ae kad ste zapeli....vim da od meduze nema nista, tu ko smuva ima od mene glennfidich 
ko sam ja, pitala se stalno... zasto sam ovakva a ne kao druge zene...ta i slicna pitanja su je dugo mucila. kao mala se nije mnogo interesovala za trice kojima su se izludjivale njene drugarice, kao devojka nije pricala o mladicima vec je sve sto je zelela uzimala kad je htela i to drzala u tajnosti od svih. kao zena u tridesetim pocela je da masta o necemu cemu nije jasno mogla da da obrise svojih potiskivanih zelja koje su se odslikavale najvise u njenim snovima... uvek je bila jedna te ista prica posle koje bi se budila sva mokra i znojava puna zelje koju nikako nije mogla da obuzda dok se ne zadovolji na bilo koji nacin..... bio je sumrak, ona je bila na uskom putu koji je vodio kroz sumu. izgubljeno je hodala odevena samo u laganu haljinu koju su dodiravali paprat i niske grane drveca. ruke i clanci na nogama su joj bili izgrebani od tog hoda ali ona nije obracala paznju jer je cekala onaj poznati trenutak kada ce zacuti topot konja u daljini... i uvek se u tacno odredjeno vreme on zacuo... kroz maglu se pojavio crni konj na kome je bio jahac u crnom ogrtacu i sa bezlicnom crnom maskom ispod ispod koje su je posmatrale hladne i bezizrazajne oci.
ona je bezala, padala i dizala se dok joj se haljina krzala o grane. noge su joj bile skroz ogoljene i izgrebane, grudi su bludile ispadajuci ali ona je unezvereno bezala ne osvrcuci se.... samo je zelela da se negde sakrije od topota koji je odzvanjao, od jahaca koji je predstavljao mitskog kosaca, onog simbola mracne pozude koji je jurio njenu stidnosti bez zaustavljanja.... na kraju puta pre no sto je suma pocela da prelazi u totalni i neprozirni mrak nalazila se velika starinska drvena kuca iz cijeg odzaka je izbijao crni dim....dotrcala je do nje i zalupala na vrata svom snagom dok se topot priblizavao. niko joj nije odgovarao. dosla je do najblizeg prozora i razbila ga laktom te se kroz raspuklo staklo nekako uvukla unutra. na slabinama je osetila bol od komadica stakla brisuci dlanom slatku i vrelu krv koja joj se slivala niz prste.. topot ispred kuce je na momenat utihuo i u trenu je zavladala mrtvacka tisina. iscekivala je ne pustajuci glasa od sebe scucurena ispod ogromnog stola. iznenadni bat teskih cizama pred vratima i pucanje drveta naterao ju je da vrisne i potrci unutar kuce ne sluteci sta je tamo ceka.
potrcala je kroz veliku kucu sto je brze mogla i dosla do stepenista koje su vodila na dve strane ...gore i dole... odluke su joj se vrzmale u glavi....na tren je razmisljala i instinktivno potrcala niz stepenice saplicuci se i padajuci sve vreme o trulez dasaka.... kada se podigla, pocepana, prljava i znojava videla je malo svetlo plinske lampe koje je sijalo u uglu podruma koja je osvetljavala prostoriju prepunu starih stvari golih zidova koja je licila na magacin antikviteta. dopuzala je do najvise komode i scucurila se iza nje.... bat teskih koraka se priblizavao sve blize i blize… stavila je ruku na usta da ne vrisne od straha koji ju je obuzimao sve vise...drugom rukom je stegla sebe izmedju nogu preko pocepanih gacica od straha da se ne upiski i time oda svoj polozaj.... odjednom koraci su utihnuli i nastala je grobna tisina... nista vise nije cula. mirovala je nekoliko trenutaka tako u iscekivanju i malo promolila glavu... u tom trenutku je osetila neciji dah i plinska lampa se momentalno ugasila te je cela prostorija potonula u mrtvacki mrak. strah je tog trenutka ucinio svoje i pocela je da piski preko svoje ruke polako pa sve jace i jace… ispod nje se