Škole pisanja

Borac za prava zivotinja

Borac za prava zivotinja

Legenda
Poruka
51.037
Malo-malo, pa se pojavi neka nova škola pisanja ... (za odrasle, koji imaju ambiciju da postanu pisci).
Da li je učenje pisanja moguće?
Naravno, moguće je naučiti gramatiku i neka opšta pravila pisanja školskog tipa (uvod, razrada, zaključak; u poeziji metrika), ali ukoliko polaznik takve škole nije talenat, šta će naučiti? Kako će neko naučiti nadahnutost i pokretačku ideju?
Uostalom, KO treba da uči druge pisanju, i čiji su to kriterijumi i pravila „lepog pisanja“ ako umetnost podrazumeva slobodu u stvaranju?
 
Škole pisanja nisu, naravno, krive zato što su u modi, i čovek (a bogami i životinja ili borac za njena prava) ne treba da se na njih ljuti ni kad mu škola pisanja nije po volji, pa ni onda kada ŠP prvenstveno hoće da shvati kao ono što ona svakako jeste, to jest kao nasilje nad pravom na lični izbor, nad individualnim mišljenjem i ponašanjem, nad nadahnućem i pokretačkom idejom . Čovek jednostavno te škole ne mora voleti, ali neće ispravno postupiti ako samo prezrivo odmahne rukom (ili tvojom... pardon, svojom tako-tako nadahnutom glavom). Pričao sam ti jednom o svom shvatanju pisanja priča kao igri, aktivnosti kojoj je cilj zabava I uživanje, odnosno kojoj se cilj uspostavlja po meri same aktivnosti, Nema danas razgovora kome bi se mogla pridodati tapija na pravila lepog pisanja. Kriterijumi lepog pisanja pripadaju obema stranama, i (vama) piscima priča i (nama) čitaocima. U izlogu knjižare kao i u tvom blogu, čeka nas kultura, priča, informacija koju ona nosi. I komunikacija. Kakav će stepen komunikacije sa mnom ostvariti pisac koji ne poštuje, voli pravila komunikacije? Od klinaca na ulici možeš čuti da idu najradije u taj i taj kafić, zato što se tamo spontanije i lepše komunicira. Apsolutne slobode stvaranja nema, jer pisac svoju pokretačku, sirovu ideju kasnije pokušava da što bolje oblikuje, bira nove izraze, menja ih, prelepljuje ih poput trgovca koji menja cene istaknute na proizvodima, novim etiketama. Činjenica da se zamena etiketa zbila, sama od sebe, zaslužuje pažnju već zato što joj sve konsekvence ne moraju biti trivijalne i podvedene pod ograničenja slobode stvaranja.
 
U mom gradu je prvu takvu školu pokrenuo čovek koji se slobodno može smatrati veoma lošim novinarem (to je po vokaciji), piscem dveju knjiga, bledim ili čak neprijatnim medijskim licem koje s vremena na vreme dobije, verovatno reklamni, prostor da nešto o svemu tome prozbori. Lično nikada ne bih utrošila ni trenutak svog slobodnog vremena na mestu koje on (ne znam koliko uspešno) vodi, premda ovo može da liči na lični animozitet ili čak zavist prema dotičnom (nema zbog čega, iako bi možda neko postavio pitanje odakle mi kompetencija da sudim nekome ko iza sebe ipak nešto ima...no, koliko je takvih koji iza sebe imaju "mnogo" a svedeno ni na šta?). U medjuvremenu je pokrenuto barem još dve "škole" koje vas uče veštini pisanja kratkih priča, romana a može i bloga. O tome da možete ukoliko želite postati pisac, pohadjati i online kurseve (jedan vodi glagoljiva i plodna Bjelica) da se ne govori.

Smatram da to dobro mogu da realizuju samo oni koji su ostavili neki dublji literarni trag. Čak i u tim slučajevima, postavlja se pitanje, da li je sposobnost pisanja dovoljno poduprta sposobnošću prenosa nekih znanja, a pisanje se ne sastoji od puke tehnike, već od nekog ličnog unutrašnjeg haosa i pritiska (ova reč možda zvuči prejako, kontradiktorno, surovo, strašno) koji veštim preobraćanjem u reči u pisca unesu mir, a čitaoca prenesu u svet za koji nisu ni znali ali jesu naslućivali da postoji. Umesto haosa, može se upotrebiti nešto mnogo lepše - neizdrživa inspiracija.

