Pamuk (Gossypium Sp.) je najrasprostranjenija jednogodišnja biljka u svijetu. Iako je tropska i suptropska kultura, koja zahtjeva mnogo toplote i sunca i umjerenu i ravnomjernu vlažnost, pamuk se gaji po većem dijelu svijeta. Pripada familiji biljaka Malvaceae. Ima dobro razvijen vretenast korjen, urezano lišće, žućkaste cvjetove. U čaurama se nalazi sjeme koje je obraslo vlaknom. Sjeme sadrži više do 25% ulja, te se poslije izdvajanja vlakna iz njega cijedi dobro jestivo ulje.
Sjeme pamuka je obraslo vlaknima prosječne dužine oko 30 mm; odvajanjem sjemena (tj. egreniranjem) i raznim postupcima prečišćavanja dobija se važna tekstilna sirovina (među najviše korišćenim artiklom u svijetu, pored uglja i čelika u svjetskoj trgovini). Najveći proizvođači ove biljke su: SAD, Rusija, Indija, Egipat itd.
Pamuk pred branje
Pamuk pred branje
Pri klasifikaciji pojednih vrsta pamuka uzima se u obzir:
1. boja, sjaj, količina vlakna i vrsta nečistoće
2. srednja i maksimalna dužima vlakna
3. čvrstoća i finoća vlakna, ravnomjernost i dr.
Wikimedia Commons logo
Wikimedija Ostava Još multimedijalnih fajlova dobićete ako pratite link Pamuk
Dobavljeno iz "http://sh.wikipedia.org/wiki/Pamuk"
Kategorija: Biljke
Називом вуна се описују мекане длаке крзна појединих сисара, посебно оваца (овчија вуна). Она уз свилу и казеин спада у групу протеинских влакана, али се од других животињских длака разликује високим постотком садржаног сумпора (3-4%) који потиче од високог садржаја двоструких аминокиселина цистина. Вуна спада у обновљиве сировине.
Садржај
[сакриј]
* 1 Терминологија
* 2 Особине
* 3 Добијање
* 4 Типови вуне
* 5 Секундарни производи
* 6 Види још
Терминологија [уреди]
Ознака Schurwolle (Шурволе - ср. Руно) или Reine Schurwolle (Рајне шурволе - ср. Чисто руно) или енглески pure new wool означава, да се ради о вуни ошишаној непосредно са живе животиње, а не о поновном кориштењу старе тканине односно о рециклираном производу или о вуни од заклане или угинуле животиње.
Код пређе помоћу врло прецизних стројева за предење који раде с прецизношћу од једног микрометра вуна се упреда у дугачку нит. Што је тања, па отуда и дужа нит из килограма вуне, то је већа квалитета упредене нити.
Особине [уреди]
Остригана вуна мерино овце
Остригана вуна мерино овце
Вуна има природну особину такозваног регулисања температуре. Унутрашњост влакна вуне може преузети водену пару, док вањска површина одбија воду. Влакно може прихватити до 33% воде у односу на своју суху тежину без да се осјети да је влажна. Суши се знатно брже него, на примјер, памук. Производ од вуне садржи у односу на укупну запремину до 85% од ваздуха. То својство му омогућава да јако добро грије. Вуна се не маже а и не гужва, јер је влакно еластично. Осим тога, једном обојена, не губи боју и није запаљива. Не гори, него се одмах претвара у угљен, а за разлику од вјештачких влакана једва да упија зној. Без посебне обраде, може изазивати осјећај неугодног "гребања" на кожи. Тог гребања нема код финих мерино вуна.
Добијање [уреди]
За добивање вуне овце се стрижу, а кашмирске козе и ангорски кунићи се исчешљавају. Код неких врста оваца вуна се чупа, што међутим за животиње није болно, јер се извлаче само длаке које више нису чврсто укоријењене.
Типови вуне [уреди]
Овца - 2005 Melbourne Show
Овца - 2005 Melbourne Show
Типови вуне се одређују према квалитету влакна:
* 1. Мерино вуна:
То је фино, меко, врло коврчаво и најквалитетније влакно вуне. Потиче од мерино оваца. Користи се за производњу високо квалитетног камгарна, од ког се затим шије горња одјећа. Финоћа влакна се креће од 16 до 23,5 микрометара. Свјетски рекорд финоће мериновуне поставила је вуна са Новог Зеланда, са 11,8 микрона (за успоредбу: људска коса има око 30 микрона).
* 2. Crossbred вуна:
То је вуна средње квалитете, сердње финоће, није тако мека и коврџава као мерино. Потиче од Crossbred оваца које су мјешанци између мерино оваца и оваца са грубом вуном. Ова се вуна користи такође за производњу горње одјеће као и за разне облике кућне употребе.
* 3. Груба вуна:
је најнижег квалитета, врло је груба. Слабо је или нимало коврџава. Потиче од оваца с грубом вуном као што је Shetlandska овца. Користи се за производњу тепиха или има техничку примјену (производња изолационих материјала и сл.)
Секундарни производи [уреди]
Вуна, а нарочито овчија, садржи масноћу ланолин која се одваја прије обраде, како би се касније додала очишћеној и оплемењеној вуни, или се користила у козметичкој индустрији или у друге сврхе.
Hvala Bogu, pa postoji
www.wikipedia.org