Šest zanimljivosti iz istorije Luvra

[Nina]

Luvr je bio srednjovekovna tvrđava, zamak, palata, a više od dva veka je muzej
Kada je položeni prvi kamen onoga što je sada muzej Luvr, otkriće Amerike bilo je udaljeno još tri veka.
Luvr je sada najposećeniji muzej na svetu, koji je građen, proširivan i rekonstruisan stotinama godina.

 

[Nina]

1. Od srednjevekovne tvrđave do muzeja

Luvr je prošao kroz nekoliko proširenja, rušenja i renoviranja da bi postao ono što je danas.Kao građevina, Luvra je doživeo vekove političkih i društvenih promena u Francuskoj.Prvobitno poreklo potiče iz srednjeg veka (oko 1190. godine), kada je kralj Filip Drugi (1165-1223), sagradio četvorougaonu tvrđavu kao deo zaštite Pariza duž nekih zidina blizu reke Sene.

Zatim je kralj Šarl Peti (1338-1380) pretvorio tvrđavu u zamak, prvu kraljevsku rezidenciju tog vremena.
Kralj Anri Drugi (1519-1559) projektovao je modernu centralnu palatu, sa renesansnom arhitekturom koja je preživela do danas.

Drugi monarsi su dodali još neke zgrade.

Anri Četvrti (1553-1610) je stvorio južno krilo, koje se proteže duž Sene i sada sadrži važne kolekcije, poput Da Vinčijeve Mona Lize i galerije Apolo, koju su lopovi opljačkali pre nekoliko dana.
Luj Četrnaesti, poznat kao „Kralj Sunce“ (1643-1715), nastavio je proširenja, izgradivši i palatu Tiljeri (koja je srušena 1880-ih).
Posle trijumfa Francuske revolucije (1798), Velika galerija Luvra je prvi put otvorena kao muzej 1793. godine.
Obnovom monarhije, Napoleon Prvi je podigao deo severnog krila, a Napoleon Treći je konačno zaokružio kompleks i proširio deo krila.

Trenutno ima 73.000 kvadratnih metara galerija i izložbenog prostora za više od 500.000 eksponata, prema zvaničnim podacima, što ga čini najvećim muzejem na svetu.

 

[Nina]

2. Otvaranje za narod

Francuska revolucija značila je otvaranje Luvra kao javnog muzeja
Monarsi koji su izgradili Luvr, tokom vekova su prikupljali brojna umetnička dela, kako domaća, tako i iz drugih delova Evrope i sveta.Ali nije mogao svako da ih vidi.To se promenilo trijumfom Francuske revolucije 1789. godine, koja je ukinula monarhiju i donela politički i društveni pomak usmeren na francuski narod i prosvetiteljstvo.

Bez kraljevske porodice, Luvr je korišćen kao sedište francuske civilne vlade, a 10. avgusta 1793. godine, Velika galerija Luvra je prvi put otvorena za javnost kao muzejski prostor za ogromnu kolekciju kraljevske i katoličke crkvene umetnosti.Nazvan je Centralni muzej umetnosti i u početku je imao kolekciju od više od 500 dela, uglavnom slika.

 

[Nina]

3. Umetnička dela koja je opljačkao Napoleon

Napoleon Bonaparta je značajno proširio kolekciju Luvra, ali je i muzej pretrpeo sopstveni „Vaterlo“
Napoleon Bonaparta (1769-1821) bio je, kao vojskovođa, a kasnije i car (Napoleon Prvi), jedan od ljudi koji su doneli najviše umetničkih dela u muzej Luvr, osvojenih tokom njegovih vojnih ofanziva u Evropi i Africi.U pohodima je primenjivao koncept „ratnog plena“ – francuski vojnici su otimali slike, nakit, skulpture i drevne relikvije.Tako je bilo u pohodima na Austriju, Italiju, Prusku, Španiju i Egipat.

Njegovo opravdanje bilo je da Francuska, kao zemlja prosvetiteljstva, treba da bude čuvar svetske umetnosti.
Luvr je čak nekoliko godina bio preimenovan u Muzej Napoleon, što je jedan od primera kulta ličnosti vojskovođe, čiji su portreti, zajedno sa njegovim bitkama, takođe bili prikazani na slikama i visili na zidovima.Ali njegov pad u bici kod Vaterloa 1815. godine bio je udarac za umetničku kolekciju muzeja, jer su, nekada poražene sile, sada zahtevale povratak brojnih dela.

Posle pada Napoleona sa vlasti, muzej je vratio nekadašnje ime – Luvr.
I igrom sudbine, dva od osam komada ukradenih 19. oktobra 2025. bile su upravo smaragdna ogrlica i minđuše koje je Napoleon Bonaparta
poklonio njegovoj drugoj ženi, Mariji Luizi, kao venčani poklon.

