Zašto Metju pravi pometnju
Savremeni srpski vlastodršci, odlikuju se psećom odanošću prema američkim imperatorima i njihovim satelitima na Balkanu. Ovakva psihologija „krasi“ i prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i njegovog „demokratskog idola“ Miodraga Rakića, koji svakog dana dokazuju da je Srbija država primitivne vladavine interesnih grupa, a ne država reda i zakona. Međutim, i Vučić i Rakić zaboravljaju da su svi oni koji su izdajnički služili interesima SAD, a pritom pljačkali svoju zemlju, ružno završili. Uprkos tome, Vučić uredno sprovodi strategiju šefa političkog odelenja ambasade SAD u Beogradu, Metju Palmera, da državu preda u ruke zemljama islamskog fundamentalizma, u kojima vlada šerijatsko pravo.
U Srbiji vlada potpuni haos, a njene vođe rasprodaju preostale resurse. Dokle?
Pre mesec dana jedan nemački list je objavio tekst o Srbiji u kome se tvrdi da, kada bi dva tenka sa Kosova krenula prema Beogradu, mogli bi da dođu do Niša, a da niko od srpskih bezbedonosnih snaga i ne pokuša da ih zaustavi!
Nažalost, tvrdnja nemačkih novinara je potpuno tačna, a i budžet Srbije za 2013. godinu pokazuje da vlast predviđa unutrašnje sukobe, a ne spoljnu agresiju. Za policiju je planirano izdvajanje veće od onog za nove investicije, ili za poboljšanje stanja u agraru, ali veći deo para ne odlazi na poboljšanje standarda zaposlenih, već na nabavku novih sredstava prinude kojima će nasilno biti razbijanje demonstracije gladnog naroda.
Ministarstvo odbrane ima 25.565 osoba u stalnom radnom odnosu i 10.435 ljudi zaposlenih na određeno vreme, što zajedno čini 36.000 zaposlenih. Sa druge strane, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima ukupno 49.365 zaposlenih i skoro svi oni, sa izuzetkom njih 23, za stalno zaposleni. Ovom broju treba dodati još 2.050 osoba stalno zaposlenih u Bezbednosno informativnoj agenciji. Za policiju je planiran izdatak od 70.733.603.000 dinara, a za Ministarstvo odbrane samo 58.076.547.000 dinara. Ovo ukazuje na to da će daleko vrednija oprema biti isporučena policiji, dok će vojska morati da se zadovolji korišćenjem već prevaziđenog i dotrajalog naoružanja, jer za značajnije nabavke novog, u budžetu jednostavno nema para.
Budžet za 2013. godinu ukazuje na sve slabosti srpske privrede, delimično nasleđene od ranije, a dobrim delom proizašle i iz politike aktuelne vlasti. Dolaskom DOS-a na vlast, započela je pljačka državne imovine, i zastrašujuće pljačkanje vojne imovine. Ratni oficiri su penzionisani, pohapšeni, stavljeni su pod istragu… Dok se ratna veština i strategija koju je srpska vojska primenila u ratu sa NATO-alijansom izučava na značajnim vojnim akademija, srpski oficiri su od strane DOS-ove vlasti stavljeni na stub srama.
Ali, čerupanje srpske armije, uništenje njene vojne moći i oficirskog kadra, počelo je 2003. godine kada je za ministra odbrane postavljen Boris Tadić. Na tom položaju zamenio ga je kum Dragan Šutanovac, a Boris je, kao predsednik Srbije, nastojao da Srbiju ostavi bez vojne doktrine i vojske. Vojnu imovinu, kasarne, poljoprivredna dobra, naoružanje i municiju, Dragan Šutanovac je, uz punu saradnju sa Stevanom Nikčevićem, direktorom SDPR-a, opelješio poput roja skakavaca, stavljajući i sebi u džep nekoliko stotina miliona evra! Vojska Srbije je danas nalik jačem lovačkom društvu.
