Selo X

Selo X

Selo je u tursko doba promijenilo ime u X, koje je zadrzano sve do 1904. godine. Selo X spominje se i nakon oslobodjenja od Turaka vec u Lepergerovom popisu iz 1691-93. koji se odnosi na desetinu Y ekspoziture.

U prvom popisu Y zupanije u listopadu 1699. godine nalazi se X sa 18 gazda a imala je ukupno 6 konja, 16 volova, 18 krava, 22 teleta, 38 ovaca, 11 svinja i 42 kosnice pcela, nadalje 11 motika vinograda, 8 jutara oranice i 5 jutara jecma.

Prema popisu iz 1720, X je imala 11 oporezovanih gazda.

-

1720. godine zbog strasne zege i velike suse propala je setva tako da na najvise mesta zetve nije ni bilo.

1722. godine, X je imala 23 poreznika.

Kao posledica rata sa Turcima 1728. godine ponovo se pojavila epidemija kuge, koja je na teritoriju cele zupanije grabila svoje zrtve. Epidemija je prestala tek pocetkom 1739. a za to vreme u ovoj nevolji jedina uteha narodu bili su franjevci iz Y. U X je bio o. Simun Babic koji se ziv i zdrav vratio u Y.

Od 1756. godine Rimokatolicka crkva vodi maticne knjige u X, ali zupa je organizirana tek 1761. o cemu svedoci i pecat crkvene opstine.

U godinama 1763. i 1786, za vreme vladavine carice Marije Terezije, odnosno njenog sina, cara Josipa 2, usledilo je masovno naseljavanje Y sela Nemcima, te je verovatno u tim godinama Nemcima naseljeno i nase selo X.

To se daje zakljuciti iz naredjenja carice iz 1762. kojim se nalaze da se u onim krajevima gde se mogu naci pusta zemljista, vlastela obavezuje na naseljavanje.

Pored morgaskih suma, stanovnici X su imali lepe hrastove i cerove sume.

-


1787. godina bila je izuzetno slabog roda, tako da je car Josip 2. zabranio kuvanje piva i pecenje rakije, a uz to je jos u svakoj kuci izvrsen popis zaliha zitarica i nadjena suvisna zaliha se morala prodati drzavi.

1789. godine bila je strasna zima da su se smrzli ne samo vojnici na strazi, vec i oni po bolnicama.

Godine 1796. i 1797. bile su rodne u svem: zitu, jecmu, zobi i vinu.

1809-1813. godine podignuta je rimokatolicka crkva od tvrdog materijala, ali je i prije ove postojala privremena bogomolja od pletera. Mesto ove bivse, privremene bogomolje jos i danas obelezava veliki kriz na Veranjku.

Po crkvenim izvorima X je 1821. godine imala 1.177 stanovnika. Od toga 1.159 rimokatolicke veroispovesti, 3 pravoslavne, 3 reformirane i 12 zidovske vere.
-

1894. godine usled pozara je delimicno izgorela skolska zgrada, podignuta 1860. godine, te je prigodom popravke iste krov pokriven crepom umesto dotadasnje trske.

Od 1.10.1895. i opstinsko poglavarstvo vodi, usporedo s crkvom maticne knjige rodjenih umrlih i vencanih. Nakon Drugog svetskog rata drzava je crkvi oduzela starije maticne knjige radi prepisivanja, ali ih do danas nije vratila.

Po popisu stanovnistva iz 1900. X je imala 1.903 stanovnika u 359 kuca.

Po maternjem jeziku bilo je: 138 Madjara, 548 Nemaca, 1.161 Sokac, 12 Slovaka i 8 Srba.

Po veroispovesti: 1.836 rimokatolika, 30 pravoslavaca, 3 evangelika, 3 reformirana, 17 zidova i 14 ostalih.
-
Imena naselja iz Turskog doba ostala su sve do 1904. godine, kada su po ministarskom naredjenju, vecim delom dobila madjarsko ime. Ime x je promenjeno u XX, a ta je promena trajala do zavrsetka Prvog svetskog rata.

1909-1912 izgradjena je u X glavna pumpa vodne zadruge B-V-Z sa dva dizel motora od po 300ks i pumpama kapaciteta 2x2,5m3/sec koja je tada bila najveca na Balkanu.

Priobalni nasip za zastitu od poplave, na deonici B-X podignut je takodje tih godina, po nacrtu mjernika Jenoa Tallosija. Radovi su poceli 1909. a zavrseni 1911. godine. U nasip je ugradjeno 3. 763.863 m2 zemlje, a vrednost radova je iznosila 2.165.185 kruna. Uz te radove su postavljene i 2 cuvarnice, zasadjeni vrbaci i postavljena telefonska linija.

-

Po popisu stanovnistva iz 1910. X je imala 2.642 stanovnika i to: 808 Madjara, 597 Nemaca, 7 Srba, 26 Slovaka, 3 Rumuna, 2 Hrvata, 1199 Sokaca.