stvarala barica koja je pravila putanju koja se zavrsavala na crnoj cizmi. u trenutku je osetila je da je izdignuta iznad zemlje kao dizalicom koja joj je zahvatila kosu. vrisnula je svom snagom ali neko joj je grubo stavio ruku na usta te je pocela da se bori sa dahom. dok se tako koprcala i pokusavala da se oslobodi osetila je da leti kroz vazduh i pada na nesto sto je mirisalo na uzeglu budj shvativsi u magnovenju da je to starinski krevet koga je videla u cosku prostorije. lezala je potrbuske na njemu nemocna da bilo sta uradi. osetila je da joj neznanac grubo savija ruke iza ledja i da ih vezuje jakim i grubim konopcem koji joj se useca u kozu.. pocela je da se bacaka dok ju je snazno drzao i u jednom trenu vezanu naglo okrenuo na ledja..... bila je unezverena od straha ali osecaj na telu od tih ruku je budio najrazlicitije porive kod nje… od gadjenja, preko straha, do nove nekontrolisane pozude koju nije do tad nikad osetila... zacula je cudan zvuk i svetlo male lampe ju je obasjalo na tom krevetu... jahac je drzao lampu pored svog lica gde su se videle iste one oci, ali sada okrutne i surove. polako je poceo da lampu spusta niz njeno telo osvetljavajuci joj lice i kosu, vrat koji je krivila boreci se da se odveze, bradavicu koja je provirivala iz pocepane haljine i koja je momentalno postala nadrazena samim izvorom svetlosti koji ju je obasjavao, spustao se svetlom do pupka i mokrih pocepanih gacica, ranjavih butina i gleznjeva…. drhtala je i otimala se od bola dok joj je on sa dva prsta stezao i uvrtao bradavicu koja je postajala obelisk njene iznenada probudjene pohote. stranac je potom spustio lampu na pod tako da je prostorija opet ostala u polumraku. jednim grubim potezom joj je pocepao haljinu u paramparcad... kidao je njene ostatke kao zivotinja uz urlike koji su odzavanjali podrumom dok se ona izvijala i borila da zadrzi makar malo svoje intime koja je nepovratno nestajala... posle neravnopravne borbe lezala je potpuno gola i ostavljena na milost i nemilost neznancu iz sume. u trenu tog saznanja osetila je nezadrzivu toplotu izmedju nogu. instinktivno je stegla butine prekrstajuci noge. neznanac je jednim pokretom skinuo svoj ogrtac... nazrela je u polumraku jako telo puno oziljaka gde je dominirao veliki pentagram na grudima. vrelina ju je gusila i postajala je sve jaca i jaca....neznanac ju je uhvatio za gleznjeve nogu i grubo ih sireci otkrio njenu stidnost koja je bila crvena kao zar.... stegao ju je za nju iznenada rukom tako jako da je zajecala od bola i trenutno dozivljenog orgazma gde je celo telo pocelo da joj se trza u sladostrasnom grcu.
u tom trenutku se uvek budila sva rascupana, razbarusena, znojava, mokra i mahinalno pocela sesiju samozodovoljavanja dok ne bi ponovo utonila u san.. ovog puta nevin i cist za razliku od predjasnjeg. znala je da taj san ima neki simbolican znacaj u njenom zivotu i mastala je o slicnoj situaciji koja bi mozda mogla da joj se desi razmisljajuci kako bi reagovala na slicnog neznanca kao na tog iz njenog sna.... nije ni bila svesna koliko brzo ce joj se ostvariti mastanja i gde ce potonuti u samo beznadje pakla, pakla podzemnog seksa sa mitskim grifonom i kentaurom i gde ce postati samo jedan ludi zivac… kao onaj zivac na klitorisu koji je tera u ocaj patnje da bude zadovoljena, da postane necija stvar, robinja onoga koji hoda zemljom samo radi zla koji mu vri u crnoj krvi…. osecala je to zlo u sebi celog zivota koji joj je bio prazan a koji je zelela da promeni, zlo koje ju je teralo da radi najmorbidnije stvari i koje nikad nije mogla sebi da objasni zasto.
