BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.496
Vise volim da je se secam nego da je danas vidim.....
-
- Popularno:
- Gde je lova?
- Šta je Padel?
- Десило се...
- Трамп: Сорош и његов син треба да буду...
- Најбољи војник на свету је - Србин!
- Ćacijevci protiv Dijane
- Дан осми, месец девети, Немања Шаровић
- Vlada Srbije donosi SUTRA NAJVAŽNIJU...
- Doznajemo: Uhićeni pilot HRZ-a i...
- Hajdi Klum i ćerka Leni pojavile su se...
Setimo se Monike Seles
- Začetnik teme gost 129086
- Datum pokretanja
gossca
Elita
- Poruka
- 17.162
Vise volim da je se secam nego da je danas vidim.....
Ona izgleda super dobro, bar poslednji put kad sam je videla u novinama ili na TV imala je oko 62kg.
duca03
Poznat
- Poruka
- 9.245
Tom vredi 1,9 milijardi, a Monika 75 miliona dolara
Monika (41) i Tom Golisano (72) upoznali su se pre pet godina na utakmici “Bufalo Sabersa”, čiji je on u to vreme bio vlasnik. Veza nekadašnje teniske šampionke i biznismena je od starta bila intrigantna za javnost s obzirom na razliku u godinama, ali i na njegovo bogatstvo koje se procenjuje na 1,9 milijardi dolara.
Međutim, kako Monika i sama ima na bankovnom računu oko 75 miliona, čini se da je ipak u pitanju prava ljubav. Nema sumnje da Selešova ima svoj tip muškarca, jer je pre ove veze takođe bila verena, i to za Pola Alena, jednog od osnivača „Majkrosofta“, koji je od nje stariji 20 godina. Ta ljubav ju je, prema sopstvenom priznanju, gotovo uništila, jer kada su raskinuli, Monika je mesecima bila u teškoj depresiji. Sve je, na sreću, prebrodila uz Toma, sa kojim je od 2009. godine i uglavnom žive na Floridi.
Tomas Golisano (printskrin Youtube)
Monika Seleš, koja se nikada nije udavala, svoju briljantnu karijeru prekinula je 1993, kada ju je iz publike nožem ubo obožavalac Štefi Graf. Nakratko se vratila tenisu, a nikada se zvanično nije povukla.
Vlasnik hokej tima
Tom Golisan je jedan od najbogatijih Njujorčana. Bio je vlasnik hokej tima “Bufalo Sabres”, ali je najviše novca zaradio kada je patentirao „pejček“, u Americi drugi po veličini procesor za isplatu ličnog dohotka. Iza sebe ima tri braka, ali nema decu. Angažovan je i na mnogim humanitarnim poljima. Ima fondaciju koja se zove po njemu, a koja pomaže ljudima ometenim u razvoju i invalidima.
Dao 100 miliona za političku kampanju
Tri puta se kandidovao za guvernera Njujorka - 1994, 1998. i 2002. godine. Svaki put je imao više od 50.000 glasova, ali mu nije pošlo za rukom da bude izabran. U ove tri kampanje kada se kandidovao uložio je više od 100 miliona dolara.
Izvor: Blic
duca03
Poznat
- Poruka
- 9.245
ИЛКЕ*
Poznat
- Poruka
- 9.700
Нашао сам ову тему у заборављеним. Можда је баш сад време да се мало присетимо највеће светске тенисерке свих времена коју је један лудак онемогућио да буде на светском трону 10 година за редом и освоји 30 ГС и 100 мастерса.
Идеју ми је за то дао модератор Амбидекстер.
Идеју ми је за то дао модератор Амбидекстер.
Poslednja izmena od moderatora:
- Poruka
- 72.800
Нашао сам ову тему у заборављеним. Можда је баш сад време да се мало присетимо највеће светске тенисерке свих времена коју је један лудак онемогућио да буде на светском трону 10 година за редом и освоји 30 ГС и 100 мастерса.
Идеју ми је за то дао модератор Амбидекстер.
Hvala Ilketu što se potrudio i našao među zaboravljenim ovu temu.
