Serija Vazdusni Most

Impresije xaxa,par minuta sam tesko podneo,staka se nosi na strani nepovredjene noge, zena sipa iz bokala nista i radnik ne pije nista na eks,ima jos par kikseva da rados bajic je mogo da pita nekog harmonikasa kako bar prste da seta uz pesmu
 
Код филмске обраде оваквих тема, напади како оних у комшилуку умова заробљебних у србофобији, тако и оних који не могу сварити да се кроз филм може дати приказ који не мора бити по иодеолошком обрасцу како то бјеше у неким минулим временима, су неизбјежни. А у малициозној паљби су најактивнији и најгрлатији они који нису ни погледали филм, односно серију.

Уосталом, ако се неком не допада како је нека тема обрађена, ко је приказан позитивно а ко негативно, не мора гледати филм/серију, нико никог не сили, на даљинском промијени канал и ријешен проблем.
Опет, та разлику од историчара, писци, комумнисти, режисери, када обрађују историјске теме имају право и "тумачити" историјске процесе, произвољније приказати лилности и догађаје, увацити више или мање фикције, ако је то са сврхом бољег приказа, некад је то и пожељно, важно је да то не прерасте у скрнављење историје.

Е сад, у овок серији су по мени присутне су неке мањкавости готово неизбјежне код овог режисера, недовољно разрађени дијалози, некад кроз исте покушава објашњавати те догађаје, то се може ријешити убациваљњм приповједача који нас води кроз то вријеме, овако то дјелује понекад инфантилно, неке непотребно убачене сцене и дијалози без неке сврхе, тежња политичкој коректности. Но и серија је испала боља него ли је било очекивати од Бајића. Доста боља.

Саме примједбе да се глорификује четнички покрет су глупаве, напротив. То није одговор на нека минула времена када је пола вијека филм био заробљен у идеолошком калупу гдје стриктно бјеше одређено како приказати "негативце" а како "позитивце", кроз серију се покушало дочарати то вријеме, код приказа четничког покрета и схватања имамо један комплексан приступ, личности су сложене, настојало се приказати и позитивна и мрачна страна. Кроз причу и односе браће Јовић, вреле крви и индоктринисаних (такав сложен приступ имали смо тек у два од мноштва тзв партизанских филмова "Вртлог" из 1964-е и "Глуви барут" из 1990-е) режисер је покушаио дочарати ту нашу српску трагедију, батргање у тим нашим деобама.

Свакако је добра ствар да је филмски обрађена ова епизода и операција спасавања пилата, да се гледаоци и са тим дпгађајима упознају, могло се могуће и другачије обрадити, но Бајић има тај свој рукопис, испало је боље него ли сам лично очекивао.
 
Иако сама оцјена на имдб-у није показатељ квалитета филма, она нам говори како су гледаоци прихватили филм. Мада и ту код оцјене наравно некад код оваквих филмова предност добију политички мотиви у односу на умјетничке.
И ту је занимљиво да филм и то на 1.500 оцјењивача филм "Хероји Халијарда" има неочекивано високу оцјену 7,4 (овдје), неочекивано због обраде теме коју обрађује. Оцјењивачи су наравно искључиво са нашег говорног подручја, очекивано оцјењивачи су у Србији били неблагоноклонији према филму са просјечном оцјхеном 6,3 док су они у Сједињеним Државама и другим земљама, претпостављам српска дијаспора, били доста благоноклонији.
 

Back
Top