Sitničarnica "Kod srećne ruke" - Goran Petrović

[Rechke]

Često uhvatim sebe dok čitam kako razmišljam šta bi bilo kada bih mogao ući u knjigu, i poput Petrovićevih romana menjati detalje u njoj, i da li bih se, i kako snašao

 

[Милунка Савић]

Često uhvatim sebe dok čitam kako razmišljam šta bi bilo kada bih mogao ući u knjigu, i poput Petrovićevih romana menjati detalje u njoj, i da li bih se, i kako snašao

Што да се не би снашао?

 

[darkghost]

Pa vise sam volela da caskam sa njim da vidim da je ziv i da mogu da mu kazem da je genijalan, ovako me neka jeza brrrrrr hvata od njegove mrke face .

Znas kako, lice zapravo i ne govori toliko mnogo o coveku,
Skoro da cuti.
Unutrasnjost i spoljasnjost se ne prozimaju.
Po nekom mom iskustvu, uglavnom se nalaze
u diskontinuitetu.
Coveka mozes da upoznas kroz dela.
U ovom tvom slucaju, kroz "Sitnicarnicu"

Medjutim, verujem da mu ne bi bilo prijatno
kada bi ga napala sa tolikim odusevljenjem,
iako mogu da shavtim kako si se tada osecala.

 

[Rechke]

Што да се не би снашао?

Pa ajd' snađi se ti npr kod Tolkina!

 

[Милунка Савић]

Pa ajd' snađi se ti npr kod Tolkina!

Ту ни не покушавам.

(Башка, што епску фантастику баш и не готивим).

У ствари, не покушавам нигде код туђих књига. Њих, такве какве су, мање или више поштујем, неке баш и волим.

Али, уједно, зато, ако најзад хоћу да прочитам нешто што ми је баш баш, онако скроз по вољи - пишем своје властите.

Мислим да то у ствари раде сви писци, мање или више.

 

[Rechke]

Ту ни не покушавам.

(Башка, што епску фантастику баш и не готивим).

У ствари, не покушавам нигде код туђих књига. Њих, такве какве су, мање или више поштујем, неке баш и волим.

Али, уједно, зато, ако најзад хоћу да прочитам нешто што ми је баш баш, онако скроз по вољи - пишем своје властите.

Мислим да то у ствари раде сви писци, мање или више.

Meni epska fantastika uvek prija, kao da čitam nečuiju, do sada nepoznatu mitologiju
Mislio sam na snalaženje kao kod Petrovića, u bukvalnom smislu-doživljavaš ono što čitaš, i to se odražava na tebe u stvarnosti
A kakvog su ti usmerenja i žanra dela, ako nije tajna?

 

[Милунка Савић]

Meni epska fantastika uvek prija, kao da čitam nečuiju, do sada nepoznatu mitologiju
Mislio sam na snalaženje kao kod Petrovića, u bukvalnom smislu-doživljavaš ono što čitaš, i to se odražava na tebe u stvarnosti
A kakvog su ti usmerenja i žanra dela, ako nije tajna?

Иначе, иако, како рекох, епску не волим, ја, на други начин, посебно поштујем све писце фантастике, било које врсте, јер су у стању да измисле потпуно нове светове.

А научну, и "обичну" фантастику баш волим, нарочито тај додир, и преплитање тзв. "реалности" с тзв. "натприродним " елементима.

У принципу више волим кад писац покрене сопствену машту, а не "преписује" догађаје које је сам доживео, и личне утиске из тих догађаја.

Не одражава се на мене у стварности тако директно. А, док читам, кад ми је нешто баш интересантно, зна истински да ме обузме, и да уђем у тај свет. И оставља трајан утисак и после читања.

"Ситничарница" ми је један од таквих примера, без обзира на поменуте примедбе, баш сам уживала у тој књизи и и уживела се у њу.

А, често и "полемишем", с радњом, или осећањима и мислима јунака, за неку ствар, помислим, "ја бих то другачије"...

Написала сам до сад и објавила 5 књига.

Две збирке поезије, и три романа. (Најновији управо изишао пре неколико дана).

У потпису ми је линк ка издавачкој кући, тамо су и кратки описи књига, а и овде постављам одломке из претходног романа "Повратак кошаве..."

 

[picololeone]

Meni je Goran Petrovic isuvise nalik na Pavica, tako da me nije odusevila ova knjiga.

Mada dobra kopija, ali ipak samo kopija.