- Poruka
- 72.800
Znači nastavljamo na trećoj strani. Pregledao sam sve što je pisano. Prvih stranu i po nema ništa pametno. Vrijedno čitanja počinje od posta u kojem se radi o knjizi Monike Seleš. Dosada na temi nije bilo ozbiljnije analize Monikine karijere, njenih mečeva, trofeja...
ИЛКЕ*
Poznat
- Poruka
- 9.700
Monika Seleš (mađ. Szeles Mónika, engl. Monica Seles) je bivša jugoslovensko-američka profesionalna teniserka, bivša najbolja teniserka sveta. Za vreme svoje karijere osvojila je 9 grend slem turnira, postavši najmlađa teniserka koja je osvojila otvoreno prvenstvo Francuske 1990. godine. Bila je dominantna teniserka 1991. i 1992. godine, ali se morala povući iz tenisa 1993. zbog povrede koju je dobila kada ju je gledalac iz publike ubo nožem. Tenisu se vratila 1995. godine, ali nije uspela doći do uspeha kojeg je imala početkom 1990ih.
Počeci[uredi - уреди | uredi izvor]
Monika Seleš je mađarskog porekla iz Vojvodine. Rođena u Novom Sadu, Srbija u tadašnjoj SFR Jugoslaviji 2. decembra 1973. godine.
Tenisom se počela baviti od šeste godine. Trener joj je bio otac Karolj (mađ. Károly). Svoj prvi turnir je osvojila sa devet godina, iako se tada nije puno razumela u način bodovanja u tenisu, pa tokom meča nije znala ko vodi u igri. U momentu kada joj je bilo najpotrebnije svoj teniski teren joj je stavio na raspolaganje Đorđe Balašević, čime je znatno doprineo njenom razvoju.
1985, sa samo 11 godina osvojila je prestižni turnir Orandž bul u Majamiju, SAD, pritom ju je ugledao poznati teniski trener Nik Bolatieri. 1986. godine, porodica Seleš se seli iz Jugoslavije u SAD, gde Monika kreće u tenisku akademiju Nika Bolatierija, u kojoj je trenirala sledeće dve godine.
Vrhunac karijere
Profesionaln tenis je počela da igra 1988, sa 14 godina. Naredne godine je krenula njena puna profesionalna karijera na VTA turnirima kada je osvojila Hjuston u maju 1989. godine pobedivši Kris Evert u finalu. Mesec dana kasnije, Selešova je stigla do polufinala otvorenog prvenstva Francuske kada je izgubila od tadašnje najbolje teniserke, Štefi Graf. Monika je svoju prvu godinu završila na mestu broj 6 na VTA listi.
Sa jakim forhendom i bekhendom, kao i jakim riternom, Selešova je po mnogima prva -{"power player"}- teniserka u ženskom tenisu. Takođe je poznata po glasnom stenjanju prilikom udara lopte, pa su se neke teniserke žalile na glasnoću, a sudije su je upozoravale da bude malo tiša.
Njen prvi grend slem turnir bio je Otvoreno prvenstvo Francuske 1990, gde se u finalu suočila sa Štefi Graf. Selešova je spasila 3 set lopte i prvi set u tajbrejku, koji je osvojila sa 8-6, i uspela da dobije meč u dva seta (7-6, 6-4). Osvojivši turnir postala je najmlađa teniserka koja je osvojila Otvoreno prvenstvo Francuske sa samo 16 i po godina.
1991. je godina kada je Selešova imala dominantan položaj u ženskom tenisu. Godinu je počela pobedom na Otvorenom prvenstvu Australije u januaru, pobedivši Janu Novotnu u finalu. 11. marta je preuzela je mesto broj 1 na VTA listi od Štefi Graf. Uspešno je odbranila titulu na Otvorenom prvenstvu Francuske, pobedivši tada najmlađu takmičarku Aranču Sančez Vikario u finalu. Posle Francuske nije igrala na Vimbldonu, kada je pauzirala šest nedelja zbog istegnuća lista na donjem delu noge. Posle pauze se pojavila na Otvorenom prvenstvu Amerike gde je pobedila Martinu Navratilovu u finalu, učvršćujuću svoje mesto broj 1 teniserke sveta. Iste godine je sa Goranom Prpićem osvojila Hopman kup za Jugoslaviju. 1992. je takođe protekla dominacijom Monike u ženskom tenisu. Uspešno je odbranila grend slem turnire u Australiji, Francuskoj i Americi. Do finala na Vimbldonu je došla, ali nije mogla razbiti dominaciju Štefi Graf na travnatim terenima, izgubivši 6-2, 6-1.