Evo jednog zanimljivog teksta koji je na početku izručio pravu istinu o smislu i efektima škola za kreativno pisanje:

http://www.modli.rs/violeta/Premiere/Razglednice/Beograd/skola_kreativnog_pisanja/skola_kreativnog_pisanja_a.htm

Bilo bi još lepše da neko ko je pohadjao takav kurs, napiše nešto o svojim iskustvima, i iskreno kaže da li je sve to ispunilo svoju svrhu i njegova očekivanja.
 
Možda i takva škola pisanja donese rezultat!
Naravno ako je polaznik:
-Završio bar srednju školu
-IQ min.12o
-Pročitao bar deset romana i bar desetak priča
-Poseduje dovoljan vokabular za iskazivanje
-Ima ogromnu želju da postane čuveni pisac
-Ima spremnih min.10.000 evrića
-kreće u školu pisanja nastavnika-profesora književnosti,poznatog i
priznatog pisca...
Talenat mu uopšte ne treba jer za pisanje romana i priča i ne postoji neki
posebni talent!:mrgreen:Možda samo talent da izmišlja razne laži...:whistling:
Toliko.
Ako sam nešto zaboravio-dopunite me...
E da...Poželjno je da mu ćale bude uticajna ličnost...:hahaha:
 
Ne vidim uopste neki problem da se postane poznat i ugledan "pisac" a da uopste ne mora da se ide u skolu...postoje i takva zanimanja koja se zovu ghost writers, gde polu ili potpuno nepismeni (veoma cesto ugledni, u necemu nevezanom za pisanje ili cak ni intelektualni rad) iznajme osobu koja pise knjigu u njihovo ime, za poprilicno visoke sume novca. Njima kajmak i slava, a piscu zadovoljenje u novcanicama. Mogu vas iznajmiti za memoare, pisanje blogova, romana, putopisa, strucnih radova cak...

"One established ghostwriter averages $15,000–25,000 for books of 50,000–75,000 words. Another just made $12,000 for a 30,000-word book. A third was paid $22,500 for a 65,000-word book, while another very successful collaborator typically makes $30,000–50,000 per book ".
Ne znam kakva je plata kod domacih "fantoma".

Uslov kvalitetnog pisanja ne lezi u visemesecnom kursu, cak i visegodisnjem skolovanju vezanog za oblast. Ili jesi...ili si samo u pokusaju. I prija kad pokusas i na kraju iz tebe ispadne neko pisano cedo (voleces ga makar i sa vidljivim manama, iako mozda ne presrecan ili prezadovoljan ishodom). Sta drugi misle o tome, i da li ces uopste dobiti titulu Pisca, niti je vazno, niti presudno da ne bi pokusao opet. Mozda sa boljim rezultatom no sto i sam ocekujes.

Sto se pak skola za pisanje poezije tice...pa valjda poete pisu iz srca, a prozaisti iz maste. Mada i jedni i drugi umeju opasno da lazu :)
 
Ne znam kako kod nas izgledaju ti kursevi kreativnog pisanja (vjerovatno su prevara, kao i mnogo šta drugo), ali znam da su u Americi to prilično uobičajene stvari, i da se predaju i proza i poezija. Rejmond Karver je bio doživotno zahvalan piscu koji mu je predavao kreativno pisanje (Džon Gardner, ne naročito poznat romanopisac). Koliko sam shvatio iz onoga što je Karver o tom kursu pisao, nije to neka klasična škola gdje se uči kako da budeš pisac. Predavač im je savjetovao šta je korisno za čitanje i kritikovao njihovo pisanje.
Rekao bih da ti kursevi mogu biti korisna stvar za nekoga ko ima talenta. Pisac koji drži kreativno pisanje, ako zna šta radi, može imati ulogu koju je nekad imao dobar urednik u izdavačkoj kući. To jest, dok se urednici (bar kod nas) nisu pretvorili u plaćenike koji objavljuju najbolju ponudu, a ne najbolju knjigu.
Što se tiče onih koji pišu zato što to vole, a ne zato što znaju (a takvih je vjerovatno 90%), pošteno bi bilo da im se kaže da mogu da idu na kurs, ali ništa od njih neće da bude. Ovaj Karverov lik je tako nešto radio. Sumnjam da kod nas tako ide, pošto se prvo gleda kinta koju ljudi plaćaju.
 
lanavi:
U mom gradu je prvu takvu školu pokrenuo čovek koji se slobodno može smatrati veoma lošim novinarem (to je po vokaciji), piscem dveju knjiga, bledim ili čak neprijatnim medijskim licem koje s vremena na vreme dobije, verovatno reklamni, prostor da nešto o svemu tome prozbori. Lično nikada ne bih utrošila ni trenutak svog slobodnog vremena na mestu koje on (ne znam koliko uspešno) vodi, premda ovo može da liči na lični animozitet ili čak zavist prema dotičnom (nema zbog čega, iako bi možda neko postavio pitanje odakle mi kompetencija da sudim nekome ko iza sebe ipak nešto ima...no, koliko je takvih koji iza sebe imaju "mnogo" a svedeno ni na šta?)...
Kliknite za proširenje...