 

[kojote]

Ja sam veceras bila dobra 3 h u istoj prostoriji sa Goranom.
I dugo sam se premisljala da li da mu pridjem i da mu kazem da najiskrenije obozavam njegove knjige i nacin kako pise, da sam luda za Sitnicarnicom i da mi je promenio citalacku vizuru tom knjigom, ali - nisam.

Ostala sam po strani gledajuci ga kako pije pivo i nisam uradila nista od onoga sto sam planirala kad sam krenula na tu promociju.

A evo zasto.
Cekala sam ga da dodje kao da tu prestaje zivot.
I kad je usao , poskocila sam u stolici sa facom deteta koje vidi da je dobilo najomiljeniju i dugo zeljenu igracku.
A onda sam pocela da zapazam njegov izraz lica , energiju kojom zraci i odjednom vise nisam bila tako euforicna.

Goran je bio pomalo mrk, previse ozbiljan , nekako nepristupacan.
Rastuzilo me to sto sam imala utisak da bi mu moj prilazak bio neprijatan.
Imala sam utisak da njemu to bas ne bi prijalo ...ne bi bio neprijatan prema meni al bi imala osecaj da to nije ono sto mu prija.
Pa sam izabrala da ne zalazim u tu njegovu nevidljivu auru ozbiljnosti koja ga je obavijala iako sam zarko zelela da stanem pred njega i da mu kazem to sto mislim.

Posle nekog vremena - vise nisam ni zelela da pokusam.
Posle jos nekog -vise nisam ni gledala ka njemu.
Otisla sam pre njega pomalo tuzna sto nije onakav kakvim sam ga ja zamisljala.
Nasmejan, srdacan, miran, stalozen...
Istina jeste da je neobicno miran, povucen u sebe i pomalo nepristupacan.
Moja odluka da postujem to sto jeste mi se ucinila razumnom iako nije bila u skladu sa mojim zeljama.

Dakle....ako negde sretenete Petrovica ....i uspete da porazgovarate sa njim ( budete hrabriji od mene ) recite mu da bi bila sasvim fina , nenametljiva i kultuna. Da ne bi gusila niti ga bilo cim ugrozila ....pa kad me ponovo vidi ....nek slobodno spusti taj stit i dozvoli mi da mu kazem to sto osecam ...

(Kosana) Šiki, trebalo je da se zaplačeš (pred njim) dok je (tvoj "nežni") Goran tetošio (ko zna koje po redu) neko od jeftinijih brendova piva, a ne sada kad se ostrvio na Hajneken! Sada ti jedino ostaje da se zaplačeš, upiljiš se u njegove ledene oči i kažeš: "Budalo, toliko sam te volela, za sve si imao oči osima za mene!"

 

[kojote]

Ne, Šiki, zaista, Gokija, inače svog imenjaka, prvi put srećem davne... godine.
Posedujem prilično skroman primerak njegove "Sitničarnice", datiran
kao"prvo izdanje". Blago rečeno - odvratan je! Povez broširan, o nekakvom
kvalitetu papira nema ni govora, na naslovnoj strani drečećim slovima ispisamo:
"NIN-ova nagrada kritike za roman 2000-ite god. Izdaje Narodna knjiga-Alfa u
tiražu od 1000 primeraka.

Sećam se da sam tada dovršavao svoju Braću Karabatkove, a on bio sav nežan, veoma prijemčiv za svoje čitaoce, blago unezveren lik... nije lako biti to što On jeste, a jeste zaheban... I da, voli da popije. A onda nije naročito prijatan, makar ne prema
onim Guzama koje ne poznaje (kao ja tvoju veeliku, lepu). Sa slike, razume se.

P.S. Šiki, zamisli sebe i mene za jedno, recimo, dvadeset godina! Mani iz štampe izlazi, recimo, 47-mo izdanje mojih kapitalnih Braće Karabatkovih, a tebi... Tebi je i dalje guza onako velika i lepa, i poprilično zaklanja pogled na peškirić na kom privremeno boravi... Ti me značajno pogleduješ, a ja je grickam, grickammm...

 

[Mirka Šizika]

Kojote ....nece da moze tako.
Moja guza je sad mala i lepa.

A posedujem isto istacko izdanje kao ti ...evo raspalo se konacno pa sam dobila novo ...izdao Plato , potpisao Goran ....meni za ljubav u oktobru 2009.

Al ne vredi ...sta god da mi kazes ...ocekivala sam od njega ....bar da mi padne u zagrljaj kad me vidi

 

[kojote]

Kojote ....nece da moze tako.
Moja guza je sad mala i lepa.