Oko 1920. godine stanovnici iz X Franjo Otto, Stefan Schendlinger, Adam Rassweiler i Daniel Stumpf, osnovali su i podigli u X ciglanu, najvecu na tadasnjim prostorima.

22. lipnja 1922. osnovano je dobrovoljno vatrogasno drustvo.

U prolece 1924. i 1926. godine poplava je selu i stanovnistvu ponovo nanela ogromnu stetu, jer je i jedne i druge godine inistila celokupne useve u ritu kao i mnogobrojnu divljac. Zemlja nije obradjivana preko cele godine. Voda je porusila i odnela sve ritske zgrade i salase.

Izmedju 1920 i 1930. usledilo je naseljavanje ruskih emigranstkih porodica, belogardijanaca iz 1. Svetskog rata. Oni su postali zakupnici zemlje u x ritu. Oni su pored kanala osnovali svoje naselje Nikolajevo, koje je postojalo sve do 1942. kada je poplavom poruseno do temelja.
 
Kliknite za proširenje...
Godine 1923. pozar je unistio stalu i supu Antuna Petrovica.

1932. godine u X je bilo 3 pozara vecih razmera. Meseca lipnja izgorele su 2 vrsalice, jedna susara kao i kuca Valentina Komaromi gde je pozar buknuo u 23:00.

U veljaci 1933. izgorela je stala u kuci Cece Sotinac. Tom prigodom izgorela je jedna krava i dva konja.

3.6. 1933. u 21:00 izbio je pozr u opstinskoj zgradi gde je izgorila stala.



25.9. 1934 godine cene zivotnih namirnica:

Nadnica 15 dinara

Cena jednog jutra zemlje- 4000-8000 dinara

100kg psenice-110 dinara

zobi 55 dinara

sintog kukuruza 90 dinara

klipa kukuruza -35-40 dinara

kudelja- 650-800 dinara

1` kg brasna 1,70 para

1 kg mekinja 80 para

1 kg kruha 1,5 dinara

1 kg mesa:
- govedjeg 8 dinara
-svinjskog 10 dinara
-teleceg 10 dinara

1 kola
- od kolara 800 dinara
od kovaca 400 dinara

1 par gusaka 35 dinara
1 par pataka 24 dinara
1 par pilica 12-16 dinara
1 par curaka 40 dinara
1 kg soli 3 dinara
1 kg secera 14-15 dinara
1 l petroleuma 7 dinara
1 kutija sibica 1 dinar
1 konj 1200-2500 dinara
1 krava 1000din
1 tele 400din
1 svinja (1 god) 400 din

Broj ucesnika osnovne skole u toj godini bio je svega 237 i to 111 muskih i 126 zesnkh osoba.

-

Dana 26.7.1936. slavilo je selo svoj kirbaj. Bilo je ovde i mnogo stranog sveta. Dvadesetjednogodisnji Antun Neumayr iz Bukina dosao je na ples. Zbog velike zege prethodno je isao na kupanje. Hteo je preplivati rukavac Dunava ali kada je stigao do sredine osetio je neku slabost i zvao svog druga. Ovaj mu je pruzio ruku. U velikom strahu Naumayr se oberucke hvatao za njega, no ovaj se svom snagom istrgao i doplivao do obale. Unatoc svakom trudu nije uspeo spasiti svog druga.

Dana 1. 8. 1936. ceo jugozapadni deo Backe zahvatila je teska nepogoda sa grmljavinom. Prohujala je i preko naseg sela, te je tom prilikom munja udarila u stalu u zupskom dvoristu. Celi zadnji deo zgrade je izgoreo do temelja. Na srecu stoka je spasena.
Te godine je munja ubila u ovdasnjem ritu 6 osoba: 5 muskaraca i 1 zenu.

Na koncu 1936. godine ucitelj Sava Popovic i uciteljica Sofija Popovic premesteni su iz X. Sava se zalio i hteo vratiti u X te je od svojih prijatelja skupljao potpise, te je mesni odbor resio dostaviti Ministarstvu prosvete dopis u kome ce se izneti negativan rad u skoli i u selu ovog ucitelja opozicionara i revolucionara i da mu se ne dozvoli povratak u ranije mesto sluzbovanja, reda i mira radi.

Dana 22.11. 1938. posetio je X ministar prosvete Dimitrije Magarasevic.

U 2. Svetskom ratu englesko ratno zrakoplovstvo sejalo je po Dunavu magnetne mine. Na takvu jednu minu naleteo je 1942. godine u blizini X crpne stanice a na mestu gde se Dunavac uliva u Dunav, austrijski teglac Titan. Mina je eksplodirala kod zadnjeg dela tegljaca koji je potom brzo i potonuo.
 