Verovatno misliš na ovog? ;)
 
quentin:
Ne znam kako kod nas izgledaju ti kursevi kreativnog pisanja (vjerovatno su prevara, kao i mnogo šta drugo), ali znam da su u Americi to prilično uobičajene stvari, i da se predaju i proza i poezija. Rejmond Karver je bio doživotno zahvalan piscu koji mu je predavao kreativno pisanje (Džon Gardner, ne naročito poznat romanopisac). Koliko sam shvatio iz onoga što je Karver o tom kursu pisao, nije to neka klasična škola gdje se uči kako da budeš pisac. Predavač im je savjetovao šta je korisno za čitanje i kritikovao njihovo pisanje.
Rekao bih da ti kursevi mogu biti korisna stvar za nekoga ko ima talenta. Pisac koji drži kreativno pisanje, ako zna šta radi, može imati ulogu koju je nekad imao dobar urednik u izdavačkoj kući. To jest, dok se urednici (bar kod nas) nisu pretvorili u plaćenike koji objavljuju najbolju ponudu, a ne najbolju knjigu.
Što se tiče onih koji pišu zato što to vole, a ne zato što znaju (a takvih je vjerovatno 90%), pošteno bi bilo da im se kaže da mogu da idu na kurs, ali ništa od njih neće da bude. Ovaj Karverov lik je tako nešto radio. Sumnjam da kod nas tako ide, pošto se prvo gleda kinta koju ljudi plaćaju.
Kliknite za proširenje...

Iskreno, ne mogu da vidim ikakvu drugu satisfakciju osim finansijske onog ko takvu skolu otvara. Samaricanstvo, velikodusnost, vera u misiju? Nesto mi to previse slabasno deluje. I dalje sam ubedjenja da onaj ko zeli iz duse da pise, pisace bez ikakvog uputa, jer ce podsvesno osetiti kako, kojim putem to ide. Ako je nekom potrebno neko uputstvo, ono se pre svega odnosi na to - sta uraditi sa napisanim, kako to plasirati.
 
lanavi:
Iskreno, ne mogu da vidim ikakvu drugu satisfakciju osim finansijske onog ko takvu skolu otvara. Samaricanstvo, velikodusnost, vera u misiju? Nesto mi to previse slabasno deluje. I dalje sam ubedjenja da onaj ko zeli iz duse da pise, pisace bez ikakvog uputa, jer ce podsvesno osetiti kako, kojim putem to ide. Ako je nekom potrebno neko uputstvo, ono se pre svega odnosi na to - sta uraditi sa napisanim, kako to plasirati.
Kliknite za proširenje...

Kod nas se vjerovatno sve zaista vrti samo oko para. U Americi takvi kursevi se otvaraju pri univerzitetima, a za svaku školu je stvar prestiža da ima nekog pisca s renomeom za predavača.

Ne mogu da tvrdim, jer nikad nisam ni pokušao da pišem, ali prema onome što znam o životima i razvojnom putu nekih poznatih pisaca, savjeti, posebno na početku karijeri, mnogima su biti dragocjeni. Recimo, Maksvel Perkins je bio urednik koji je otkrio Skota Ficdžeralda, Tomasa Volfa i Hemingveja. Misliš da je samo uzeo njihove rukopise koje su pisali iz duše i takve ih objavio? Ma kakvi, kresao im je po dvije trećine teksta, govorio šta treba da izmjene, šta nije dobro itd. I oni su ga slušali, bez sujete i nadmenosti. Ja tu negdje vidim i ulogu instruktora kreativnog pisanja. Ne može taj od svakog Pere, Mike i Jove da napravi pisca, ali onome ko ima talenta može mnogo da pomogne.
 
quentin:
Kod nas se vjerovatno sve zaista vrti samo oko para. U Americi takvi kursevi se otvaraju pri univerzitetima, a za svaku školu je stvar prestiža da ima nekog pisca s renomeom za predavača.