A posedujem isto istacko izdanje kao ti ...evo raspalo se konacno pa sam dobila novo ...izdao Plato , potpisao Goran ....meni za ljubav u oktobru 2009.

Al ne vredi ...sta god da mi kazes ...ocekivala sam od njega ....bar da mi padne u zagrljaj kad me vidi

O tome ti i govorim, ali ti nikako da... Ti, guzo lepa, očekuješ i od mene da ti padnem, ne na peškirić, već u zagrljaj! I to "bar!"

I još nešto. Jeste me prilično zaintrigirao njegov način pripovedanja, naročito ono malo bajkovitosti koja mi je ostala dostupna kao čoveku ostrašćenom na život. Goran je ostrašćen na smrt, ali te očevidne suprotnosti nisu nam ni najmanje zasmetale da, jedan drugog, sveobuhvatno skeniramo drljavim pogledima.

 

[belo okruglo]

Једна од мојих омиљених књига, поред наравно ,,Опсаде Цркве Светог Спаса". Е, сад, и мени се у почетку чинило да је копија Павића. Јесте да има сличности, али ипак мислим да је све његово тако оригинално, почев од идеје, преко стила и форме дела. Павић је некако бесмисленији, барем мени. А сваку Горанову реченицу сам разумела.
Десило ми се док сам читала ,,Опсаду", одушевљавала сам се на свакој следећој реченици, нисм могла да поверујем на који начин је нешто описао (,,не знам како тачно иде, али на пример, кад оно описује Маглич, и каже колико је далеко, неколико дана хода, а можда и више ако стопала жуља мрзовоља).
А што се тиче ,,Ситничарнице" - генијална идеја. И поготово оне његове кованице, па уопште како је све повезано и на крају добије пун смисао колико год испрва изгледало да је само будалаштина. Онако, права књига, баш да човек ужива. Ма, давно сам је читала, не сећам се тачно детаља, али се сећам општег утиска, који ме ни сад не напушта. Једноставно, савршено по мојој мери.

 

[Angie.]

Čitajući ovo, dobijam želju da sada u 3 sata izletim i nabavim knjigu i pročitam je....

Način na koji pišete o njoj oduševljava...

Retke su i beskrajno dgarocene knjige koje te potpuno osvoje i promene, knjige koje te danima, mesecima, godinama opsedaju,slike i likovi prate....
Nikada nisam znala kako da opišem taj osećaj, a opet mislim da ga svako ko je zaljubljen u čitanje jako dobro poznaje...
Knjige kroz čiju vizuru počinješ da gledaš na neke stvari..
Knjige koje postanu deo tvog sveta, i prosto se pitaš kako to da oduvek nisu bile tu...
Knjige sa kojima se jednostavno spojiš, saživiš..
One koje sećaju i inspirišu...
Te knjige voliš i materijalno i sadržajno, one mirišu, imaju ukus..
One prosto ŽIVE...

 

[Rechke]

Može li neko da mi odgovori kako se nazva taj način i stil pisanja u kome se prepliću vremena, prošlost, sadašnjost i budućnost, fantastika i realnost, kojim piše Petrović i kojim je pisao Pavić?

 

[Милунка Савић]

Može li neko da mi odgovori kako se nazva taj način i stil pisanja u kome se prepliću vremena, prošlost, sadašnjost i budućnost, fantastika i realnost, kojim piše Petrović i kojim je pisao Pavić?

Некад се, између осталог такво, а и сва друга писања, у којима се бришу границе стилова, жанрова, и све остале које можеш замислити мешавине, звало постмодернистичка књижевност.

 

[Rechke]

Некад се, између осталог такво, а и сва друга писања, у којима се бришу границе стилова, жанрова, и све остале које можеш замислити мешавине, звало постмодернистичка књижевност.

Tako sam nešto i pre načuo, ali nisam bio siguran. Hvala

 

[Милунка Савић]

Tako sam nešto i pre načuo, ali nisam bio siguran. Hvala

Данас сви ми пишемо мање-више тако, уносећи поједине елементе поменутих ствари, али та форма и није толико битна, битно је ваља ли то по сарджини.

 

[Moon_Sea_Stars]

Ali zar nije postmoderna mnooogo širi pojam?

Ok, mogu se i ova dvojica svrstati u postmodernu,ali mislim da je to neprecizno određenje...

Postmoderna može biti i ruganje metanarativima i krik posle II sv rata.

 

[Милунка Савић]

Ali zar nije postmoderna mnooogo širi pojam?

Ok, mogu se i ova dvojica svrstati u postmodernu,ali mislim da je to neprecizno određenje...