Selo X - Drugi svetski rat i posle

Dana 20. lipnja 1943. dovršena je i posvećena Rusko-pravoslavna crkva u kući generalmajora ruske carske vojske Alekseja Aleksejeviča Navrockog. Kuća se nalazi u ulici Maršala Tita broj 33. Kasnije je vlasnik ove kuće postao Jefrem Krevsum. Bogomolja je bila u toj kući do oslobođenja 1944. godine kada je premeštena u zgradu u ulici Maršala Tita 28, koja je bila vlasništvo bogatog Nemca Štefana Schneidera.

Adaptirana je u crkvu, a rešenjem Komisije za kolonizaciju br. 7230 izuzeta je iz kolonizacije kao ruska crkva te se još i sada nalazi u vlasništvu Srpske pravoslavne crkvene opštine.

1944. godine mađarske vlasti su oterali u logor jednu židovsku porodicu koja je u ono vreme još uvek živela u X. Bilo je to u mesecu travnju. Bila je to porodica Ungar.

Dana 17. listopada 1944. godine oslobođeno je selo X. S mađarskom vojskom povukli su se i službenici i učitelji koji su ovamo došli iz Mađarske, a od ostalih porodica podbeležnika Riedla i učiteljica Lidija Logvinova, Ruskinja koja se kasnije vratila.

U jesen 1944. godine mnoge nemačke porodice sa decom beže zbog prodiranja Crvene armije iz Rumunije u pravcu Banata i Bačke. To su porodice onih Nemaca koji su dobrovoljno stupili u hitlerove SS trupe. Zbog toga beže ispred Crvene armije preko Mađarske, Austrije i Čehoslovačke u Nemačku. U travnju 1945. godine zaostale Nemačke porodice u X oterane su zajedno sa decom u logore.

Nakon prevrata 1945. godine vratili su se skoro svi oni Srbi: službenici, optanti, dobrovoljci iz Prvog svetskog rata, koje je okupator bio proterao 1941. Te se godine u X vratila i ona jedina židovska porodica koju je 1944. okupator proterao.

Nakon oslobođenja u svibnju 1945. godine, ovdašnja narodnooslobodilačka vlast sakupila je, s izuzetkom tek nekoliko porodica, sve zaostale Nemce i oterala ih u logore gde su bili raspoređeni na razne radove sve do reformiranja logora i raspuštanja logoraša.

Počevši od 1946. godine naseljavanje u naše krajeve uzelo je šireg maha. Doseljen je veći broj porodica iz Narodne Republike Bosne i Hercegovine, koje su smestene u kuće i ustupljena im je zemlja, napuštena od izbeglih Nemaca. U leto 1946. godine preseljene su ovamo u X i neke nemačke porodice iz pojedinih mesta Bačke i Baranje. Nekoliko mađarskih porodica preseljeno je ovamo, u ovdašnji rit, još ranije tokom 1945. godine. To su bile porodice ili pojedinci iz Žablja, Čuruga i Temerina, koje su tada puštene iz logora.

15.6.1947. godine u kući u ulici Stjepana Radića broj 43, dogodio se užasan i u našem selu do tada nezapamćen zločin. Steva Kovačić i njegova supruga Marija, kao i njihove dve kćeri, Ilonka od 7 godina i Bežika od 4 godine nađeni su ubijeni u svojim krevetima. Samo je još Ilonka, kojoj je glava bila probijena, davala znakove života. Prenešena je u vukovarsku bolnicu gde je nakon nekoliko dana i ona podlegla povredama. Sve ih je iz osvete ubio sin, odnosno pastorak Daniel Toth, koji se često svađao sa svojom majkom, zbog male količine masti i slanine, koju mu nije htela dati. Daniel je izveden pred sud zbog četvorostrukog ubistva iz koristoljublja, kao i njegova supruga Rozika. Daniel je osuđen na smrt vešanjem, koja je nad njim izvršena, a supruga na 15 godina strogog zatvora, gde se i porodila.

Posle izdržane kazne Rozika se vratila u X, gde je kasnije izvršila samoubistvo masnom sodom. Umrla je u vukovarskoj bolnici.

Po rasformiranju logora i raspuštanju logoraša Nemaca 1949. godine, vratio se samo jedan mali broj ovamo u selo X. Tu su se zaposlili, ali kasnije su neki od njih definitivno napustili X i otišli u Nemačku i Austriju.

Prema popisu stanovništva iz 1948. godine X je imala 2.350 stanovnika.
 
Ja ne znam gde je to selo X, ali ti preporucujem jednu jako aktuelnu knjigu, roman , a autor je Djordje
Lebovic( Sempre idem= Uvek isto), Jevrejin iz Sombora koji ustvari opusuje svoj somborski zivot,
vreme izmedju dva rata, narocito WWII i ulogu vojvodjanskih Hrvata koji su bili strashniji i od Madjara
i Nemaca zajedno. Ako covek zeli da razume neko vreme onda naravno nije dovoljno da prepisuje
neke datume iz arhiva.
 
