Zašto je Karla del Ponte protiv Srba?
POGLEDI
februar 2005.
(Napisao jedan nas iseljenik koji zivi u Svajcarskoj)
"Više od 20 godina živim u južnom delu Švajcarske, a po zanimanju sam fizioterapeut. Početkom meseca novembra 2004. godine učestvovao sam na jednom predavanju organizovanom za medicinare i lekare tog dela Švajcarske, u Luganu. Bilo nas je oko dve stotine posetilaca.
Prilikom male zakuske, uočio sam dve gospođe koje su razgovarale na srpskom jeziku. Prišao sam i predstavio. Jedna od njih se predstavila del Ponte a druga Lasić.
Malo me je zbunilo to del Ponte, pa sam se pokušao da se našalim na njen račun.
"Mora da stižete direktno iz Haga", rekao sam!
"Ma ne", odmah je reagovala...
Malo smo popričali i odmah sam uočio da obadve govore ijekavicu, i potrudio sam se, obzirom da ja govorim ekavicu, da budem malo oprezniji...
Gospođa del Ponte odmah me je upitala odakle dolazim sa bivših prostora Jugoslavije. Odgovorio sam da sam iz Sjenice.
"A, fino", nasmešila se," ja sam iz Zenice, a gospođa liječnica je iz Rijeke".
"Kako ono bješe vaše cijenjeno ime, nisam odmah zapamtila?", pitala je radoznalo g. del Ponte. "Hajrudin Delalić, gospođo del Ponte", odgovorio sam.
"A gdje radite?" pitala je.
Rekao sam, naravno, lažno mesto i naziv ustanove.
Za sebe je rekla da radi kao lekar nedaleko od mesta Lokarno, u jednom malom mestu koje se zove Gordevio. Tu je došla pre 16 godina, udala se za rođaka, Karle del Ponte.
Odmah sam iz radoznalosti stupio u akciju i navalentno je pitao:
"Kako to, ko vas je upoznao da se udajete baš za rodbinu poznate ličnosti?"
"Tad nisam ni znala, ko je tetka Karla", rekla je g. del Ponte. "Tek kasnije sam sve saznala o njoj".
Pitao sam je, da li ima kontakte sa svojom tetkom.
"Naravno, kad god dođe dole, ona najradije sa mnom razgovara, jer sam ja muslimanka (zove se Senada), moju tetku je živo interesovalo o ratu i problemima u Bosni".
"Naravno da ste vi uticali na g. Karlu del Ponte da se ona posebno založi zbog zločina nad muslimanima..."
"Kako da ne, Karla je ogorčena i goniće ih do Alaha, dok ih sve ne pohvata. Čak mi je zadnji put rekla: snajko moja draga, učiniću nešto i za tebe, obećavam ti da ću ih sve satjerati u mišiju rupu, od Beograda do Banja Luke."
Malo sam pokušao da je isprovociram i kažem joj:
"Ne odlučuje ona sama o tome, Srbi imaju Francuze, Ruse, a vidiš svi Srbi u SAD-u glasaše za Buša. Počeli su i muslimane, Albance da hapse!"
"Sve je to sitno, moj gospodine", nervozno je reagovala. "Bitno je da se velike srpske zvjerke pohvataju a reda radi, baš mi je o tome tetka jednom dobacila, moraju nešto i kod nas da privedu, pa ih puste, to se posebno dešavalo sa Hrvatima. Mi ne smijemo gubiti nadu, ja sam stalno u kontaktu sa našima u Sarajevu. Karlu ubjeđujemo da sve čini da što više srpskih zločinaca završi u Hagu a naše da ne diraju", bila je uporna u dokazivanju.
"Ne verujem, da ćemo da uspemo do kraja, neko njih ipak štiti", kažem!
"Ne brinite vi, gospodine, imamo mi to što je najvažnije, našu divnu Karlu del Ponte... Ona ipak odlučuje, ona dostavlja informacije UN, ona traži, nju pitaju i njoj vjeruju više od svih srpskih prijatelja. Oni ih ionako nemaju. Tribunal mora da živi i da ostane što duže, tamo su zaposleni mnogi činovnici... Bar Karla ima razloga zbog sebe, da li ti znaš koliko samo ona prima plaću - hm, skoro sto tisuća evra na mjesec, samo za stan joj plaćaju 15.000 evra..."
Bio je to krajnji komentar Senade del Ponte."
(BROJ 264, FEBRUAR 2005)