Postmoderna može biti i ruganje metanarativima i krik posle II sv rata.

Јесте и то.

А, како их одредити уже? Опет доста неодређено, на пример, "проза с елементима фантастике"?

 

[Moon_Sea_Stars]

Јесте и то.

А, како их одредити уже? Опет доста неодређено, на пример, "проза с елементима фантастике"?

Pa da.


Ah, ta savremena umetnost, tako neodređena..prosto se opira čoivekovom pokušaju da je klasifikuje i definiše...

 

[gost 182607]

Лепа књига за љубитеље Београда.

Можда мало исувише "конструисана", тако да се човек на крају упита: ипак, није ли то више само "конструкција ради конструкције"?

Но, коначно, све у свему, није лоша, мени се и поред овога допала.

Али, кад је већ реч о Петровићу, његов у "Опсаду цркве Светог Спаса" сматрам далеко бољим и захтевнијим романом.

Мислим да је за њу требало да добије НИН-ову награду, а ово за "Ситничарницу" је, ипак можда само нека врста "надокнаде" за тај, по мом мишљењу, пропуст.

Zanimljivo je Milunka na koliko tema se srecemo .

Nije to knjiga o Beogradu, nikako samo to. Pored svega recenog o interakciji svih citalaca jedne knjige u isto vreme, to je i knjiga nasih korena i sentimenta. Mozda ti se zato i ne dopada toliko, jer ipak oslikava jedan gradjanski Beograd u pozadini .

Meni je Sitnicarnica bozanstvena bas zbog tog nostalgicnog osecanja koje mi je izazvala tokom citanja. Jako volim stil Gorana Petrovica.

Slazem se sa tobom po pitanju Crkve..i meni je odlicna.Znam da je cela prednemanjicka istorija u stvari borba sa Bugarima,ali nacin na koji je on opisao Zicu sa Savinim prozorima na cetiri strane, Bugare, Srbe..to je cudesno.


Ipak, meni je Sitnicarnica vise na srcu, valjda zato sto je neuspesno trazim ceo zivot.

 

[Милунка Савић]

Zanimljivo je Milunka na koliko tema se srecemo .

Nije to knjiga o Beogradu, nikako samo to. Pored svega recenog o interakciji svih citalaca jedne knjige u isto vreme, to je i knjiga nasih korena i sentimenta. Mozda ti se zato i ne dopada toliko, jer ipak oslikava jedan gradjanski Beograd u pozadini .

Meni je Sitnicarnica bozanstvena bas zbog tog nostalgicnog osecanja koje mi je izazvala tokom citanja. Jako volim stil Gorana Petrovica.

Slazem se sa tobom po pitanju Crkve..i meni je odlicna.Znam da je cela prednemanjicka istorija u stvari borba sa Bugarima,ali nacin na koji je on opisao Zicu sa Savinim prozorima na cetiri strane, Bugare, Srbe..to je cudesno.


Ipak, meni je Sitnicarnica vise na srcu, valjda zato sto je neuspesno trazim ceo zivot.

Не, управо ми се тај део о грађанском Београду свиђа, мени је иначе посебно баш тај Београд, (као и Београд уопште) и животна и списатељска главна тема.

(А и сама сам из београдске предратне грађанске породице, тако да... )

А већ сам раније објаснила шта ми се у овој књизи не допада толико.

 

[lamar]

Vrlo lepa knjiga. Kad sam prvi put počela da je čitam, delovala mi je tako sumorno. Kasnije postaje divna. doživela sam je kao posvetu nama, pasioniranim čitaocima, ljubiteljima knjiga. Ma koliko da smo različiti, kao i likovi u romanu, spaja nas ista strast.

Sama ideja u vezi ove knjige je svakako veoma neobicna.
I, slazem se, imam osecaj da je posvecena nama citaocima.

 

[kontesa.08]

Knjigu sam pronasla kod ulicnog prodavca polovnih knjiga..mislim da je ideja neverovatna,susret citalaca izmedju stranica knjige,pa jel ima nekog ljubitelje knjige ko to ne bi pozeleo? Verujem da ih ima beskonacno mnogo,a ako je tako,sta to govori,o cemu govori ? O nezadovoljstvu,otudjenju,samoci,prilici da se zivi jedan paralelni zivot....?? Cesto sam razmisljala o tome dok sam je citala mada pretpostavljam da ce ,ne samo ovu,vec bilo koju knjigu svako doziveti u skladu sa onim sto vec nosi u glavi,sto znaci,na neki svoj nacin...