posla je na posao sa tim mislima i usla u autobus ne gledajuci u kom pravcu se vozi. dok je stajala drzeci se za sipku nije osecala nekoliko pari ociju koji su je posmatrali sa ledja, ociju koje su posmatrali njene nezne bokove, njenu malu zadnjicu, njenu kocopernu i nemirnu kosu, njene gole i vitke noge ciji su se misici tresli u ritmu voznje. u tim razmisljanjima ju je prekinuo glas vozaca da su stigli na zadnju stanicu.... pogled joj je skrenuo kroz prozor autobusa na okolinu gde nije razabrala gde se uopste nalazi. izasla je napolje i sa cudjenjem posmatrala nepoznat grad. na ulici nije bilo nikoga osim poludivljih pasa na lancima koji su kidisali iz svake zgrade i koje su imale sve odreda jake gvozdene resetke na ulazima ... zvuk odlazuceg autobusa joj je stvorio opet onaj osecaj samoce kao iz sna koga je cesto sanjala…strah je poceo polako da je obuzima dok je hodala nepoznatim ulicama. iza zatvorenih prozora su je posmatrala bezizrazajna lica zena i muskaraca kroz blago otkrivene zavese. bilo je jutro ali je pocinjao suton koji je vodio sve brze u sumrak… sumrak njene sudbine, sudbine koju nije znala i koji joj je bio predodredjen nekada davno.... u tom trenutku se obrela pred starim polusrusenim bioskopom. vrata su je skripanjem pozivala da udje unutra i ona je usla. sala je bila ogromna sa pocepanim sedistima, prljavim platnom i otpacima na sve
strane. dok se obazirala oko sebe i ispitivacki posmatrala mesto gde se obrela sva svetla su se kao po komandi pogasila i na starom prljavom platnu je poceo da se vrti film... film koji joj je izazvao jezu po kicmi... film njenog sna iz sume....
ko sam ja, pitala se stalno... zasto sam ovakva a ne kao druge zene...ta i slicna pitanja su je dugo mucila. kao mala se nije mnogo interesovala za trice kojima su se izludjivale njene drugarice, kao devojka nije pricala o mladicima vec je sve sto je zelela uzimala kad je htela i to drzala u tajnosti od svih. kao zena u tridesetim pocela je da masta o necemu cemu nije jasno mogla da da obrise svojih potiskivanih zelja koje su se odslikavale najvise u njenim snovima... uvek je bila jedna te ista prica posle koje bi se budila sva mokra i znojava puna zelje koju nikako nije mogla da obuzda dok se ne zadovolji na bilo koji nacin..... bio je sumrak, ona je bila na uskom putu koji je vodio kroz sumu. izgubljeno je hodala odevena samo u laganu haljinu koju su dodiravali paprat i niske grane drveca. ruke i clanci na nogama su joj bili izgrebani od tog hoda ali ona nije obracala paznju jer je cekala onaj poznati trenutak kada ce zacuti topot konja u daljini... i uvek se u tacno odredjeno vreme on zacuo... kroz maglu se pojavio crni konj na kome je bio jahac u crnom ogrtacu i sa bezlicnom crnom maskom ispod ispod koje su je posmatrale hladne i bezizrazajne oci.