 

[Nina]

4. Kontroverzna centralna piramida

Kod centralne staklena piramida je i glavni ulaz za posetioce muzeja
Jedan od velikih modernih arhitektonskih projekata Luvra bio je i jedan od najkontroverznijih: staklena piramida na centralnom ulazu.
U velikoj obnovi, po naređenju predsednika Fransoe Miterana 1980-ih, kinesko-američki arhitekta Jeoh Ming Pej dobio je zadatak da kreira centralni deo prostora kao neka vrsta dobrodošlice za posetioce.Arhitekta je rekao da želi nešto „veličanstveno“ i „svetleće“, što bi mogla da bude piramida, kupola, luk ili kocka.Konačan izbor je bio ono prvo.

Ali njegov dizajn, koji je u raskoraku sa renesansnom arhitekturom zgrade, bio je predmet mnogih kritika, jer je bilo nezamislivo da se takav element uklopi u okolinu.Kritikovano je i da piramida ukazuje na povezanost sa egipatskim, a ne francuskim elementima, ali Pej je tvrdio da ona „nema nikakve veze“ sa severnoafričkom kulturom i da je piramida „estetski najprijatnija stvar za gledanje“.

Neki Francuzi su to nazvali „zločinom“, a postojale su i neke „antipiramidalne“ grupe koje su pokušale da promene projekat.
Projekat je, međutim, nastavljen sve dok u martu 1985. godine nije svečano otkrivena staklena piramida visoka 21 metar i široka 35 metara.
Od tada, posetioci muzeja silaze stepenicama piramide u glavni hol.

 

[Nina]

5. Krađa Mona Lize

Mona Liza, danas najposećenije delo Luvra, ukradena je 1911. godine, kada nije bila toliko poznata i slavna
Mona Liza, trenutno najpoznatije delo muzeja Luvr, ukradena je 1911. godine, iako u to vreme slika Leonarda da Vinčija nije bila najvrednije ili najpoznatije delo u muzeju.Usred noći u avgustu te godine, Italijan Vinćenco Peruđa, koji je radio u muzeju godinu dana ranije, iskoristio je bezbednosni propust i ukrao sliku.Čuvari nisu shvatili da Mona Liza nedostaje do sledećeg dana.

Motivi nikada nisu bili do kraja jasni, iako se verovalo da je u pitanju osveta bivšeg zaposlenog u Luvru.
Prema jednoj verziji, navodno je Peuđa želeo da vrati Mona Lizu u otadžinu, gde je, smatrao je, i pripada.
Delo je nedostajalo više od dve godine, tokom kojih je bilo u njegovoj kući.

Pronađeno je 10. decembra 1913. godine, kada je Peruđa uhvaćen nakon što je sliku predao Alfredu Geriju, antikvaru u Firenci.
To je bila najpoznatija krađa imovine u mirnodopsko vreme.Upravo je ova krađa i široka pažnja u štampi učinila ovu sliku jednim od najpoznatijih dela Luvra od tada.Mnogi ljudi su čak posetili muzej samo da bi videli prazan prostor dok je delo bilo odsutno, što je dodatno povećalo njegovu slavu.

 

[Nina]

6. Misterija ruku Miloske Venere

Muzej smatra grčku skulpturu Miloske Venere „jednom od tri velike dame“ Luvra, zajedno sa Mona Lizom i skulpturom Krilate pobede Samotrake.
Ali Venera je delo koje obuhvata misteriju porekla: odsustvo njenih ruku.

Delo je otkriveno tokom iskopavanja u Grčkoj 1820. godine i doneo ga je u Francusku markiz de Rivijer, tadašnji ambasador u toj zemlji,
koji ga je poklonio kralju Luju Osamnaestom (1755-1824).Pozajmio ga je Luvru za izložbu u martu 1821. godine.

Od početka, njenih ruku nije bilo – prema jednoj od najšire prihvaćenih teorija stručnjaka (drugi tvrde da su odlomljene).
Kada je skulptura doneta u Luvr, postojao je predlog da se ruke restauriraju, ali je ideja na kraju odbijena kako se ne bi ‘narušilo delo'“, napominje muzej.Veruje se da su tokom restauracije neki delovi ruku uništeni i da su ostavljeni u sadašnjem stanju.Miloska Venera je jedan od najznačajnijih eksponata u Luvru

Ali nedostatak ruku je zapravo i doprineo slavi ove skulpture.
U drevnoj Grčkoj, ove vrste statua bogova držale su u rukama predmete nazvane „atributi“, koji su identifikovali božanstvo koje su predstavljale.
„U vreme njenog otkrića, postojala je izvesna sumnja u identitet boginje. Da li je ona bila Amfitrita, boginja mora i stoga posebno poštovana na ostrvu Milos?„Ili možda Afrodita, boginja lepote, što bi moglo da se zaključi jer je polunaga i po senzualnosti njenog tela?“, napominje muzej.

Konsenzus među stručnjacima je da je to Afrodita.
Ali do danas nema definitivnog dokaza.
Ona je deo misterije koja okružuje istoriju Luvra.