U periodu od januara 1991. do februara 1993, Selešova je osvojila 22 turnira i došla do 33 finala od 34 turnira u kojima je igrala. U tom periodu je imala 159 pobeda i samo 12 poraza (92,9% pobeda), uključujući i 55/1 u grend slem turnirima. U širem kontekstu, od početka profesionalne karijere, 1989. do kraja 1992. imala je 231 pobeda i 25 poraza (90,2% pobeda) i 30 titula na turnirima. Jedino je Kris Evert imala bolji postotak pobeda (91,1% od 1971. do 1974) i 34 turnira. Ipak, Selešova nije uspela da održi taj uspeh do kraja svoje karijere.
Počeci[uredi - уреди | uredi izvor]
Monika Seleš je mađarskog porekla iz Vojvodine. Rođena u Novom Sadu, Srbija u tadašnjoj SFR Jugoslaviji 2. decembra 1973. godine.
Tenisom se počela baviti od šeste godine. Trener joj je bio otac Karolj (mađ. Károly). Svoj prvi turnir je osvojila sa devet godina, iako se tada nije puno razumela u način bodovanja u tenisu, pa tokom meča nije znala ko vodi u igri. U momentu kada joj je bilo najpotrebnije svoj teniski teren joj je stavio na raspolaganje Đorđe Balašević, čime je znatno doprineo njenom razvoju.
1985, sa samo 11 godina osvojila je prestižni turnir Orandž bul u Majamiju, SAD, pritom ju je ugledao poznati teniski trener Nik Bolatieri. 1986. godine, porodica Seleš se seli iz Jugoslavije u SAD, gde Monika kreće u tenisku akademiju Nika Bolatierija, u kojoj je trenirala sledeće dve godine.
Vrhunac karijere
Profesionaln tenis je počela da igra 1988, sa 14 godina. Naredne godine je krenula njena puna profesionalna karijera na VTA turnirima kada je osvojila Hjuston u maju 1989. godine pobedivši Kris Evert u finalu. Mesec dana kasnije, Selešova je stigla do polufinala otvorenog prvenstva Francuske kada je izgubila od tadašnje najbolje teniserke, Štefi Graf. Monika je svoju prvu godinu završila na mestu broj 6 na VTA listi.
Sa jakim forhendom i bekhendom, kao i jakim riternom, Selešova je po mnogima prva -{"power player"}- teniserka u ženskom tenisu. Takođe je poznata po glasnom stenjanju prilikom udara lopte, pa su se neke teniserke žalile na glasnoću, a sudije su je upozoravale da bude malo tiša.
Njen prvi grend slem turnir bio je Otvoreno prvenstvo Francuske 1990, gde se u finalu suočila sa Štefi Graf. Selešova je spasila 3 set lopte i prvi set u tajbrejku, koji je osvojila sa 8-6, i uspela da dobije meč u dva seta (7-6, 6-4). Osvojivši turnir postala je najmlađa teniserka koja je osvojila Otvoreno prvenstvo Francuske sa samo 16 i po godina.
1991. je godina kada je Selešova imala dominantan položaj u ženskom tenisu. Godinu je počela pobedom na Otvorenom prvenstvu Australije u januaru, pobedivši Janu Novotnu u finalu. 11. marta je preuzela je mesto broj 1 na VTA listi od Štefi Graf. Uspešno je odbranila titulu na Otvorenom prvenstvu Francuske, pobedivši tada najmlađu takmičarku Aranču Sančez Vikario u finalu. Posle Francuske nije igrala na Vimbldonu, kada je pauzirala šest nedelja zbog istegnuća lista na donjem delu noge. Posle pauze se pojavila na Otvorenom prvenstvu Amerike gde je pobedila Martinu Navratilovu u finalu, učvršćujuću svoje mesto broj 1 teniserke sveta. Iste godine je sa Goranom Prpićem osvojila Hopman kup za Jugoslaviju. 1992. je takođe protekla dominacijom Monike u ženskom tenisu. Uspešno je odbranila grend slem turnire u Australiji, Francuskoj i Americi. Do finala na Vimbldonu je došla, ali nije mogla razbiti dominaciju Štefi Graf na travnatim terenima, izgubivši 6-2, 6-1.
