- Poruka
- 394.250
Jedinici Sirijus je već više od 60 godina povereno patroliranje 14.000 kilometara dugom obalom severoistočnog Grenlanda. Tim od 12 ljudi bar jednom u pet godina obiđe svaki kutak nazubljene i razuđene obale, formalno obezbeđujući uslove danskog suvereniteta prema međunarodnim konvencijama. Sirijus je jedina vojna patrola na svetu koja koristi pseće zaprege. Ovaj posao, podrazumeva 26 meseci dugo putovanje sa partnerom i grupom pasa i više od 8.000 pređenih kilometara. Povrede su praktično neizbežne, baš kao i gladovanje, iscrpljenost i promrzline. Članovi tima su na meti belih medveda. Ne postoji mogućnost da se posete rodbina ili prijatelji, nema prilike za izlaske sa devojkama. Nisu u prilici ni drvo da vide.Zajedno sa svojim psima na koje se oslanjaju ,ti timovi ljudi čine posebnu elitnu jedinicu poznatu kao Sairijus.
Pseća zaprega je spoj haosa i veštine. Da bi održali tim u pokretu,članovi tima su u stalnoj interakciji sa svojim psima – zvižde, psuju, nagovaraju, hvale.
Ako tim nije sinhronizovan, sanke Sirijusa mogu da se ponašaju kao telo sa 13 glava. Psi, vezani u parove na jednom dugačkom konopcu, ponekad postanu tvrdoglavi i počnu da ležu. Ima tu borbi, ljubomore, ljubavnih interesa. U jednom trenutku psi mogu divno da funkcionišu, a već u sledećem mogu da postanu režeća lopta letećeg krzna dok po snegu pršti jarka krv.
U ovo savremeno doba višenamenskih vojnih vozila i tenkova Abrams za prelazak velikih udaljenosti na Grenlandu, gde kvar na motoru može da bude smrtonosan, još uvek nema boljeg prevoznog sredstva od psećih zaprega. Često psi spasavaju živote članovima patrola. Vožnja sankama tokom beskrajne noći, naročito kad ima magle, neretko se odvija skoro naslepo. Događa se da se psi iznenada zaustave na ivicama litica i odbiju da se pokrenu čak i kad ih podbadaju. Oni, takođe, ispuštaju specifičan zvuk kojim upozoravaju na bele medvede, neku vrstu šištavog režanja koja članove patrola budi na oprez
Uobičajena brzina pseće zaprege je manja od osam kilometara na sat, medjutim u ovoj ekspedicijki nema žurbe. Strpljenje i preciznost su važniji od brzine. Bilo kakav pogrešan proračun na dalekom severu može da bude opasan.
Jedina nesreća sa smrtnim ishodom u istoriji Sirijusa dogodila se 1968. godine kada se član patrole odvojio od svog partnera na trening vožnji, izgubio se u uskovitlanom snegu i nije uspeo da sam preživi oluju.