Ne mogu da tvrdim, jer nikad nisam ni pokušao da pišem, ali prema onome što znam o životima i razvojnom putu nekih poznatih pisaca, savjeti, posebno na početku karijeri, mnogima su biti dragocjeni. Recimo, Maksvel Perkins je bio urednik koji je otkrio Skota Ficdžeralda, Tomasa Volfa i Hemingveja. Misliš da je samo uzeo njihove rukopise koje su pisali iz duše i takve ih objavio? Ma kakvi, kresao im je po dvije trećine teksta, govorio šta treba da izmjene, šta nije dobro itd. I oni su ga slušali, bez sujete i nadmenosti. Ja tu negdje vidim i ulogu instruktora kreativnog pisanja. Ne može taj od svakog Pere, Mike i Jove da napravi pisca, ali onome ko ima talenta može mnogo da pomogne.
Kliknite za proširenje...

Da, ne moze svaki Pera i Joca da postane pisac, ukoliko mu je pevanje blize od pisanja, ali je za uspeh takvog pokusaja definitivno presudno ko se nalazi u ulozi tutora (dakle, renomirani, dokazani, iskusni, potkovani posednik umenja, vestina, sposobnosti, i onih vezanih za prenos znanja i onih za samu knjizevnost o kojoj se govori). Upravo svaki uspeh, ne samo potencijalni na polju literature, lezi u osluskivanju, ucenju od oniih koji to umeju, a ne koji su umislili da umeju a na neki cudan nacin cak uspeli druge da ubede u to.

Ono sto razlikuje (mada je to neka druga tema) nase podneblje od nekih drugih, gde se inicijativa, masta, ideja, pospesuju na svaki moguci nacin tokom osnovnog i srednjoskolskog skolovanja (pa i po pitanju razvijanja sposobnosti baratanja jezikom a time i pisanjem), to se upravo odrazava i na domete koji se postizu kasnije. Tamo negde te pustaju da "letis" uz pridrzavanje i navigaciju...ovde te i ne uce da letis, vec ti kresu krila jer "ima ko" da radi to za tebe. Otud toliko oskrnavljenog nacina izrazavanja, verbalne i pisane komunikacije, pa i mogucnosti da se neke zelje, cak potkovane realnim potencijalima, retko ili tesko ostvare.
 
Poslednja izmena:
Ama bre Nišlijke bre...Ko će bre u tu školu da ide?
Ko se smako od omladine da hoće da bude književnik i da piše
knjige koje više niko i ne čita...
Sve manje pisaca,a čitalaca još manje!
(Jedan čitaoc na tri pisca!:mrgreen:)
Dominđenja...:bye:
 
Mislim da je pisaca nikada više (knjige se mogu i "samoštampati", ili ići preko uglednih izdavačkih kuća, premda su kriterijumi za odredjivanje kvaliteta diskutabilni), a čitalaca definitivno, konstantno ima (nemoj da svoje odsustvo iz klana ljubitelja, pardon konzumenata lepe reči generalizuješ :)). Možda je kultura čitanja i izdavaštva poprimila neke čudne pravce (quentin je otvorio izvanrednu temu povodom tog pitanja), ali će onih koji vole da čitaju i probaju da pišu uvek biti, i to je izvanredna stvar. Problem leži u tome što kvalitet veoma često, poput gubitka dragocene vode u pustinji, biva potisnut, izgubljen, nezapažen pritiskom literarnog svaštarenja.
 
Evo jednog zanimljivog teksta koji je na početku izručio pravu istinu o smislu i efektima škola za kreativno pisanje:

http://www.modli.rs/violeta/Premiere..._pisanja_a.htm

Bilo bi još lepše da neko ko je pohadjao takav kurs, napiše nešto o svojim iskustvima, i iskreno kaže da li je sve to ispunilo svoju svrhu i njegova očekivanja.
Kliknite za proširenje...