U periodu od januara 1991. do februara 1993, Selešova je osvojila 22 turnira i došla do 33 finala od 34 turnira u kojima je igrala. U tom periodu je imala 159 pobeda i samo 12 poraza (92,9% pobeda), uključujući i 55/1 u grend slem turnirima. U širem kontekstu, od početka profesionalne karijere, 1989. do kraja 1992. imala je 231 pobeda i 25 poraza (90,2% pobeda) i 30 titula na turnirima. Jedino je Kris Evert imala bolji postotak pobeda (91,1% od 1971. do 1974) i 34 turnira. Ipak, Selešova nije uspela da održi taj uspeh do kraja svoje karijere.
Poslednja izmena od moderatora:
ИЛКЕ*
Poznat
- Poruka
- 9.700
1993
U 1993. godinu, Selešova je snažno ušla. U januaru 1993. je osvojila otvoreno prvenstvo Australije pobedivši Štefi Graf.
Ipak, sve će se promeniti u incidentu koji je šokirao svet tenisa 30. aprila 1993. U ¼-finalu, u meču između Seleš i Magdalene Malejeve, u Hamburgu 38-godišlji gledalac, Gunter Parhe, opsesivni obožavaoc Štefi Graf, ubo je Moniku Seleš nožem u kičmu, između lopatica. Ubrzo je odvedena u bolnicu. Fizički, Monika se oporavila za nekoliko nedelja, ali napad je ostavio veće, psihološke ožiljke. Profesionalnom tenisu se nije vratila sledeće dve godine. Napadač nije dobio zatvorsku kaznu zbog psihičkog stanja, ali je dobio uslovnu dvogodišnju kaznu sa obaveznim psihološkim lečenjem. Zbog ovog incidenta su pojačane mere sigurnosti na teniskim turnirima. [1]
Posle incidenta, Grafova je ponovo zavladala ženskim tenisom, zbog odsustva Selešove na turnirima.
U 1993. godinu, Selešova je snažno ušla. U januaru 1993. je osvojila otvoreno prvenstvo Australije pobedivši Štefi Graf.
Ipak, sve će se promeniti u incidentu koji je šokirao svet tenisa 30. aprila 1993. U ¼-finalu, u meču između Seleš i Magdalene Malejeve, u Hamburgu 38-godišlji gledalac, Gunter Parhe, opsesivni obožavaoc Štefi Graf, ubo je Moniku Seleš nožem u kičmu, između lopatica. Ubrzo je odvedena u bolnicu. Fizički, Monika se oporavila za nekoliko nedelja, ali napad je ostavio veće, psihološke ožiljke. Profesionalnom tenisu se nije vratila sledeće dve godine. Napadač nije dobio zatvorsku kaznu zbog psihičkog stanja, ali je dobio uslovnu dvogodišnju kaznu sa obaveznim psihološkim lečenjem. Zbog ovog incidenta su pojačane mere sigurnosti na teniskim turnirima. [1]
Posle incidenta, Grafova je ponovo zavladala ženskim tenisom, zbog odsustva Selešove na turnirima.
ИЛКЕ*
Poznat
- Poruka
- 9.700
Povratak
Za vreme odsustva, Seleš je postala državljanin Sjedinjenih Američkih Država 17. maja 1994. godine.