Selo X nakon rata

Prema popisu stanovništva iz 1953. godine, X je imala 2.560 stanovnika.

1954. godine započela je elektrifikacija našeg sela. U početku je struju dao ovdašnji mlin. Selo je prvi put osvetljeno 29. studenog 1954. godine. Na školskoj zgradi (bivša opštinska kuća), pak, i danas se još nalazi fenjer, koji je sada u trošnom stanju, a nekada je osvetljavao ulaz u tu zgradu. Taj ulaz sada više ne postoji, pa nas fenjer tek podseća na ono staro vreme kada smo u mračnim noćima , s fenjerom u ruci osvetljavali put pred nama.

Iste te godine započelo je podizanje novog naselja na severoistočnoj strani, pretežno od siromašnijih porodica.

Zgrada kina „Napredak“ podignuta je 1955. godine, na mestu gde su pre toga bile opštinske štale. Kino je otvoreno 1.5. 1955. godine. Pre podizanja nove kino zgrade, filmovi su prikazivani u Sali zgrade br. 28 u ulici Moše Pijade, kasnije Omladinski dom.
Od 1. rujna 1955. po novoj teritorijalnoj podeli na srezove, naša opština je ponovo pripojena bačkopalanačkom srezu ali je ova podela važila samo do 1957. godine kada je X uključena u novosadski srez.

Od 1. do 5.2. 1956. izvodila je omladina Dobrovoljno vatrogasnog društva našeg sela praizvedbu operete „Na vrbi svirala“. Radi se o narodnoj opereti iz x života i četiri čina s međuigrom, koju je komponovao i napisao dr. Josip Andrić, u režiji Eduarda Baslera, učitelja i Antuna Šarvarija. Scenografija je bila delo Josipa Benaka mlađeg. Svirao je orkestar Josipa Probojčevića i drugova mu.
Početkom 1959. godine došlo je do zabrane daljnjeg rada i postojanja kulturno-umetničke sekcije kod DVD u X. Zabranjeno je i dalje izvođenje operete „Na vrbi svirala“ i ansambl se razišao.Zbog toga nije ostvareno jubilarno deseto izvođenje ove operete u X uz snimanje televizije. Zbog istih razloga planirana gostovanja i izvođenja ove operete u S, Bačkom Petrovcu i Bačkoj Palanci nisu ostvarena.
Ova opereta pripremana je i u Narodnom kazalištu u Vukovaru ali nikada nije izvedena. Pripremana je takođe i u Donjem Miholjcu, ali ni onde nije došlo do izvedbe.

Dana 27. svibnja 1960. godine ulovio je soma kapitalca Eduard Basler, član sekcije sportskih ribolovaca iz X. Som je bio dug skoro 2 metra i težak 34 kilograma. Ulovljen je na damil 0,7mm debljine na univerzalni mamac za somove, rovca. Basleru nije trebalo više od četvrt sata da izvuče ovu ribu. Ovu lovinu je poklonio učiteljskom kolektivu u selu.
U seriji velikih somova, koji su ulovljeni u spomenutoj godini i Stevan Ivanić, sportski ribolovac iz X, ulovio je soma od 20kg na običnu ribolovačku udicu sa štapom od vrbovine.

1957/58. godine podignuta je upravna zgrada ovdašnje zemljoradničke zadruge.
Dana 1.8.1959. godine iz Zrenjanina je doputovao nepoznat mladić i javio se kod porodice Luke Vinkovića, poljoprivrednika iz Plavne. Tu se predstavio kao Franja Bek, sin Filipa Staibera (bivšeg pekara iz X) i Katice, koji žive u SR Nemačkoj. Deca obitelji Staiber, mlađi sin Helmut i stariji sin Franja s njihovom bakom su 1945. godine dospeli u logor u Bačkom Jarku. Nakon raspuštanja logora, niko od njih troje nije se javio.
Sada , nakon toliko minulih godina, pojavio se Franja, koji nije prepoznao rodnu kuću (Bife „Lipa“), komšije, školske drugove ni rodbinu, a i svog detinjstva se ničega nije sećao. Nije ni sličio Franciki, kako su ga nadimkom zvali, dok je živeo u X do svoje 12. godine. Sutradan zbog zauzetosti Vinkovićevih oko vršidbe, Franja je bio gost porodice Basler, s kojom je porodica Staiber u srodstvu.. Franja i Eduard, učitelj u X, krenuli su nakon ručka pešice na izlet do crpne stanice koja je udaljena od sela oko 4km. Tamo su stigli oko 15h. Crpna stanica je radila. Izbacivala je vodu iz ritskih kanala u Dunavac, a posle se pridružio Eduardu i posmatrao. Iznenada oko 16 sati, Franja se zaleteo i skočio s visine oko 3 metra u opasne vodene virove. Pritom je zakačio Eduarda, koji je izgubio ravnotežu i pao u virove gde je dubina bila oko 4m. Eduard se jedva spasio budući da mu je bilo otežano plivanje zbog ribarskih čizama. Franja je potonuo i izvučen je tek kada je crpna stanica zaustavljena. Sledeći dan stigla je milicija iz V i sudskog lekara komisija iz Novog Sada. Obdukcijom leša nesretnog mladića ustanovljeno je da je uzrok smrti srčana kap. Idući dan na groblju u X održan je sprovod.