Ja sam baš prošle godine pohađao kurs kod dotičnog pisca/profesora Kreativnog pisanja, s obzirom da mi je to jedan od ponuđenih izbornih predmeta. Ono što svakako zrači iz tog čoveka je ogromna, neverovatna sujeta. On teži ka tome da sve svoje studente pretvori u male homunkuluse koji će pisati isto kao i on. I ne samo to, nego je prilično ograničen na svoj žanr (SF), i vrti godinama iste teme koje gotovo nikako ne mogu da izbegnu fantastiku. Ja sam dobro prošao na kursu, ali to ne znači da se profesor slagao sa mojim pisanjem; težio sam više ka postmodernističkom razaranju forme i poigravanju, a on je meni govorio "kako se piše proza" tako što nam je čitao svoje priče kao primer na osnovu čega mi treba da napišemo nešto. Pritom, njegovo poznavanje književnosti kao da se zaustavlja tamo gde su mu se i zaustavile studije, pre nekih 40-ak godina, tako da ne poznaje ništa što je nakon toga došlo.
 
lanavi:
Mislim da je pisaca nikada više (knjige se mogu i "samoštampati", ili ići preko uglednih izdavačkih kuća, premda su kriterijumi za odredjivanje kvaliteta diskutabilni), a čitalaca definitivno, konstantno ima (nemoj da svoje odsustvo iz klana ljubitelja, pardon konzumenata lepe reči generalizuješ :)). Možda je kultura čitanja i izdavaštva poprimila neke čudne pravce (quentin je otvorio izvanrednu temu povodom tog pitanja), ali će onih koji vole da čitaju i probaju da pišu uvek biti, i to je izvanredna stvar. Problem leži u tome što kvalitet veoma često, poput gubitka dragocene vode u pustinji, biva potisnut, izgubljen, nezapažen pritiskom literarnog svaštarenja.
Kliknite za proširenje...
Ima da vas koji se "samoštampate" Vučić ukine u sledećoj fazi kresanja državnih troškova...Arčite uzalud državne pare...
Msm,mogli bi na pametnije državne stvari da ih trošite...Doćiće on do toga ,sigurno!:mrgreen:
Umesto da objavljujete knjigu ljubavnu(tiraž 300 pr.) ima da pokažete na you tube šta ste od toga
praktično jel...I pare nepotrošene i bela kuga suzbijena!:manikir:
 
Dragoljub69:
Ima da vas koji se "samoštampate" Vučić ukine u sledećoj fazi kresanja državnih troškova...Arčite uzalud državne pare...
Msm,mogli bi na pametnije državne stvari da ih trošite...Doćiće on do toga ,sigurno!:mrgreen:
Umesto da objavljujete knjigu ljubavnu(tiraž 300 pr.) ima da pokažete na you tube šta ste od toga
praktično jel...I pare nepotrošene i bela kuga suzbijena!:manikir:
Kliknite za proširenje...

Kod "samoštampanja" kao što dakle i sam naziv kaže - plaćaš sam troškove objave svoje knjige, tako da ovakav komentar ne stoji. Ko će i u šta ulagati sopstveni novac to je njegov problem, dok je problem finansiranja nečijih nazovi književnih besmislica složenija priča.
Komentar ti je pomalo ... (slobodno ubaci termin po želji) iako sigurno znaš šta ove tačke znače.
 
Direkt:
Ja sam baš prošle godine pohađao kurs kod dotičnog pisca/profesora Kreativnog pisanja, s obzirom da mi je to jedan od ponuđenih izbornih predmeta. Ono što svakako zrači iz tog čoveka je ogromna, neverovatna sujeta. On teži ka tome da sve svoje studente pretvori u male homunkuluse koji će pisati isto kao i on. I ne samo to, nego je prilično ograničen na svoj žanr (SF), i vrti godinama iste teme koje gotovo nikako ne mogu da izbegnu fantastiku. Ja sam dobro prošao na kursu, ali to ne znači da se profesor slagao sa mojim pisanjem; težio sam više ka postmodernističkom razaranju forme i poigravanju, a on je meni govorio "kako se piše proza" tako što nam je čitao svoje priče kao primer na osnovu čega mi treba da napišemo nešto. Pritom, njegovo poznavanje književnosti kao da se zaustavlja tamo gde su mu se i zaustavile studije, pre nekih 40-ak godina, tako da ne poznaje ništa što je nakon toga došlo.
Kliknite za proširenje...

Izvinjavam se, nisam videla ovaj komentar.
Zoran je izvanredan pisac iz oblasti koje se drži i zaista obožavam njegove knjige premda nisam luda za naučnom fantastikom, ali cenim svaku vrstu iskakanja i posebnosti (to je žanr koji zaista zahteva mnogo mašte). No, očigledno je da se neke stvari, ili sposobnosti bolje rečeno, ne mogu staviti u isti koš - takva sugestibilnost nije previše poželjna ukoliko želimo da nekog "naučimo" da piše (osim u slučaju da je konkretni kurs organizovan za polaznike koji bi da se bave isključivo tim pravcem u književnosti, ali ovde očigledno nije bio taj slučaj). Poznavanje književnosti,koje inicira davanje uputstava početnicima bi valjda trebalo da podrazumeva i malo više osvrta na pisanja autora različitih formata, pravaca i uspešnosti, čisto uporedjenja radi. Razočaravajuće na osnovu ovog što si rekao.
 
