Pa Tarkovski."
A zatim sledi stručna analiza filma, sa sve intelektualnim osvrtom na filmske metafore.
 
Borac za prava zivotinja:
Dobro, ja nisam Živkovićev fan. Eto, priznajem da sam pristrasna.
Kliknite za proširenje...

Nisam ni ja fan Živkovićevog pisanja. Više bih ga cijenio da je ostao prevodilac, izdavač i promoter naučne fantastike,
Zar nije Mihajlo Pantić predavao kreativno pisanje na Filološkom jedno vrijeme? Nekako mi je on bolji za takav kurs.
Inače, sjećam se šta je Rejmond Karver pisao o kursu kreativnog pisanja koji je pohađao. Lik koji ga je držao (i kome je Karver bio doživotno zahvalan) uglavnom je davao preporuke šta da se čita. I to ne knjige ili pisce, nego časopise koji objavljuju poeziju i kratke priče.
Kad su studenti nešto napisali, ispravljao je samo očigledne propuste, ali je velikoj većini polaznika rekao da od njihove književne karijere nema ništa.
 
quentin:
Nisam ni ja fan Živkovićevog pisanja. Više bih ga cijenio da je ostao prevodilac, izdavač i promoter naučne fantastike,
Zar nije Mihajlo Pantić predavao kreativno pisanje na Filološkom jedno vrijeme? Nekako mi je on bolji za takav kurs.
Inače, sjećam se šta je Rejmond Karver pisao o kursu kreativnog pisanja koji je pohađao. Lik koji ga je držao (i kome je Karver bio doživotno zahvalan) uglavnom je davao preporuke šta da se čita. I to ne knjige ili pisce, nego časopise koji objavljuju poeziju i kratke priče.
Kad su studenti nešto napisali, ispravljao je samo očigledne propuste, ali je velikoj većini polaznika rekao da od njihove književne karijere nema ništa.
Kliknite za proširenje...

Ne znam, do skoro sam bila van tokova događaja na Filološkom, a sada me informiše jedan talentovani brucoš.
Slažem se; i ja mislim da je Pantić, majstor kratke priče, bolji za takav kurs.

Postoje, na nekim književnim sajtovima, kursevi pisanja. Piše se na zadatu temu pa se priča okači da je svi - i instruktori i ostali polaznici - čitaju.
Tada počinje javno rešetanje, ponekad neprijatno, ponekad i zlonamerno, ali istovremeno i korisno: na taj način se pisci uče kako da progutaju (pa i prihvate) kritiku.
Ovako - kada je samo jedan autoritet, i kada studentarija - iz oportunih razloga - povlađuje autoritetu, nema višeglasja.
 
Borac za prava zivotinja:
Pisci su, po difoltu, sujetni, i - naročito ako su uspešni - skloni da svoj stil proglase neprikosnovenim.
Kliknite za proširenje...
Aaaaaliiiii... nisu svi.
mislim, nije to difolt. Postoji kao pojava, ali nije difolt.
Ujević je bio uspešan, pa nije bio sujetan. Ne verujem ni za Antića da je bio sujetan (mada ne mogu da tvrdim - ali sujeta bi bila potpuno u suprotnosti sa svim što je pisao).
Za neke znam da jesu sujetni.

Primećujem da su mnogi pisci (ne samo ovdašnji) skloni da pišu stalno jednu te istu knjigu, knjigu o sebi, a to je - takođe - sklonost ka šablonu.
Kliknite za proširenje...
Ma ok je ako razviješ svoj stil kao novi šablon. Meni smetaju uobičajeni šabloni, šabloni "ovog ima na svakom koraku" tipa.
Šabloni tipa "Ovako se pišu pismeni sastavi na časovima srpskog jezika".

Inače mislim da svako, na neki način, piše sebe.
Pitanje je koliko ima toga "ja", koliko je široko, čime je ispunjeno, koliko je fleksibilno, koji su mu dometi. Od toga zavisi kvalitet knjige.