Dana 29.9.1961. godine Jure Kočiš iz Vranjka nad Modričom provalio je u ovdašnju trgovinu mešovite robe. Provalnik je ušao kroz gornji nezatvoreni prozor i odneo raznu robu i gotovinu u vrednosti od 120.000 starih dinara.

Po popisu stanovništva iz 1961. X je imala 2.662 stanovnika.

Dana 16.1.1962. godine održana je osnivačka skupština na kojoj je dlučeno da se u selu osnuje streljačka družina.

Dana 13.4.1964. selo je zadesio manji zemljotres, ali je sve prošlo bez težih posledica i ljudskih žrtava. Manje su oštećene samo pojedine zgrade pucanjem zidova. Među njima učionica ovdašnje škole i rimokatolička crkva.
 
Rayela:
Ja ne znam gde je to selo X, ali ti preporucujem jednu jako aktuelnu knjigu, roman , a autor je Djordje
Lebovic( Sempre idem= Uvek isto), Jevrejin iz Sombora koji ustvari opusuje svoj somborski zivot,
vreme izmedju dva rata, narocito WWII i ulogu vojvodjanskih Hrvata koji su bili strashniji i od Madjara
i Nemaca zajedno. Ako covek zeli da razume neko vreme onda naravno nije dovoljno da prepisuje
neke datume iz arhiva.
Kliknite za proširenje...
Hvala ti, ja pisem o svom selu, hronoloski ne umetnicki. Hvala na paznji.
 
Motorcyclist:
Hvala ti, ja pisem o svom selu, hronoloski ne umetnicki. Hvala na paznji.
Kliknite za proširenje...

Ne pisem ni ja umetnicki, ali ti si mlad covek pa sam ti zato prepirucila ovu knjigu.
Ja sam procitala zilion knjiga, ali je ova za mene licno bila stvarno neko otkrovenje u smislu
da mnoge stvari nisam znala, a mislila sam da znam, barem sto se balkanske istorije tice skoro
pa sve, ali se covek uvek i i iznenadi i prenerazi.
 
Odlicna ti je ideja da pises o svom selu, gradu, varoshici, varosi, mozda ce se javiti i drugi ljudi
pa nastave sa pisanjem iz svojih sela. Ja cu pokusati da napisem nesto iz svog kraja:)
 
Rayela:
Ne pisem ni ja umetnicki, ali ti si mlad covek pa sam ti zato prepirucila ovu knjigu.
Ja sam procitala zilion knjiga, ali je ova za mene licno bila stvarno neko otkrovenje u smislu
da mnoge stvari nisam znala, a mislila sam da znam, barem sto se balkanske istorije tice skoro
pa sve, ali se covek uvek i i iznenadi i prenerazi.
Kliknite za proširenje...
Hvala uzecu u obzir. Ovo sto pisem ne postoji na internetu, ovo su spisi jednog ucitelja iz sela X koji se iz hobija bavio istorijom i sakupljanjem starih stvari itd... koji je uspeo da sakupi i zapise sve ovo. Ja ih eto delim a posle cu posebno da posaljem odredjenim ljudima koji su posetili ovo mesto a nisu cak ni odavde a zavoleli su ga.
 
Motorcyclist:
Hvala uzecu u obzir. Ovo sto pisem ne postoji na internetu, ovo su spisi jednog ucitelja iz sela X koji se iz hobija bavio istorijom i sakupljanjem starih stvari itd... koji je uspeo da sakupi i zapise sve ovo. Ja ih eto delim a posle cu posebno da posaljem odredjenim ljudima koji su posetili ovo mesto a nisu cak ni odavde a zavoleli su ga.
Kliknite za proširenje...
Aj mi kazi na PP koje je to mesto, mene to sve zaista jako zanima, ali ne da bih drvila o ovima ili onima
nego me jednostavno zanima "nasa" zajednicka istorija.
 
Selo X - Poplava, prvi deo

9. 5. 1965. godine na predlog pokrajinskog štaba za civilnu zaštitu, predsednik Pokrajinskog izvršnog veća Ilija Rajačić doneo je naredbu o otklanjanju opšte opasnosti od poplave.