Ne znam, meni je prva njegova knjiga koju sam pročitao bila zanimljiva, ali već tad sam nazreo pattern kojim se služi, i potvrdio sam tokom čitanja ostalih knjiga da on ima jedan jedini šablon. Čak nas je terao da čitamo neke njegove priče da bismo iz njih izvlačili materijal potreban za naš rad, što samo po sebi ubija ono "kreativno" u samom naslovu i suštini kursa. Mnogo je sterilan, monoton, predvidiv, uskogrud. Mislim, to su svakako dva najlakša ispita koja sam polagao u prvoj godini (jer se poslednja priča u semestru računa kao ispitna ocena), ali 2x90 minuta torture tokom nedelje je stvarno previše :lol: Fora je što isto to radi i tokom leta kao kurs koji se plaća. Sreća pa me niko na to nije uputio ranije :lol:
 
Mislim da škole pisanja treba da drže oni ljudi koji predaju Književnost (odn Srpski jezik i književnost) u jezičkim gimnazijama i fakultetima.
-dakle profesori i doktori knjiženosti.
Samo, kao što je i Borka rekla,bez talenta i nadahnuća, nema dobrog književnog dela,

Mada...lepota je i u oku posmatrača
 
Unapred se izvinjavam poštovaocima lika i dela dotičnog ali ne mogu da
odolim - zamislite kurs kreativnog pisanja koji vodi Marko Vidojković! :pljus:

Skoro sve knjige namenjene onima koji žele da nauče da crtaju i slikaju
počinju rečima da svako može da crta i slika, kao što svako može da
nauči da piše (slova, naravno).

Kada je književnost u pitanju, čini mi se da je tu stvar slična muzici – ne
možeš čoveka bez sluha naučiti da peva ili svira, kao što ne možeš od
praznog, nemaštovitog čoveka načiniti pisca. Nema te škole koja to može.

Uostalom ne postoji škola za pisce, postoje kursevi koji su u najvećem
broju slučajeva čiste mamipare i koji od frustriranih pisaca u pokušaju
mogu da naprave samo još za koji stepen više frustriranog pisca u pokušaju.

Što se tiče ovih praznih i nemaštovitih tiče, oni postaju pisci drugim volšebnim
putevima, kao onaj gorepomenuti. Imala sam se onesvestiti kad sam ga skoro
čula, posle n-tog objavljenog romana da je odlučio da počne nešto i da čita.

Kursevi mogu da budu od koristi onima koji imaju još neizbrušenog talenta i
znanja ali samo pod uslovom da ih vode oni koji znaju i umeju da upute u veštine
i tehnike preusmeravanja tih kvaliteta u pisanu reč. Kad je naša zemlja u pitanju,
ne znam ko bi bio kvalifikovan za to; oni koji mi padaju na pamet nisu među
živima (otac nacije nije među njima, da se razumemo).

Pročitala sam nekoliko stranih naslova kojima je cilj da nauče ljude kreativnom pisanju
i ne mogu da kažem da je potpuno beskorisno, naprotiv, ima nekih dobrih stvari kao
što su tehnika, gradnja likova, atmosfera, kompozicija, zanatske stvari... Sve su to
korisni saveti za neupućene (a talentovane) koji mogu dosta da olakšaju tumaranje
po svetu belles lettres.

Čak sam se nosila mišlju da ovde pokrenem temu o kreativnom pisanju, na osnovu
mojih kompiliranih beleški (nešto kao online kurs), međutim, oduzimalo bi mnogo
vremena pa sam odustala.

A kad smo kod ove strane literature za samoučenje, Karverova Katedrala je obavezno
štivo i primer dobro napisane priče u skoro svim (koje sam pročitala) knjigama te vrste.

Ima jedna knjižica, prevedena kod nas, koja može dosta da pomogne u sticanju
samopouzdanja. Prva polovina knjige je OK, druga je već proizvod autorkinih frustracija
i ličnih lomova.
Dorotea Brend, Kreativno pisanje (predgovor – Džon Gardner)
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Koji je najstariji živi sistem pisanja
Odgovora
2
Pregleda
199
Nina
Nina

Back
Top