Dakle, forsira se forma; ne sadržaj.
Kliknite za proširenje...
Da, ali ni obrnuto ne pije vodu.
Zašto bi se te dve stvari uzajamno isključivale?
Meni je forma jednako značajna kao sadržaj. Neko bez izgrađenog ličnog stila ne može da bude kvalitetan pisac.

Dijalozi su najslabija tačka, jer se polaznici uče kako da ti dijalozi zvuče što inteligentnije (a ne autentično)
Kliknite za proširenje...
Hm.
Sad mi je ovo malo čudno - zar dijalozi autentično ne mogu biti inteligentni? :)
Dijalog je autentičan onda kada verno oslikava ono o čemu se piše, kada je, u svojoj suštini, istinit: ne možeš pisati jednak dijalog ako u sceni dve prodavačice na pijaci razgovaraju o dnevnom prometu i problemima s muževima, i ako u sceni imaš likove koji su po prirodi stvari inteligentni. Ako su inteligentni, normalno je da će voditi inteligentne dijaloge :)
Baš mi je to zasmetalo u jednoj priči s konkursa - pomenulo se na par mesta da je protagonistkinja inteligentna, a ni iz jedne rečenice, niti iz jednog njenog postupka, niti iz jedne njene prezentovane misli nisi mogao da zaključiš da je iole, a ne natprosečno inteligentna. Nečiju inteligenciju ne možeš da dočaraš tako što ćeš da napišeš "bio je inteligentan". Čitalac sam treba da zaključi o inteligenciji, upravo na osnovu postupaka, dijaloga, isl.

A naravno da je sumanuto insistirati na dugim i filozofskim dijalozima u opisu scene u supermarketu.
Osim ako nisi Tarantino.
U tom slučaju je to super :mrgreen:

pa se tako dešava da zamišljeni dijalog dve polupismene barabe, koje su prethodno popile hektolitre piva, glasi otprilike ovako:
"Gledao sam sinoć "Andreja Rubljova". Odličan film!"
"Ko ga je režirao?"
"Zar ne znaš? Pa Tarkovski."
A zatim sledi stručna analiza filma, sa sve intelektualnim osvrtom na filmske metafore.
Kliknite za proširenje...
Dobro, da li je eksplicitno naglašeno da se radi o polupismenim barabama?
Možda su to pismene pijane barabe? :D

Ali dobro, pazi, ja nemam nikakav kredibilitet po pitanju škola pisanja, jer nikad nisam bila ni u jednoj.
Možda bi trebalo da upišem neku, čisto iz istraživačko-eksperimentalnih razloga :)
Javite gde ima džabe, pa da idem :D
 
Poslednja izmena:
sanja*:
Ali dobro, pazi, ja nemam nikakav kredibilitet po pitanju škola pisanja, jer nikad nisam bila ni u jednoj.
Možda bi trebalo da upišem neku, čisto iz istraživačko-eksperimentalnih razloga :)
Javite gde ima džabe, pa da idem :D
Kliknite za proširenje...

Има и за џ, и то одличан курс који похађаш из властите фотеље. ;)
Додуше, намијењен је првенствено будућим модерним пјесницима, али суштина је иста па је лако примјењив и на прозу.

Ево, изволи:
http://www.pjesnik.net/download/Postmoderna_po(j)ez(m)ija.pdf
 
Ја нисам никад видео нити чуо како изгледа настава у таквој школи. Но не верујем да је могуће да неко научи да пише у таквој школи. Верујем да можда може да научи нека правила и да мало дотера стил, ( под условом да га већ поседије и да је изградио сосптевни стил писања). Можда може да научи техноогију прављења књига. Ал не много више од тога. Скоро сам чуо једну невероватну глупост на радију. Каже једна Госпођица у етар директно " Ко зна какави би тек били Пушкин, Достојевски и Црнњански да су завршили школу креативног писања". Овим је заправо показала да ми овде не патимо само од фах идиота, и од такозваних корисних идота, него и од ових обичних... идиота по себи.
 