„U cilju otklanjanja opšte opasnosti od poplava-kaže se u naredbi-na teritorijama opština: Sombor, Apatin, Odžaci, Bač, Bačka Palanka, Beočin, Novi Sad i Titel, sva za rad sposobna lica, radne i druge organizacije dužni su da učestvuju u preduzimanju mera koje odredi opštinski štab civilne žaštite, kao i da stave na raspolaganje tehničke sprave, zaprege, alate, materijal i radnu snagu potrebnih stručnih službi“.
Ova naredba odnosi se i na deset drugih opština koje se nalaze u susedstvima ugroženih. One su dužne da preko svojih štabova civilne zaštite pruže pomoć potrebnih stručnih službi.

20.5.1965. Dunav je počeo opadati.

„Kod Vukovara vodostaj iznosi 690 cm što je za 7 cm preko maksimalnog vodostaja“
Mere odbrane od polava sprovode se svuda uspešno i bez teškoća izuzev na malom delu nasipa u blizini sela X, gde je primećeno izvesno raskvašavanje koje je brzom intervencijom zasad otkonjeno’31.5.1965.

31.5.1965. u pokrajinskom štabu za civilnu zaštitu danas je saopšteno da Vojvodina uspešno odoleva naletu vodene stihije. Osim nebranjenog područja uz Dunav i kuća koje su izgrađene bez dozvole vodoprivrednih stručnjaka, voda nigde nije probila prvi odbrambeni zid. Na odbrambenom nasipu duž Dunava angažovano je oko 10.000 građana i vojnika. Pored toga ovde je dovučena ogromna mehanizacija radi pojačanja odbrane. Gotovo sva sredstva i tehnika hidrosistema DTD angažovana je za pojačavanje odbrambenih nasipa.
Ovde se posebno ističe veliki značaj ovog hidrosistema koji je iako još nije bio dovršen, odigrao značajnu ulogu u sakupljanju podzemnih voda koje bi inače harale u velikom delu Bačke i Banata.

Najviše sredstava i tehnike skoncentrisano je kod sela X. Tu se ojačava i dograđuje drugi odbrambeni nasip od Kamarišta do X gde treba da se ugradi preko milion kubika zemlje. Na nekim mestima uređuje se čak i treći odbrambeni zid za slučaj da voda probije prva dva i potopi oko 40.000ha plodnih njiva.

Ova strahovanja nisu bez osnova jer iako Dunav opada sve do Bogojeva, duže zadržavanje visokog vodostaja može da pripedi neprijatno iznenađenje na raskvašenim nasipima. Pored toga u porastu su Drava, Sava i Tisa što usporava oticanje Dunava.

3.6.1965. Vodoprivredni stručnjaci su izjavili da pritisak vodene mase na odbrambene sisteme traje već 50 dana, od kojih su 30 bili kišni, što otežava odbranu. Zbog toga se danas uvodi na svim nasipima duž Dunava stalno dežurstvo i stražarenje vojnih jedinica.

4.6.1965. Odbrana na celom ugroženom području sprovodi se veoma uspešno. Zaštitni sistem odoleva visokom vodostaju. Predviđa se da će kritično stanje trajati još dvadesetak dana.

6.6.1965. godine donuta je odluka o obustavu plovidbe na Dunavu na potezu od Bezdana do Novog Sada.

7.6.1965. na području naše zemlje do Iloka, Dunav je i dalje u porastu. Na našim ugroženim područjima u Vojvodini nastavljaju se radovi za odbranu od poplava.

9.6.1965. smatra se da se sadašnji nivo Drave i Dunava prevazišao sve dosadašnje za oko 10cm. Tako je Dunav od juče porastao kod Vukovara od 668 na blizu 675cm iznad normale.

10.6.1965- kiša i dalje ne prestaje da pada, vodostaj se i dalje povećava.

Dunav je jutros oko 7h probio nasip kilometar i po nizvodno od B u širini od preko 10 metara.
Tim povodom naređena je potpuna mobilizacija građana u opštinama Vrbas i Y, kao i evakuacija nesposobnih za rad i stoke. Politika , petak 11.6.1965.

11.6.1965. Trenutno je najugroženiji nasip uzvodno od B sela kod X i V. Na ovom mestu kroz prvi odbrambeni zid voda curi kao kroz rešeto. Svakog časa odavde se mogu očekivati neprijatne vesti. Jer, ukoliko bi ovde došlo do proboja kao i kod B sela, voda bi preplavila oko 40 hiljada ha i počinila ogromnu štetu.

12.6.1965. Dunav ponovo nadolazi. Dunav raste svakodnevno po 10cm. Dunav je prevazišao granicu koju je bio dostigao u velikim poplavama iz 1926. i 1954. godine.

Sva sela duž Dunava od Mađarske do Novog Sada su na nogama, od jutra do jutra na mrtvoj straži.
Kod V, između Y i Apatina, stanje je takođe dramatično. Borba se vodi za održanje nasipa.