http://www.vesti.rs/Vesti/Siptari-bi-sa-dva-tenka-mogli-da-dodju-do-Nisa-2.html
Savremeni srpski vlastodršci, odlikuju se psećom odanošću prema američkim imperatorima i njihovim satelitima na Balkanu. Ovakva psihologija „krasi“ i prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i njegovog „demokratskog idola“ Miodraga Rakića, koji svakog dana dokazuju da je Srbija država primitivne vladavine interesnih grupa, a ne država reda i zakona. Međutim, i Vučić i Rakić zaboravljaju da su svi oni koji su izdajnički služili interesima SAD, a pritom pljačkali svoju zemlju, ružno završili. Uprkos tome, Vučić uredno sprovodi strategiju šefa političkog odelenja ambasade SAD u Beogradu, Metju Palmera, da državu preda u ruke zemljama islamskog fundamentalizma, u kojima vlada šerijatsko pravo.
U Srbiji vlada potpuni haos, a njene vođe rasprodaju preostale resurse. Dokle?
Pre mesec dana jedan nemački list je objavio tekst o Srbiji u kome se tvrdi da, kada bi dva tenka sa Kosova krenula prema Beogradu, mogli bi da dođu do Niša, a da niko od srpskih bezbedonosnih snaga i ne pokuša da ih zaustavi!
Nažalost, tvrdnja nemačkih novinara je potpuno tačna, a i budžet Srbije za 2013. godinu pokazuje da vlast predviđa unutrašnje sukobe, a ne spoljnu agresiju. Za policiju je planirano izdvajanje veće od onog za nove investicije, ili za poboljšanje stanja u agraru, ali veći deo para ne odlazi na poboljšanje standarda zaposlenih, već na nabavku novih sredstava prinude kojima će nasilno biti razbijanje demonstracije gladnog naroda.
Ministarstvo odbrane ima 25.565 osoba u stalnom radnom odnosu i 10.435 ljudi zaposlenih na određeno vreme, što zajedno čini 36.000 zaposlenih. Sa druge strane, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima ukupno 49.365 zaposlenih i skoro svi oni, sa izuzetkom njih 23, za stalno zaposleni. Ovom broju treba dodati još 2.050 osoba stalno zaposlenih u Bezbednosno informativnoj agenciji. Za policiju je planiran izdatak od 70.733.603.000 dinara, a za Ministarstvo odbrane samo 58.076.547.000 dinara. Ovo ukazuje na to da će daleko vrednija oprema biti isporučena policiji, dok će vojska morati da se zadovolji korišćenjem već prevaziđenog i dotrajalog naoružanja, jer za značajnije nabavke novog, u budžetu jednostavno nema para.
Budžet za 2013. godinu ukazuje na sve slabosti srpske privrede, delimično nasleđene od ranije, a dobrim delom proizašle i iz politike aktuelne vlasti. Dolaskom DOS-a na vlast, započela je pljačka državne imovine, i zastrašujuće pljačkanje vojne imovine. Ratni oficiri su penzionisani, pohapšeni, stavljeni su pod istragu… Dok se ratna veština i strategija koju je srpska vojska primenila u ratu sa NATO-alijansom izučava na značajnim vojnim akademija, srpski oficiri su od strane DOS-ove vlasti stavljeni na stub srama.
Ali, čerupanje srpske armije, uništenje njene vojne moći i oficirskog kadra, počelo je 2003. godine kada je za ministra odbrane postavljen Boris Tadić. Na tom položaju zamenio ga je kum Dragan Šutanovac, a Boris je, kao predsednik Srbije, nastojao da Srbiju ostavi bez vojne doktrine i vojske. Vojnu imovinu, kasarne, poljoprivredna dobra, naoružanje i municiju, Dragan Šutanovac je, uz punu saradnju sa Stevanom Nikčevićem, direktorom SDPR-a, opelješio poput roja skakavaca, stavljajući i sebi u džep nekoliko stotina miliona evra! Vojska Srbije je danas nalik jačem lovačkom društvu.
http://www.vesti.rs/Vesti/Siptari-bi-sa-dva-tenka-mogli-da-dodju-do-Nisa-2.html