Selešova se vratila u profesionalni tenis u avgustu 1995. i osvojila prvi povratnički turnir, otvoreno prvenstvo Kanade. Mnogi su mislili da će se moći vratiti dominaciju u tenisu, kakvu je imala na početku svoje profesionalne karijere. Istog meseca je došla do finala otvorenog prvenstva Amerike, kada je izgubila od Štefi Graf rezultatom 7-6, 0-6, 6-3. U januaru 1996, Selešova je došla do svoje prve grend slem titule posle povratka, otvoreno prvenstvo Australije, ali ovo će joj biti i zadnja grend slem titula. Selešova je sa teškoćom borila da dođe do svoje najbolje forme. Na to je i uticao njen otac, Karolj, kojem je utvrđen rak i koji je preminuo 1998. godine. Selešova je opet, 1996. došla do drugog uzastopnog finala na otvorenom prvenstvo Amerike, izgubivši, opet, od Štefi Graf u finalu. Zadnje grend slem finale je bilo u Parizu 1998. (nekoliko nedelja posle smrti njenog oca), kada je izgubila od Sančez Vikario.
Postavši američki državljanin, Monika je pomogla Američkom timu da osvoje Fed kup 1996. i 2000. Takođe je osvojila i bronzu na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine.
Osvojivši 53 turnira do 2003, Selešova je morala, zbog povrede noge napustiti profesionalni tenis. U februaru 2005. igrala je dve egzibiciona meča protiv Martine Navratilove, izgubivši oba meča. Uspesi Monike Seleš je svrstavaju među najbolje teniserke svih vremena.
„Tenis Magazin“ je postavio kao 13. najvećeg igrača svih vremena (žene i muškarci), a po australijskom magazinu „Tenis“ ona je među 15 žena najvećih šampiona u poslednjih 30 godina (igračice su poređane abecednim redom). Poznata je i kao jedna od najvećih igračica „ključnih poena“, jer je imala izuzetnu psihičku snagu u najtežim situacijama na terenu.
Monika Seleš trenutno živi na Floridi. Godine 2007. postala je mađarski državljanin.
Za vreme odsustva, Seleš je postala državljanin Sjedinjenih Američkih Država 17. maja 1994. godine.
Selešova se vratila u profesionalni tenis u avgustu 1995. i osvojila prvi povratnički turnir, otvoreno prvenstvo Kanade. Mnogi su mislili da će se moći vratiti dominaciju u tenisu, kakvu je imala na početku svoje profesionalne karijere. Istog meseca je došla do finala otvorenog prvenstva Amerike, kada je izgubila od Štefi Graf rezultatom 7-6, 0-6, 6-3. U januaru 1996, Selešova je došla do svoje prve grend slem titule posle povratka, otvoreno prvenstvo Australije, ali ovo će joj biti i zadnja grend slem titula. Selešova je sa teškoćom borila da dođe do svoje najbolje forme. Na to je i uticao njen otac, Karolj, kojem je utvrđen rak i koji je preminuo 1998. godine. Selešova je opet, 1996. došla do drugog uzastopnog finala na otvorenom prvenstvo Amerike, izgubivši, opet, od Štefi Graf u finalu. Zadnje grend slem finale je bilo u Parizu 1998. (nekoliko nedelja posle smrti njenog oca), kada je izgubila od Sančez Vikario.
Postavši američki državljanin, Monika je pomogla Američkom timu da osvoje Fed kup 1996. i 2000. Takođe je osvojila i bronzu na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine.
Osvojivši 53 turnira do 2003, Selešova je morala, zbog povrede noge napustiti profesionalni tenis. U februaru 2005. igrala je dve egzibiciona meča protiv Martine Navratilove, izgubivši oba meča. Uspesi Monike Seleš je svrstavaju među najbolje teniserke svih vremena.
„Tenis Magazin“ je postavio kao 13. najvećeg igrača svih vremena (žene i muškarci), a po australijskom magazinu „Tenis“ ona je među 15 žena najvećih šampiona u poslednjih 30 godina (igračice su poređane abecednim redom). Poznata je i kao jedna od najvećih igračica „ključnih poena“, jer je imala izuzetnu psihičku snagu u najtežim situacijama na terenu.
Monika Seleš trenutno živi na Floridi. Godine 2007. postala je mađarski državljanin.