Dunav se neće preliti preko njega, gotovo je sigurno kažu stručnjaci iz preduzeća DTD. Opasnost leži u probijanju nasipa.
I ovde vojnici prednjače u jačanju raskvašenog nasipa, čije su spoljne strane znojave, orošene stravičnom dunavskom vodom, što se probija ispod zemlje. Vojnici i seljaci su na nasipu kod V postavili nekoliko hiljada džakova sa peskom i zemljom da bi ga što drže održali. Svi su ubeđeni da je njihov napor opravdan. Zato ovde provode i dane i noći. Jer, kad bi Dunav ovde probio nasip, čitav jedan veliki kompleks Bačke bi nastradao.

13.6.1965. Juče je počela gradnja novog nasipa u dužini od 27km. Ovaj nasip, koji predstavlja treću liniju odbrane proteže se od šume kod Kamarišta preko V, B X sve po šume u X.

Na nekim delovima koji su počeli da propuštaju, noćas je ugrađeno oko 10.000 vreća sa peskom. Uspešno se zatvaraju izvori ispod nasipa između B sela i V.

Najugroženija mesta kod B sela, X i V posetili su jutro najviši vojvođanski rukovodioci, politički sekretar Pokrajinskog komiteta Đurica Jojkić i predsednik Pokrajinskog izvršnog veća Ilija Rajačić.

14.6.1965. Jutros je u Y stigla posebna brigada od 1000 ljudi iz Subotice i odavde odmah prebačena na izgradnju odbrambene linije od B sela do sela X.

Kod Vukovara Dunav je od juče do danas narastao novih 9 cm pa je sa 721 cm prevazišao normalu.

17.6.1965. Juče posle 17h na nasipu ispod Bogojeva dogodilo se ono sto se sa strahovanjem očekivalo-Dunav je probio nasip osam km nizvodno od Bogojeva. Voda navire prema V, selu X i drugim selima. Ugrožava i odbranu Bačke Palanke i B sela. Za nekoliko časova prodor od 50m pretvorio se u ogroman otvor više od 100m. Razoreno mesto se i dalje proširuje, bujice plave 20.000ha zemljišta...
 
Selo X - Poplava, drugi deo

Na ovom mestu nemoguće je organizovati neposrednu odbranu, da bi se uz pomoć mehanizacije i uz nadčovečanski napor džakovima s peskom i na drugi način sprečilo nadiranje vode.

Donešena je odluka da se što je pre moguće podigne novi nasip u dužini oko 40km. Njim bi se zaštitila V, Bogojevo, X i B.
Na podizanju nasipa učestvovaće preko 15.000 ljudi- vojnika i građana. Upotrebiće se sva moguća raspoloživa mehanizacija.
Dunav je probio ne samo glavni bedem, već i drugi nasip u njegovoj neposrednoj blizini. Otvor na prvom nasipu, koji je u trenutku probijanja jutros između 5 i 6 časova iznosio oko 30m, još je proširen za 20m. Ovoga trenutka, nešto posle dva popodne, dostiže širinu oko 100m. Otvor će se verovatnoi dalje širiti...

Duž leve obale Dunava, tu gde je nasip razoren, pružaju se kompleksi šuma. One usporavaju nadiranje bujica. Ali, bujice su toliko snažne da čupaju drveće, valjaju ga i nose sa sobom na nasipe.
Iza šuma je nepregledna ravnica, tek sa pokojom uzvišicom. Ravnica se pruža ne samo do V već i do sela X i B, i jos dalje prema B selu i Bačkoj Palanci.

U roku od svega nekoliko časova poplavljen je veliki kompleks zemljišta. U opasnosti su stotine možda i hiljade hektara oranica, pa i čitava sela. V i selo X tako su prišli neposrednoj odbrani. Ne popušta ljudski napor ni u B selu ni u Bačkoj Palanci, gde je takođe velika opasnost od probijanja nasipa. Ali, trenutno glavna akcija je usmerena prema poplavnim bujicama koje nadiru preko razorenog nasipa.
17.6.1965. Usled izlivanja Dunava kod Bogojeva nivo reke je opao za 24cm ali je i pored toga vodostaj veoma visok. Na čitavom toku od Apatina do Novog Sada Dunav je u opadanju. Međutim, opasnost od daljeg prodaora nije uopšte smanjena nego je čak i povećana. Zbog toga u toku prošle noći i danas na obezbeđenju nasipa u Vojvodini angažovano je mnogo više ljudstva i mehanizacije. Najviše ljudi radilo je kod V, B i sela X kao i B sela. Samo u toku protekle noći na nasipu Bogojevo’selo X dugom oko 40km užurbano se radi da bi se sprečio dalji prodor vode u Bačku i zaštitilo nekoliko naselja i oko 17.000 ljudi.