Borac za prava zivotinja:
Ono što nije dobro kod škola pisanja:
postavljanje nekakvih pravila.
Mogu da razumem da su piscu u pokušaju potrebne izvesne smernice, ali mu škola pisanja, ako nije talentovan (i načitan), neće pomoći.
Zoran Živković, npr, koji predaje kreativno pisanje na Filološkom, postavlja standarde koji su specifični ... prepoznatljivi u njegovim delima. To nije dobro; na taj način se budući (eventualni) pisci uče kako da ne budu originalni.
Mišljenja sam da je umetnost pisanja prilično "rastegljiva", te da ne treba da postoje kanoni. Šta je, onda, umetnička sloboda, ako je pisac ograničen pravilima? Ne može se umetnička sloboda odnositi samo na ideju.
To je kao kada idete u muzičku školu i učite da svirate klavir. Vaš profesor vas uči osnovnim stvarima, ali interpretacija je ono što je, na kraju, bitno: po njoj se zna da li ste virtuoz ili prosečni pijanista. A interpretacija je, nakon što naučite tehnikalije, stvar ličnog unutrašnjeg doživljaja muzike.

- - - - - - - - - -

Što se čitanja tiče:
izbegavam da čitam dok pišem, zato što mi se dešavalo da me toliko opsedne neki detalj iz pročitane knjige (rečenica, izraz), da ne mogu da je se otarasim. Jedanput sam uhvatila sebe da u sopstvenoj priči koristim tuđe rečenične konstrukcije.
Sada sam se navikla da ne čitam tokom pisanja, i po automatizmu ne pipam knjigu dok svoju ne završim.
Kliknite za proširenje...

MI smo u srednjoj skoli u Svajcarskoj imali predmet kao kreativno pisanje. Upravo to sto si rekla da nam je jedan profesor predavao svoj stil. Ja sam imala probleme sa njim, jer sam iskakala iz njegovog stila ne samo svojim stilom, vec i temama. Moje konstrukcije recenica su bile drugacije, jer sam ja odrasla na hebrejskom i jidisu, a on je predavao na nemackom. Njegove teme su neekako bile mlitave i labave, a ja sam bila Vrela i Moderna jos tada. Kasnije u drugoj skoli sam imala odlicnu profesorku, koja je pisala kolumnu u nekim novinama. Ona je bas bila dobra predavacica, jer je uspevala da razvije kod nas razlicite stilove. Nije nas gusila.
Pitam se da li u umetnosti mogu postojati kanoni, bar u pisanoj. Sve zavisi, koju publiku hocete da dodirnete. Ja hocu ceo svet i uspela sam. Rezultat je vidljiv na mom blogu.
CItam Bibliju uvek i iz nje pre svega crpim inspiraciju danonocno, citam i ostale knjige. To ne utice na mene dok pisem, mada ponekad mi bas u nekoj knjizi naidje neka lepo srocena misao, koja mene muci u mom knjizevnom delu. Ponekad razradim i neku ideju. Ipak, Biblija mi je uvek na prvom mestu.

- - - - - - - - - -

Borac za prava zivotinja:
Dobro, ja nisam Živkovićev fan. Eto, priznajem da sam pristrasna.

Pisci su, po difoltu, sujetni, i - naročito ako su uspešni - skloni da svoj stil proglase neprikosnovenim.
Teško da će takvi biti dobri instruktori i, još teže, da će razbiti sopstvene šablone.
Primećujem da su mnogi pisci (ne samo ovdašnji) skloni da pišu stalno jednu te istu knjigu, knjigu o sebi, a to je - takođe - sklonost ka šablonu.

