bajato
Oborena teorija zavere o pozivnim brojevima +383 i +384
Piše: Milan Dinić
Srbi su, kao i skoro svi narodi na Balkanu, veoa skloni teorijama zavere. Iako ima mnogo idnicija često se ispostavlja da zavere nema. Mada, moguće je i obrnuto - dokaza nema, ali zavera postoji! Ovog drugog se drže mnogi u Srbiji. Valjda zato što je na taj način lakše objasniti sve naše društvene, državne, nacionalne i lične promašaje...
Jedna od teorija zavera koja je prisutna u srpskom društvu, i koja se proteklih dana potencira, odnosi se i na pozivni broj za samopgorlašenu republiku Kosovo.
Naime, iako Srbija formalno ne priznaje vlasti u Prištini sa kojima u Briselu pregovara, neki pomaci i dogovori se postižu. Ovih dana na pomolu je sporazum oko pozivnog broja. Prema sadašnjim aranžmanima, Priština koristi pozivni broj koji ima Srbija, a za mobilnu telefoniju koriste kod Monaka i Slovenije. Albanske vlasti traže da imaju poseban pozivni broj, nezavisno od Srbije. Problem je, međutim, što odluku o tome donosi Međunarodna unija za telekomunikacije (MUT) koja je jedina nadležna da dodeli kod, ali je on rezetrvisan samo za države, članice UN. Priština je tražila da zahtev za dodeljivanje broja podnese Albanija, dok je Srbija tražila da ona to učini, ili da se u okviru njenog broja +381 doda još jedna cifra koja bi se odnosila na Kosovo. Konkretno, pozivni je trebalo da bude +3815, ali su to odbili. Prema poslednjoj varijanti sporazuma, Švedska će zatražiti da se Kosovu dodeli neki broj.
Tako je u javnost isplivalo da će Kosovu, najverovatnije, biti dodeljen pozivni broj +383.
E, tu sada dolazimo do priča o zaveri!
Prethodna SFR Jugoslavija imala je pozivni broj +38. Kada je otpočeo raspad i kada su bivše republike jedna po jedna krenule svojim putem, tako su dobijale i pozivne brojeve. Po raspadu Jugoslavije i SSSR, Ukrajina je dobila +380. Sticanjem nezavisnosti Slovenija je dobila +386, Hrvatska +385, BiH +387, Makedonija +389, Crna Gora +382, a Srbija je, nakon SRJ, nastavila sa pozivnim brojem +381.
Dakle, neraspoređeni su ostali brojevi: +383, +384 i +388. I tu sada kreću nagađanja, sumnje, podozrivi pogledi i crne slutnje - jedan za Kosovo, drugi za Vojvodinu a treći za Rašku ili, možda, za Republiku Srpsku?!
„Svedok“ se zato obratio instituciji koja je jedina merodavna da o ovome razgovara - Republičkoj agenciji za telekomunikacije (Ratel).
Kako je za „Svedok“ rekao Milan Janković, direktor Ratela, pitanje dobijanja pozivnih brojeva u isključivoj je nadležnosti Međunarodne telekomunikacijske unije.
- Nema tu nikakve zavere ili bilo čega. Kada jedna država dobije pozivni broj za zemlju, dobije i listu brojeva za određene druge usluge. Početkom devedesetih, kada je došlo do raspada SFRJ i zahteva drugih zemalja Međunarodna unija za zelekomunikacije počela je da dodeljuje pozivne brojeve iz bloka +38.
Jugoslavija je od svog osnivanja dobila kod +38.
Na pitanje zbog čega je bilo preskoka, odnosno, zašto se, kako se koja republika osamostaljivala, nije postepeno dodeljivao broj po broj, već je Slovenija koja se otcepila prva uzela + 386, pa potom Hrvatska +385, a BiH +387, Janković kaže:
- Svaka zemlja je tražila neki broj iz tog resursa. Čitav proces se odvija tako što svakoj zemlji, kada postane samostalna i članica UN, Međunarodna unija za telekomunikacije dodeljuje kod. Mi nismo imali nikakav uticaj na to. Ali je bitno da saom članica UN može da dobije pozivni broj.
Kako objašnjava Janković, uvođenje treće cifre u pozivni broj za zemlje nastale nakon raspada SFRJ koja je imala broj +38 zapravo je bio normalno i celishodno rešenje.
- Slobodni su brojevi +383 i +384, dok je +388 ostao slobodan za neke specijalne grupe zemalja. Ali tu nema nikakve zavere ili bilo čega. Čim je Crna Gora postala nezavisna iz Standardizacionog biroa su prosledili dokument u kojem su ih obavestili koji su brojevi slobodni i da se opredele šta žele.
Pozivni brojevi koji su ostali slobodni, kako objašnjava direktor Ratela, nisu sačuvani ekskluzivno za Srbiju i naše prsotore već može svaka zemlja da se javi i da ih preuzme.
- Ovo je tehničko pitanje i nikakve zavere nema. Sve je na nivou države. Ranije se sistemom numeracije bavila Zajednica jugoslovenskih PTT-ova. Tu su bila uključena i PTT preduzeća pokrajina. Na kraju je sotala zajednca PTT Srbije i Crne Gore. Pošto su se osamostalili, Crnogorci su odmah tražili broj. Oni su odamh predložili broj +382, ali im je poslata lista sa kodovima pa da izaberu. Tek pre oko godinu dana se završio prelazni periodkod za njih. Da podvučem, zavera ne postoji, kategoričan je Janković.
Dakle, zavere nema, ako je verovati prvom čoveku Ratela i stručnjaku za telekomunikacije. Pozivni broj za Kosovo, koji će najverovatnije biti +383, nije namerno i promišljato ostavljen, kao ni pozivni za Vojvodinu ili Rašku. Ipak, imajući u vidu tokove i tendencije, nije isključeno da se u ne tako dalekoj budućnosti još neki od brojeva dodeli. Na Srbiji je da se pobrine da ovog puta zahtevi za pozivni broj ne dođu od nekih njenih „bivših teritorija“.
