Sergej Jesenjin

Možda kasno

Možda kasno, možda mnogo rano,
Ne razmišljah o tom mnogo leta,
Ja učinih sebe Don-Žuanom,
Kao pravi vetropir-poeta.

Šta se zbilo? Kuda li to bludim?
Svakog dana ja klečim pred drugom.
Svakog dana veću mržnju budim,
Nepomiren s izdajom i tugom.

Ja sam uvek želeo da manje
Progoni me nežnost koju dražim.
Pa zar lažno, šuplje osećanje
U očoma ovih žena tražim.

Izbavi me, o moje prezrenje,
Moja duša tebi je odana.
Nju je hladno ispunilo vrenje
I šumljenje plavog jorgovana.

Žuti suton u duši se zlati
I svaki čas glas iz magle kane:
Ko oseća, nek slobodom plati –
Taj izazov primi, Don-Žuane.

Kad za glasom izazova krećem,
Čekaju me uvek isti puti:
Ja mećavu smatram rajskim cvećem,
A ljubavlju zovem drhtaj puti.

Eto što se zbilo i kud bludim,
Zašto klečim večito pred drugom –
Zbog osmeha sreće da izludim,
Nepomiren s izdajom i tugom.

(13. XII 25)

Preveo Nikola Bertolin
(Iz knjige Ko sam šta sam, Beograd, 2019)
 
Osećam


Osećam, draga, osećam
kosu tvoju što blista,
ali nisam srećan
što odlazim zaista.

Jesenjih se noći sećam
dok senke breza kruže.
Što dan nije bio večan,
a mesec blistao duže.

Još čujem dok patiš:
"Proći će godine u letu
i zaboravićeš me sasvim
uz neku drugu na svetu."

I danas lipa cveta
i osećanja gore ko plamen.
Ja sručih toga leta
cvetove na tvoj pramen.

Ne gubi srce, snagu.
S drugom će poljupce tkati.
I ja ću ko priču dragu
tebe njoj spominjati.
 
HALJINA MODRA I PLAVE OČI

Haljina modra i plave oči.
Lagao sam dragoj jedne noći.

Draga pitala:"Mećava vije?
Spremit ću postelju, peć se grije."

Odgovorih dragoj:"Netko sa visine
cvjetovima bijelim pokriva daljine.

Postelju spremi peć se grije,
bez tebe u srcu mećava vije."
 
-НАДА КАРАЏИЋ-
JESENJINU
Opet sam ti tužna, dobri stari druže
Ne umem sa svetom, kojem ne pripadam
Bodu me sa trnjem, a nude mi ruže
Ničem više lepom ja se i ne nadam.
Sve je manje onih, koji slave ljubav
A sve više onih, koji korist ljube
Takav svet za mene oduvek je gubav
Znaš ti dobro zašto ovakvi sve gube.
Ne žalim se nit kunem sudbinu mi kletu
Sve sam dalje od njih u sebe se sklanjam
Ti znaš kako boli biti u tom svetu
Ne umem ko ni ti da mu se priklanjam.
Više ničeg nema, zar zalud da stradam
Oprosti mi što se uvek tebi jadam.
 
S
16426204_2195584330667205_5091856998172355496_n.jpg
ергеј Јесењин | ХАЉИНА БЕЛА
Хаљина бела, пурпурна трака,
Латице кидам дозрелог мака.
Славље у селу попут олује,
У колу њена песма се чује.
Сећам се, мину уз подсмех благи:
Леп си , ал’ ниси мог срца драги.
Плам твоје косе нек ветар гаси,
А моје други милује власи.
Знам да јој нисам близак и мио:
Мало сам плесао, премало пио.
Био сам тужан, увек у сени,
Док песма јечи и вино пени.
Срећник, јер он је бестидник мали,
Његова брада прси јој пали.
И док у плесу ватра је греје,
Она се мени у лице смеје.
Хаљина бела, пурпурна трака,
Латице кидам дозрелог мака.
Ту попут мака срце ми вене,
Залуд јер она није за мене.
 
Haljina bela

Haljina bela, purpurna traka,
Latice kidam dozrelog maka.
Slavlje u selu poput oluje,
U kolu njena pesma se čuje.

Sećam se, minu uz podsmeh blagi:
Lep si , al’ nisi mog srca dragi.
Plam tvoje kose nek vetar gasi,
A moje drugi miluje vlasi.

Znam da joj nisam blizak i mio:
Malo sam plesao, premalo pio.
Bio sam tužan, uvek u seni,
Dok pesma ječi i vino peni.

Srećnik, jer on je bestidnik mali,
Njegova brada prsi joj pali.
I dok u plesu vatra je greje,
Ona se meni u lice smeje.

Haljina bela, purpurna traka,
Latice kidam dozrelog maka.
Tu poput maka srce mi vene,
Zalud, jer ona nije za mene.

(1915)

Preveo Milorad Živančević
(Iz knjige Ko sam šta sam, Beograd, 2019)
 
10300686_460520747434731_5967291161644278021_n.jpg


28.decembra 1925. Sergej Jesenjin napustio je ovaj svet u svojoj tridesetoj godini.
Kontroverze o tome da li je u pitanju bilo samoubistvo ili ubistvo po nalogu vlasti i danas su aktuelne.

