Учење о принципу акаузалних веза, или синхроницитету, везује се пре свега за Карла Густава Јунга. Али, мало је познато, иако је и сам Јунг навео у свом делу, да је Шопенхауер тај који је дошао до тога у својим Парерга и паралипомена, "Трансцендентне спекулације, О привидној хотимичности у судбини појединца".
Принцип акаузалних веза следи из трансценденте воље која је матафизички једно, тако да све њене објективације или каузални ланци јесу синхронистички повезани једни са другима, а све захваљујући свом пореклу које је једна једина трансцендентна воља.
Вероватно је свако од вас некада доживео да мислећи на нешто, управо то нешто се и деси у свету око њега. Познат је онај чувени Јунгов пример у коме је његова пацијенткиња описавала свој сан о египатском скарабеју да би баш у том тренутку у собу кроз прозор улетела буба, која је најближи европски сродник скарабеја. Тако нешто се често дешава у животу сваког човека, а примера је безброј. Ево, сећам се једног недавног са овог форума а који морам споменути.
Наиме, ради се о теми о сунчарењу; једној веома дискутабилној и релативно опасној пракси, због чега је тема била закључана пре више од годину дана.
Пре неки дан, нови модератор је тему откључао и ја сам у њој најавио да ћу обавестити покретача теме, а који није био на форуму годину дана од тада, да му је тема откључана. Међутим, постављач теме се појавио управо тада и послао пост у исти минут када сам и ја најавио да ћу га позвати.
То можете видети овде.
постови број 182 и 183
http://forum.krstarica.com/showthre...k-od-Sunca?p=17352622&viewfull=1#post17352622
Ово је само пример од многих који се свима дешавају.
Међутим, и поред свих таквих примера остаје онај назови "реалистичко позитивистички став" да су све то само случајности. Нису, и то је веома лако доказати обичним указивањем на једну чињеницу.
Свет нису билијарске кугле које се случајно сусрећу, већ ту има и нечег недељивог, то јест трајања, воља, кретање, онога што нема делова, самим тим је и изван каузалног низа, јер шта је недељиво оно нема ни делова који зовемо узрок, нити последица; тако да свако испољење тога у појави, свако трајање, кретање, воља, представљаће синхронистичке догађаје.
А колико је синхроницитет заправо заступљен, можете видети ако кажем да се чак и веза тела и духа узима као синхронистички догађај. Или, тело ради вођено детерминизмом, управо оно што ја мислим, у исто време када мислим, на тај начин куцам овај пост.
То је веза духа и тела! Нечег суштински различитог. Једно је изванпросторно, друго је простор. Само објекат може бити узрок промене објекта а дух, свест, воља, мисао ..нису објекти. То, да када помислим и пожелим да покренем руку рецимо, и онда се то и деси у спољњем свету, представља синхронистички догађај у коме је каузални низ који је кренуо од првог узрока пре милијарде година на крају нужно довео до ситуације у коме се моја рука покреће баш у тренутку када ја помислим и пожелим да то урадим.
Веза између интензивног и екстензивног, тј. нечега суштински различитог, може се замислити само као синхронистичка.
Синхроницитет је, као што видите, можда толико присутан око нас да га и не примећујемо.
Принцип акаузалних веза следи из трансценденте воље која је матафизички једно, тако да све њене објективације или каузални ланци јесу синхронистички повезани једни са другима, а све захваљујући свом пореклу које је једна једина трансцендентна воља.
Вероватно је свако од вас некада доживео да мислећи на нешто, управо то нешто се и деси у свету око њега. Познат је онај чувени Јунгов пример у коме је његова пацијенткиња описавала свој сан о египатском скарабеју да би баш у том тренутку у собу кроз прозор улетела буба, која је најближи европски сродник скарабеја. Тако нешто се често дешава у животу сваког човека, а примера је безброј. Ево, сећам се једног недавног са овог форума а који морам споменути.
Наиме, ради се о теми о сунчарењу; једној веома дискутабилној и релативно опасној пракси, због чега је тема била закључана пре више од годину дана.
Пре неки дан, нови модератор је тему откључао и ја сам у њој најавио да ћу обавестити покретача теме, а који није био на форуму годину дана од тада, да му је тема откључана. Међутим, постављач теме се појавио управо тада и послао пост у исти минут када сам и ја најавио да ћу га позвати.
То можете видети овде.
постови број 182 и 183
http://forum.krstarica.com/showthre...k-od-Sunca?p=17352622&viewfull=1#post17352622
Ово је само пример од многих који се свима дешавају.
Међутим, и поред свих таквих примера остаје онај назови "реалистичко позитивистички став" да су све то само случајности. Нису, и то је веома лако доказати обичним указивањем на једну чињеницу.
Свет нису билијарске кугле које се случајно сусрећу, већ ту има и нечег недељивог, то јест трајања, воља, кретање, онога што нема делова, самим тим је и изван каузалног низа, јер шта је недељиво оно нема ни делова који зовемо узрок, нити последица; тако да свако испољење тога у појави, свако трајање, кретање, воља, представљаће синхронистичке догађаје.
А колико је синхроницитет заправо заступљен, можете видети ако кажем да се чак и веза тела и духа узима као синхронистички догађај. Или, тело ради вођено детерминизмом, управо оно што ја мислим, у исто време када мислим, на тај начин куцам овај пост.
То је веза духа и тела! Нечег суштински различитог. Једно је изванпросторно, друго је простор. Само објекат може бити узрок промене објекта а дух, свест, воља, мисао ..нису објекти. То, да када помислим и пожелим да покренем руку рецимо, и онда се то и деси у спољњем свету, представља синхронистички догађај у коме је каузални низ који је кренуо од првог узрока пре милијарде година на крају нужно довео до ситуације у коме се моја рука покреће баш у тренутку када ја помислим и пожелим да то урадим.
Веза између интензивног и екстензивног, тј. нечега суштински различитог, може се замислити само као синхронистичка.
Синхроницитет је, као што видите, можда толико присутан око нас да га и не примећујемо.
Poslednja izmena:
