Ko je ko na političkoj sceni Srba sa Kosova: Rada Trajković
KoSSev 30. septembra 2019.
Suština moje politike je da razbijam tabue, a ne da se politički pozicioniram. Ne mislim da ću osvojiti glasove i podršku Srba, ali je moj posao da razobličim politiku ovog zla. Ja vodim vampir kampanju – samo noću mogu da se sastanem sa pojedinim biračima jer izbegavam da dovodim bilo koga u poziciju da bude maltretiran – poručuje u predvečerje vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, kandidatkinja na listi koalicije „Sloboda“ Rada Trajković. Jedna od najkontroverznijih političkih ličnosti sa Kosova, veći deo svog skoro tridesetogodišnjeg političkog delovanja, kako sama navodi, bila je označavana kao „državni neprijatelj“ zato što je, tvrdi, odbijala da radi za „duboku državu“. „Ja prosto nisam čovek Udbe i nisu nikad mogli da me pridobiju da radim za te službe“. Skoro dve godine drži upaljen reflektor nad ubistvom Olivera Ivanovića, što je misija njenog trećeg političkog života.
Iako trenutno članica koalicije „Sloboda“, Trajković je jedina srpska političarka sa Kosova uz čije ime se ne vezuje ime stranke. Tokom godina svojim karakterističnim nastupima u medijima izdvojila se kao prepoznatljiva i zasebna politička figura.
U nastavku predstavljamo politički portret Rade Trajković.
Bivša radikalka i smenjena ministarka
Tokom 90-ih godina prošlog veka, bila je članica Srpske radikalne stranke, pred bombardovanje i ministarka u tadašnjoj jugoslovenskoj vladi socijalista i radikala za brigu o porodici. Posle manje od pet meseci, razrešena je te dužnosti.
“Zato što sam bila protiv rata i bombardovanja i protiv sukoba sa Albancima”, govori za KoSSev, Trajković.
Videla sam da radikali nisu partija već ekspozitura srpske službe i to mi je u Beogradu bilo potpuno jasno i dvadeset godina se borim protiv njih. Takva je suština vlasti, da stranke nisu stranke, već ekspoziture nekih službi, to je za mene potpuno odvratno.
„Iritirala“ je, kaže, državne strukture i kada ih je u mesecima pred rat upozoravala na to da se upravo odvijaju pripreme za isti, posmatrajući OVK koji je pored puta u Podujevu kopao rovove, istovremeno uz masivno prisustvo srpske policije na tim istim putevima.
“Ja sam bila veći deo nedelje hirurg u Prištini, a u Beogradu od četvrtka do petka, oni su tražili samo povod”. Iskoristili su, dodaje Trajković, prvi povod za isključenje iz predratne vlade i partije, a to je bio njena „raspolućenost između ministarskih i lekarskih dužnosti“.
Vreme bombardovanja provela je još tada označena kao “državni neprijatelj”, ali i većinu vremena u operacionoj sali.
“Kao načelnik otorine provela sam više vremena u sali nego muškarci koji su tada bili u ratu”.
Kamenovana zbog otvaranja posleratne bolnice u Gračanici
U svom drugom političkom životu, odmah po okončanju bombardovanja priključila se tek formiranom PAVK-u (Privremeno administrativno veće Kosova) – u to vreme za Sever Kosova najomraženijoj organizaciji; za jug – pokušaj da se pod međunarodnim kišobranom oforme nove kosovske upravljačke strukture, među njima i da se okupe, kako su tada predstavljani, “umereni Srbi”.
Trajković navodi da je Veću pristupila uz blagoslov crkve, zajedno sa tadašnjim vladikom Artemijem.
“Bila sam prva Srpkinja koja je ušla u tu instituciju, što je bilo strašno”.
Osim što je na Severu Kosova, uz tadašnjeg vladiku Artemija i oca Savu, bila najomraženija ličnost, a što se redovno isticalo na tadašnjim mitinzima, Trajković je opisala ono kroz šta je sama prošla.
“Šest meseci i više nisam smela da napustim Kosovo i Metohiju. Nisam mogla da viđam svoju decu, upravo zbog pretnji hapšenjem. A na samom Kosovu i Metohiji bila je ugrožena moja bezbednost. Štitile su me bezbednosne snage, i ostala sam bez primanja na Medicinskom fakultetu”.
Kada je u Gračanici uz pomoć međunarodne zajednice 2001. pokrenula prvu bolnicu sa stacionarnim lečenjem i to posle pada srpskog KBC i bega Srba iz Prištine, prošla je kamenovanje.
“U toj bolnici se leče i operišu Srbi. Posle ceremonije otvaranja, socijalisti i radikali iz Prištine su me kamenovali. Cela leđa su mi bila u modricama. Preživela sam mnogo toga”.
Kušner
Godinama se u negativnoj kampanji protiv Rade Trajković ističe ista scena – snimak iz 2010. godine. Na pitanje novinara Budimira Ničića bivšem šefu UNMIK-a Bernardu Kušneru o Žutoj kući, uz njegov histeričan smeh i odgovor “vi ste ludi”, zabeležen je i ciničan osmeh Rade Trajković.
Ona danas u razgovoru za KoSSev odgovara da se nije nasmejala na sadržaj pitanja već na to što tvrdi da je „znala da se radi o navođenom pitanju upravo sa ciljem njene kompromitacije“, ali da ona do sada o tome nije htela da govori.
“Prva sam koja je pokrenula upravo pitanje trgovine organima u vreme kada niko nije smeo o tome da progovori, I zbog toga sam takođe zamalo platila glavom od Albanaca. O tome može da posvedoči Moma Trajković, koji je bio iskren i u jednoj emisiji je otkrio da on sam o tome nije znao kada sam ja na našem zajedničkom sastanku sa međunarodnim predstavnicima, na kojem su bili i on i tadašnji vladika, progovorila o tome. A na kraju mi se pripisuje nešto što je nenormalno”.
U prvom posleratnom sazivu kosovske skupštine 2001. do 2004. godine, bila je poslanica koalicije „Povratak“. Koalicija „Povratak“ sa dvadesetidva srpska poslanika bila je i ostala do danas najbrojniji blok Srba sa Kosova i Metohije u kosovskom parlamentu, premda tada, u okviru privremenih institucija samouprave. Srbi su na te izbore tada masovno izašli nakon poziva državnog vrha SCG, ali i tadašnjeg patrijarha. Članovi ove koalicije tada su položili zakletvu u Pećkoj patrijaršiji, u ovoj koaliciji bio je i Oliver Ivanović.
„Govorim bez dlake na jeziku i prihvatam rizike kojima sam izložena“
Ipak priznaje da “možda” i sama radi “neke ekstremne stvari koje u tom momentu zgražavaju narod”, upravo kao što je bilo otvaranje bolnice 2001.
Nekako me sve to prati. Ja prosto nisam čovek Udbe i nisu nikad mogli da me pridobiju da radim za te službe. Ja sam lekar koji je profesionalno radio posao i odbijala sam saradanju sa tom dubokom državom
„Postoji kontinuitet ponašanja države prema meni. Stalno sam je nešto sumnjiva i optužuju me, a ja sam čovek koji govori ono što misli bez dlake na jeziku i potpuno prihvatam sve rizike kojima sam, nažalost, izložena. Suština moje politike je da razbijam tabue, a ne da se politički pozicioniram“, objašnjava.
Iako je, kako kaže, “uvek isterivana”, ističe da je najvažnije to što je do dan danas strukture za koje kaže da su netransparentne “ne kontrolišu”:
“Moja profesija lekara i profesora davala mi je tu mogućnost da kažem sve i da ne mislim na političku karijeru, jer sam imala gde da se vratim, imala sam svoj posao, pa čak i kad sam ga privremeno gubila zbog kazne politike. Ali svejedno, imaš parče hleba i nisu mogli da me kontrolišu kao što je i dan danas”.
Rada sa Savskog venca
Posle snimka sa Kušnerom, druga stigma je sintagma “Rada sa Savskog venca”, kojom se aludira na to da živi bogato van Kosova i Metohije.
Trajković odgovara: “Rada je rođena na Kosovu i Metohiji. U svim ratovima, pa i u poslednjem, moja porodica je dala konkretne žrtve. Samo u poslednjem, član moje porodice je kidnapovan i do dan danas ne znamo gde je. Izbegavam da govorim o ličnim žrtvama, mislim da je neprimereno da se o tome govori na način da se žrtve razdvajaju po prioritetima. To je deo srpske tragedije i nisam nijednom poželela da preko sopstvenih žrtava promovišem sebe. Kao što i ne govorim da u Merdaru kod Podujeva postoji moja porodična imovina, koju moj brat i moji Vujačići nisu otuđili”.
“Ja ne znam gde živi tolika srpska dijaspora koja Kosovo i Metohiju doživljava kao nešto najvažnije. Valjda imam pravo da Kosovo i Metohiju i ja branim, i da najveći deo vremena provodim na Kosovu, a na Savskom vencu imovinu ima moj sin, ali to su vrlo opasne poruke koje mogu da ugroze bezbednost moje dece. Ali živimo u realnosti gde samo deca predsednika države mogu da budu srećna i bezbedna, dok za svu ostalu decu – nema veze; Oliverova deca bez oca, ili moja deca koja su označena gde su i šta su. To je takva zla politika zbog koje se najviše i kandidujem”.
„Pobeda Srpske liste značila bi da je sada mafija državni projekat Srbije na Kosovu“
Većinu svog političkog života označavana kao državni neprijatelj, u stalnom ratu, po sopstvenom priznanju, sa tzv. dubokom državom, a duboko u sedmoj deceniji života, i dalje ne odustaje od “politike”. Izlazi i na ove izbore, a kampanju je započela upravo sa mesta ubistva srpskog političara Olivera Ivanovića. Zašto?
“Zato što je Oliver ubijen i na političkoj sceni Srba, nažalost, nema dovoljno odlučnog čoveka koji ima hrabrosti da se bori protiv zla koje je trenutno dominantno preko Srpske liste i državne politke na Kosovu. To je bila moja obaveza, da nastavim tu borbu i pokušam da pokažem da sa Oliverom nije izumrla ta ideja”.
Na pitanje zašto je kampanju započela sa mesta ubistva Olivera Ivanovića, a pre svega zašto je to sama učnila, bez prisustva ostalih članova koalicije “Sloboda”, Trajković je objasnila da su se unutar ove nove koalicije dogovorili da se svi pojedinačno bave određenim prioritetima.
“Svako je od nas pojedinačno kandidovao pitanja koja je trebalo da odraze našu realnost, tako da se unutar koalicije neko u kampanji sada bavi multietničnošću, drugi posećuju Srbe, a ja sam odlučila da istaknem pre svega vladavinu prava na Severu Kosova”.
“U tom kontekstu htela sam da pokažem da Srpska lista nije kompetentna da dobije podršku srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Pobedom Srpske liste bi se srpska žrtva koja je na Kosovu i Metohiji evidentna već punih 20 godina kompromitovala, jer bi to onda značilo da je mafija sada suštinski državni projekat Srbije na Kosovu. Srpska lista kao nosilac te kompromitacije, čiji je i potpredsednik Milan Radoičić poznat kriminalnim krugovima, ne može da bude ono sa čim bi se Srbi trebalo da predstave kosovskoj i međunarodnoj javnosti“.
„Podela nije rešenje, kao ni nezavisnost Kosova“
Priznaje da se iz politike povlačila i vraćala, ali da je sada važno da se sačuvaju Srbi na KiM-u i da je tu potrebno da se pokaže odvažnost.
„To je suština. Da jasno kažem da podela nije rešenje kao ni nezavisnost Kosova“.
U svojim intervjuima često ističe da se plaši samo Boga. U koga ili šta onda ima veru kada je u pitanju Kosovo?
“Samo u Srpsku pravoslavnu crkvu, koja mora da se aktivno uključi u razgovore, posebno eparhija, jer da je nije bilo, ne bi danas posle rata ni bilo nas Srba u dobroj meri. Da nije Crkve koja je očuvala imovinu i sva sreća te nisu dozvolili Vučiću da pregovara tom imovinom, i da nije imovine koja je ostala u privatnom vlasništvu Srba, ne bi je sada ni bilo jer je Vučić svu imovinu preveo u kosovsku. Crkva je i kod međunarodne zajednice na Kosovu prepoznata kao kredibilna adresa za razgovore. Imam veliko poverenje u SPC“, poručila je na kraju razgovora.
„To zlo trebalo bi da ode sa Kosova u političkoj borbi“
“Ne mislim da ću osvojiti glasove i podršku Srba, ali je moj posao da razobličim takvu politiku. Ja vodim vampir kampanju – samo noću mogu da se sastanem sa pojedinim biračima jer izbegavam da dovodim bilo koga u poziciju da bude maltretiran. Zato i nemam kampanju, već mogu jedino da govorim i da pokazujem kakvu je strategiju i stabilokratiju podržala međunarodna zajednica. Kakvo zlo i razaranje je međunarodna zajednica donela celoj Srbiji. To zlo trebalo bi da ode sa Kosova u političkoj borbi“.