ИЛКЕ*
Poznat
- Poruka
- 9.700
Uspesi na grend slem turnirima
Pobede (9)[uredi - уреди | uredi izvor]
Porazi u finalu (4)[uredi - уреди | uredi izvor]
Osvojeni turniri u singlu (53)
| Grend slem | 1989 | 1990 | 1991 | 1992 | 1993 | 1994 | 1995 | 1996 | 1997 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | Pobeda |
| Otvoreno prvenstvo Australije | - | - | P | P | P | - | - | P | - | - | ½ | - | ¼ | ½ | 2. | 43-4 |
| Otvoreno prvenstvo Francuske | ½ | P | P | P | - | - | - | ¼ | ½ | F | ½ | ¼ | - | ¼ | 1. | 54-8 |
| Vimbldon | 4. | ¼ | - | F | - | - | - | 2. | 3. | ¼ | 3. | ¼ | - | ¼ | - | 30-9 |
| Otvoreno prvenstvo Amerike | 4. | 3. | P | P | - | - | F | F | ¼ | ¼ | ¼ | ¼ | 4. | ¼ | - | 53-10 |
| Godina | turnir | Protivnik u finalu | rezultat |
|---|---|---|---|
| 1990. | Otvoreno prvenstvo Francuske | Štefi Graf | 7-6(6), 6-4 |
| 1991. | Otvoreno prvenstvo Australije | Jana Novotna | 5-7, 6-3, 6-1 |
| 1991. | Otvoreno prvenstvo Francuske | Aranča Sančez Vikario | 6-3, 6-4 |
| 1991. | Otvoreno prvenstvo Amerike | Martina Navratilova | 7-6, 6-1 |
| 1992. | Otvoreno prvenstvo Australije | Meri Džo Fernandez | 6-2, 6-3 |
| 1992. | Otvoreno prvenstvo Francuske | Štefi Graf | 6-2, 3-6, 10-8 |
| 1992. | Otvoreno prvenstvo Amerike | Aranča Sančez Vikario | 6-3, 6-3 |
| 1993. | Otvoreno prvenstvo Australije | Štefi Graf | 4-6, 6-3, 6-2 |
| 1996. | Otvoreno prvenstvo Australije | Anke Huber | 6-4, 6-1 |
| Godina | turnir | Protivnik u finalu | rezultat |
|---|---|---|---|
| 1992. | Vimbldon | Štefi Graf | 6-2, 6-1 |
| 1995. | Otvoreno prvenstvo Amerike | Štefi Graf | 7-6(6), 0-6, 6-3 |
| 1996. | Otvoreno prvenstvo Amerike | Štefi Graf | 7-5, 6-4 |
| 1998. | Otvoreno prvenstvo Francuske | Aranča Sančez Vikario | 7-6(5), 0-6, 6-2 |
- 1989.(1) - Hjuston
- 1990.(9) - otvoreno prvenstvo Francuske, VTA šampionat, Majami, -{US Hardcourts}-, Tampa, Rim, Berlin, Los Anđeles i Okland
- 1991.(10) - otvoreno prvenstvo Australije, otvoreno prvenstvo Francuske, otvoreno prvenstvo Amerike, VTA šampionat, Majami, Hjuston, Los Anđeles, Tokio, Milano, Filadelfija
- 1992.(10)- otvoreno prvenstvo Australije, otvoreno prvenstvo Francuske, otvoreno prvenstvo Amerike, VTA šampionat, Esen, Indian Vels, Hjuston, Barselona, Tokio i Okland
- 1993.(2) - otovreno prvenstvo Australije, Čikago
- 1995.(1) - otvoreno prvensto Kanade
- 1996.(5) - otvoreno prvenstvo Australije, Tokio, Sidnej, Istburn, otvoreno prvensto Kanade
- 1997.(3) - Los Anđeles, otvoreno prvensto Kanade, Tokio
- 1998.(2) - otvoreno prvensto Kanade, Tokio
- 1999.(1) - Amelia ostvo
- 2000.(3) - Oklahoma Siti, Amelia ostrvo, Rim
- 2001.(4) - Oklahoma Siti, Bahia, Tokio, Šangaj
- 2002.(2) - Doha, Madrid
- Poruka
- 72.800
Spektakl je bio gledati dvoručni forhend Male Mo i Marion Bartoli