Sve to živi neki ožiljak ima,
Belegu detinjstva, nezarasto čir.
Da nisam pesnik među pesnicima,
Bio bih zacelo lopov il' žbir.

Suvonjav, mali, s grudma nerazvijenim,
Međ decom bio sam uvek junak,
Često, često s nosem razbijenim
Vraćo sam se kući pred sami mrak.

Uplašenoj majci, krvav kao znamen,
Cedio sam kroz krv reči detinjaste:
Ništa, more! spotakoh se o kamen,
A već sutra sve će da zaraste.

Pa i sada, kada se bez traga
Onih dana krv vrela smirila,
Nespokojna neka drska snaga
Na poeme moje se izlila,

Na već zlatne literarne hrpe,
I u svakom retku što se vije
Ogledaju se nekadanje crte
Kavgadžije, nemirka, delije.

Ko i nekad imam hrabrost mušku,
Al' nov korak moj se drukče sluša...
Dok mi nekad razbijahu njušku,
Sada mi je sva u krvi duša.

Ne velim više majci okrvavljen,
Već gomili tuđoj koja raste:
Ništa, more! spotakoh se o kamen,
a već sutra sve će da zaraste.
 
.......PISMO MAJCI............................ PISMO MAJCI na moj način ( zadržavajući rimu velikana)

Jesi li živa, staričice moja?.................Sija li još dragog lica boja?
Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje...............Živ sam, lutam sve dalje i dalje
Nek' uvečer nad kolibom tvojom...........gori li oganj u sred brvnare
ona čudna svjetlost sja i dalje..............sjaj mjeseca, i on pozdrav šalje

Pišu mi da viđaju te često....................Čujem da šećeš kroz naše mjesto
zbog mene veoma zabrinutu................i zapitkuješ ljude na putu
i da ideš svaki čas na cestu..................pominješ sina pokazujući
u svom trošnom starinskom kaputu........stari kovert i hartiju žutu

U sutonu plavom da te često...............U smiraj dana često ti svrati
uvijek isto priviđenje muči:.................gorak privid, gorči od žuči:
kako su u krčmi finski nož..................da mi krvnik dušman u kafani
u srce mi zaboli u tuči........................sa handžarom na prsima čuči.

Nemaj straha! Umiri se, draga!...........Ne brini i ne strahuj mati!
Od utvare to ti srce zebe....................U žudnji ti jecaj pluća grebe.
Tako ipak propio se nisam..................Manje pijem, samo da te vidim
da bih umro ne vidjevši tebe...............ne, neću dignut' ruku na sebe.

Kao nekad, i sada sam nježan,............Ima još nježnosti starice znaj,
i srce mi živi samo snom,...................i želja u ranjenom srcu mom
da što prije pobjegnem od jada..........da krenem ostavim pečalbu
i vratim se u naš niski dom................svu bol da isplačem na krilu tvom.

Vratit ću se kad u našem vrtu..............Doći ću kad ruže kraj prozora
rašire se grane pune cvijeta................procvjetaju gdje sam nekad šeta'.
Samo nemoj da u ranu zoru................Obećaj da me nećeš budit rano,
budiš me k'o prije osam ljeta..............iz mog majko staroga kreveta.

Nemoj buditi odsanjane snove,...........Ne, nemoj, pusti, nek' sanjrim sne
nek' miruje ono čega ne bi:.................i svaki san da posvetim tebi:
odveć rano zamoren životom,.............krhkog zdravlja umoran od svega,
samo čemer osjećam u sebi...............nikad, nikad te ostavio ne bi.

I ne uči da se molim. Pusti!..................Ja neću da klečim i molim, znaj!
Nema više vraćanja ka starom.............Pred udarcima ni pred šamarom,
Ti jedina utjeha si moja,......................eh jedina, o, božanstvo moje
svjetlo što mi sije istim žarom.............svjetlo, Ti, ikono pred oltarom.

Umiri se! Nemoj da te često................Ne, nemoj da ulicama lutaš
viđaju onako zabrinutu,......................i zapitkuješ ljude na putu,
i ne idi svaki čas na cestu...................pominjući sina, pokazujući,
u svom trošnom starinskom kaputu...stari kovert i hartiju žutu.

..........S. Jesenjin....................................Sojo Boško..........
 
Pokojniku - Sergej Jesenjin

Već sanduk zatvaraju čvrsto
da večno budeš plen tog sna,
u zemlju nose te pod krstom
gde trnu osećanja sva.

I bićeš nem sred grobne tame
na poklič naš nad tvojim grobom.
A ruke će nam tad i same
sve vence slagati nad tobom.

Nad tobom biće - cvet do cveta,
grob će sijati kao presto,
i taj tvoj odlazak sa sveta
mi ćemo pominjati često.

Počivaj mirno, dragi druže,
i čekaj dolazak naš samo,
trpećemo zlo od tebe malo duže
i brzo ćemo i mi tamo.

Za G.V...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Smrt Aleksandra Sergejevića Puškina
Odgovora
5
Pregleda
175
Lule
L

Back
Top