ona je bezala, padala i dizala se dok joj se haljina krzala o grane. noge su joj bile skroz ogoljene i izgrebane, grudi su bludile ispadajuci ali ona je unezvereno bezala ne osvrcuci se.... samo je zelela da se negde sakrije od topota koji je odzvanjao, od jahaca koji je predstavljao mitskog kosaca, onog simbola mracne pozude koji je jurio njenu stidnosti bez zaustavljanja.... na kraju puta pre no sto je suma pocela da prelazi u totalni i neprozirni mrak nalazila se velika starinska drvena kuca iz cijeg odzaka je izbijao crni dim....dotrcala je do nje i zalupala na vrata svom snagom dok se topot priblizavao. niko joj nije odgovarao. dosla je do najblizeg prozora i razbila ga laktom te se kroz raspuklo staklo nekako uvukla unutra. na slabinama je osetila bol od komadica stakla brisuci dlanom slatku i vrelu krv koja joj se slivala niz prste.. topot ispred kuce je na momenat utihuo i u trenu je zavladala mrtvacka tisina. iscekivala je ne pustajuci glasa od sebe scucurena ispod ogromnog stola. iznenadni bat teskih cizama pred vratima i pucanje drveta naterao ju je da vrisne i potrci unutar kuce ne sluteci sta je tamo ceka.
potrcala je kroz veliku kucu sto je brze mogla i dosla do stepenista koje su vodila na dve strane ...gore i dole... odluke su joj se vrzmale u glavi....na tren je razmisljala i instinktivno potrcala niz stepenice saplicuci se i padajuci sve vreme o trulez dasaka.... kada se podigla, pocepana, prljava i znojava videla je malo svetlo plinske lampe koje je sijalo u uglu podruma koja je osvetljavala prostoriju prepunu starih stvari golih zidova koja je licila na magacin antikviteta. dopuzala je do najvise komode i scucurila se iza nje.... bat teskih koraka se priblizavao sve blize i blize… stavila je ruku na usta da ne vrisne od straha koji ju je obuzimao sve vise...drugom rukom je stegla sebe izmedju nogu preko pocepanih gacica od straha da se ne upiski i time oda svoj polozaj.... odjednom koraci su utihnuli i nastala je grobna tisina... nista vise nije cula. mirovala je nekoliko trenutaka tako u iscekivanju i malo promolila glavu... u tom trenutku je osetila neciji dah i plinska lampa se momentalno ugasila te je cela prostorija potonula u mrtvacki mrak. strah je tog trenutka ucinio svoje i pocela je da piski preko svoje ruke polako pa sve jace i jace… ispod nje se stvarala barica koja je pravila putanju koja se zavrsavala na crnoj cizmi. u trenutku je osetila je da je izdignuta iznad zemlje kao dizalicom koja joj je zahvatila kosu. vrisnula je svom snagom ali neko joj je grubo stavio ruku na usta te je pocela da se bori sa dahom. dok se tako koprcala i pokusavala da se oslobodi osetila je da leti kroz vazduh i pada na nesto sto je mirisalo na uzeglu budj shvativsi u magnovenju da je to starinski krevet koga je videla u cosku prostorije. lezala je potrbuske na njemu nemocna da bilo sta uradi. osetila je da joj neznanac grubo savija ruke iza ledja i da ih vezuje jakim i grubim konopcem koji joj se useca u kozu.. pocela je da se bacaka dok ju je snazno drzao i u jednom trenu vezanu naglo okrenuo na ledja..... bila je unezverena od straha ali osecaj na telu od tih ruku je budio najrazlicitije porive kod nje… od gadjenja, preko straha, do nove nekontrolisane pozude koju nije do tad nikad osetila... zacula je cudan zvuk i svetlo male lampe ju je obasjalo na tom krevetu... jahac je drzao lampu pored svog lica gde su se videle iste one oci, ali sada okrutne i surove. polako je poceo da lampu spusta niz njeno telo osvetljavajuci joj lice i kosu, vrat koji je krivila boreci se da se odveze, bradavicu koja je provirivala iz pocepane haljine i koja je momentalno postala nadrazena samim izvorom svetlosti koji ju je obasjavao, spustao se svetlom do pupka i mokrih pocepanih gacica, ranjavih butina i gleznjeva…. drhtala je i otimala se od bola dok joj je on sa dva prsta stezao i uvrtao bradavicu koja je postajala obelisk njene iznenada probudjene pohote. stranac je potom spustio lampu na pod tako da je prostorija opet ostala u polumraku. jednim grubim potezom joj je pocepao haljinu u paramparcad... kidao je njene ostatke kao zivotinja uz urlike koji su odzavanjali podrumom dok se ona izvijala i borila da zadrzi makar malo svoje intime koja je nepovratno nestajala... posle neravnopravne borbe lezala je potpuno gola i ostavljena na milost i nemilost neznancu iz sume. u trenu tog saznanja osetila je nezadrzivu toplotu izmedju nogu. instinktivno je stegla butine prekrstajuci noge. neznanac je jednim pokretom skinuo svoj ogrtac... nazrela je u polumraku jako telo puno oziljaka gde je dominirao veliki pentagram na grudima. vrelina ju je gusila i postajala je sve jaca i jaca....neznanac ju je uhvatio za gleznjeve nogu i grubo ih sireci otkrio njenu stidnost koja je bila crvena kao zar.... stegao ju je za nju iznenada rukom tako jako da je zajecala od bola i trenutno dozivljenog orgazma gde je celo telo pocelo da joj se trza u sladostrasnom grcu.