Rekoše mi da u jednoj školi pisanja, koju vode dva predavača, insistiraju na dugačkim rečenicama.
Kratke navodno nisu dovoljno "umetničke".
Rok za izradu radova je dva-tri dana, ali se nedeljama doteruje tekst - po instrukcijama predavača.
Što reče jedna mlada spisateljica: "Dok doterasmo i izmenismo, zaboravih o čemu se radi u mojoj priči."
Dakle, forsira se forma; ne sadržaj.
Dijalozi su najslabija tačka, jer se polaznici uče kako da ti dijalozi zvuče što inteligentnije (a ne autentično), pa se tako dešava da zamišljeni dijalog dve polupismene barabe, koje su prethodno popile hektolitre piva, glasi otprilike ovako:
"Gledao sam sinoć "Andreja Rubljova". Odličan film!"
"Ko ga je režirao?"
"Zar ne znaš? Pa Tarkovski."
A zatim sledi stručna analiza filma, sa sve intelektualnim osvrtom na filmske metafore.
Kliknite za proširenje...

Ja ne mogu da se slozim sa tobom o sujeti u potpunosti, jer JA nisam sujetna spisateljka. Volim i da mi moji citaoci i obozavaoci kazu sta im se svidja, a sta ne.
 
Vrela Cica:
Ja hocu ceo svet i uspela sam. Rezultat je vidljiv na mom blogu.
CItam Bibliju uvek i iz nje pre svega crpim inspiraciju danonocno, citam i ostale knjige. To ne utice na mene dok pisem, mada ponekad mi bas u nekoj knjizi naidje neka lepo srocena misao, koja mene muci u mom knjizevnom delu. Ponekad razradim i neku ideju. Ipak, Biblija mi je uvek na prvom mestu.

- - - - - - - - - -



Ja ne mogu da se slozim sa tobom o sujeti u potpunosti, jer JA nisam sujetna spisateljka. Volim i da mi moji citaoci i obozavaoci kazu sta im se svidja, a sta ne.
Kliknite za proširenje...
Blago tebi kad si slavna I kad tako lepo pišeš...I jako je lepo što nisi sujetna!
Ja sam strašno sujetan!
Kad napišem pesmicu tu na blogu pa neko nešto ružno kaže,meni skoči pritisak,kosa mi se digne na glavi I ja bih ga lepo
pridavio! Gad jedan da za moju pesmicu tako kaže!
Za srce me ujeo!
Msm,nisam napisao pesmicu,ali onako-hipotetički...
Stvarno mi jako smeta kad me kritikuju,ma dovoljno je samo popreko da me pogledaju...
Nekad pomislim da I nisam baš pogodan za javni život...
Bio bih zajeban kao javna ličnost!:sad2:
 
SUPERKULER:
Blago tebi kad si slavna I kad tako lepo pišeš...I jako je lepo što nisi sujetna!
Ja sam strašno sujetan!
Kad napišem pesmicu tu na blogu pa neko nešto ružno kaže,meni skoči pritisak,kosa mi se digne na glavi I ja bih ga lepo
pridavio! Gad jedan da za moju pesmicu tako kaže!
Za srce me ujeo!
Msm,nisam napisao pesmicu,ali onako-hipotetički...
Stvarno mi jako smeta kad me kritikuju,ma dovoljno je samo popreko da me pogledaju...
Nekad pomislim da I nisam baš pogodan za javni život...
Bio bih zajeban kao javna ličnost!:sad2:
Kliknite za proširenje...

Umetnost je za komentarisanje, a ja sam iskusna i vrlo poznata, tako da mogu da ocenim kada je komentar iskren, a kada zloban. Inace, najcesce, gle cuda, dobijam ovde zlobne komantare.

sanja*:
:mrgreen:
Mislim da ovo nikada ne bih uspela da doživim na pravi način, da nisam bila u Švici, o, Cico :malav:
Kliknite za proširenje...

Jesi li i ti isla u skolu u Svajcarsku? Koju?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top