u tom trenutku se uvek budila sva rascupana, razbarusena, znojava, mokra i mahinalno pocela sesiju samozodovoljavanja dok ne bi ponovo utonila u san.. ovog puta nevin i cist za razliku od predjasnjeg. znala je da taj san ima neki simbolican znacaj u njenom zivotu i mastala je o slicnoj situaciji koja bi mozda mogla da joj se desi razmisljajuci kako bi reagovala na slicnog neznanca kao na tog iz njenog sna.... nije ni bila svesna koliko brzo ce joj se ostvariti mastanja i gde ce potonuti u samo beznadje pakla, pakla podzemnog seksa sa mitskim grifonom i kentaurom i gde ce postati samo jedan ludi zivac… kao onaj zivac na klitorisu koji je tera u ocaj patnje da bude zadovoljena, da postane necija stvar, robinja onoga koji hoda zemljom samo radi zla koji mu vri u crnoj krvi…. osecala je to zlo u sebi celog zivota koji joj je bio prazan a koji je zelela da promeni, zlo koje ju je teralo da radi najmorbidnije stvari i koje nikad nije mogla sebi da objasni zasto.
posla je na posao sa tim mislima i usla u autobus ne gledajuci u kom pravcu se vozi. dok je stajala drzeci se za sipku nije osecala nekoliko pari ociju koji su je posmatrali sa ledja, ociju koje su posmatrali njene nezne bokove, njenu malu zadnjicu, njenu kocopernu i nemirnu kosu, njene gole i vitke noge ciji su se misici tresli u ritmu voznje. u tim razmisljanjima ju je prekinuo glas vozaca da su stigli na zadnju stanicu.... pogled joj je skrenuo kroz prozor autobusa na okolinu gde nije razabrala gde se uopste nalazi. izasla je napolje i sa cudjenjem posmatrala nepoznat grad. na ulici nije bilo nikoga osim poludivljih pasa na lancima koji su kidisali iz svake zgrade i koje su imale sve odreda jake gvozdene resetke na ulazima ... zvuk odlazuceg autobusa joj je stvorio opet onaj osecaj samoce kao iz sna koga je cesto sanjala…strah je poceo polako da je obuzima dok je hodala nepoznatim ulicama. iza zatvorenih prozora su je posmatrala bezizrazajna lica zena i muskaraca kroz blago otkrivene zavese. bilo je jutro ali je pocinjao suton koji je vodio sve brze u sumrak… sumrak njene sudbine, sudbine koju nije znala i koji joj je bio predodredjen nekada davno.... u tom trenutku se obrela pred starim polusrusenim bioskopom. vrata su je skripanjem pozivala da udje unutra i ona je usla. sala je bila ogromna sa pocepanim sedistima, prljavim platnom i otpacima na sve
strane. dok se obazirala oko sebe i ispitivacki posmatrala mesto gde se obrela sva svetla su se kao po komandi pogasila i na starom prljavom platnu je poceo da se vrti film... film koji joj je izazvao jezu po kicmi... film njenog sna iz sume....