Dunav koji nezadrživo prodire kroz provaljeni nasip već je dospeo do V, Karavukova i Deronja. Voda je do V, koja je udaljena oko 20km od probijenog nasipa, stigla za svega 19 časova, što znaci da Dunav svakog časa poplavi više od kilometra tek stasale pšenice i drugih useva u ovom delu Bačke. Do sada je poplavljeno preko 10.000ha a još toliko će biti plen vodene stihije.
18.6.1965. I pored grozničave i žilave odbrane ljudi, Dunav se probio na dva mesta u Bačkoj i preti da poplavi novih 20.000ha u svojoj ukuci od Bogojeva do sela X i oko hiljadu hektara kod B sela. Od Bogojeva pa preko Karavukova, V, B i sela X, u dužini od oko 40km, već dva dana i jednu noć grozničavo se radi na podizanju i utvrđivanju nasipa koji sada predstavljaju obalu novog jezera koje je stvorio Dunav kdo prodora kod Bogojeva.

Na dnu jezera nalaze se plodna pšenična polja, tek okopan kukuruz i drugi usevi, kao i bogata lovišta u poplavljenim dunavskim šumama. Iz jezera sada vire samo krovovi zgrada. Nivo vode u jezeru popeo se na metar i po i svakog časa raste 15cm.
Od oko 40.000 ljudi, koliko se nalazi trenutno na odbrambenim nasipima u Vojvodini, više od polovine radi na frontu od Bogojeva do sela X. Njima se u toku noći priključilo 4500 građana iz Inđije, Stare Pazove i Rume. Ovde se vodi ogorčena trka sa vremenom, jer nasipi treba da budu gotovi pre nego što se jezero napuni, a to se očekuje najviše za dva-tri dana.

Pored velikog broja ljudi dovlači se i veliki broj mehanizacije. Putevi su prosto zakrčeni buldožerima i drugim teškim mašinama, kiperima itd. Međutim i ljude i mašine ometa kiša koja je padala od juče posle podne do ponoći.
Čim voda u jezeru kod X dostigne nivo za metar niži od Dunava, izvršiće se miniranje dunavskog nasipa da bi se smanjio pritisak vodene mase na drugu odbrambenu liniju. Pukovnik Marjanović i inž. Kočiš iz sektorskog štaba u V juče su nadletali jezero i odredili da se nasip minira na dva mesta, nedaleko od crpne stanice u selu X. Inženjerske jedinice već su ovde dopremile nekoliko tona eksploziva.
Isto tako valja istaći da za više od mesec dana neprekidne odbrane, u kojoj je učestvovalo više od preko 200.000 ljudi, nije bilo ljudskih žrtava ni u redovima branilaca ni ostalog stanovništva.

U toko poslednja 24h, na odbrani od poplava angažovano je oko 40.000 građana i vojnika i blizu 500 traktora, preko 300 kamiona i stotinu drugih mašina kao i 1000 zaprega. U isto vreme izgrađeno je 24km nasipa u koji je ugrađeno oko 30.000 kubika zemlje i preko 30.000 vreća sa peskom. Najviše ljudstva i mehanizacije je angažovano na nasipu od Bogojeva do sela X, kojim je zaštićen kompleks od daljih 30.000ha i oko 5 sela. Ovaj nasip je dugačak 44km i većim delom je završen. Upravo se dovršava preostali deo na kome rade 5000 ljudi iz Srema i jedinica JNA.

Sela V, X, B i dalje traže od sportskih, turističkih i privrednih organizacija šatore jer još nije rešen smeštaj za oko 500 stanovnika čiji su domovi potopljeni.
Posle izlivanja kod Bogojeva, Dunav je poplavio bazen od oko 20.000ha. Tu je stvoreno jezero nešto manje od Ohridskog. Nivo jezera već je izjednačen sa nivoom Dunava.

20.6.1965. Minula noć je bila najdramatičnija kod sela X, gde su građani, vojska i milicija grozničavim tempom radili čitavu noć na završavanju nasipa druge odbrambene linije. Jutros je ovaj nasip uglavnom završen na čitavoj dužini od 40km i sada se radi samo na njegovom ojačavanju. Ljudi neprestalno donose i slažu nove vreće, dopremaju šiblje, ojačavaju nasip.

Minerske jedinice kapetana Zorana Babića ispalile su jutros između 6 i 7h oko 20 tona eksploziva i time probile glavni nasip na Dunavu kod sela X. Ovaj poduhvat je prema oceni stručnjaka potpuno uspeo. Voda akumulirana u veštačkom jezeru dugom 25 a širokom 13km, najpre je počela naglo da raste da bi već posle nekoliko časova lagano krenula nazad u korito mutne reke. Tako je stvorena oduška na širini od 850m koja je omugućila da se nivo Dunava i ovog jezera izjednači. Ali da to ne bi bilo samo zatišje pred buru, istovremeno je svim raspoloživim snagama počelo stvaranje jednog većeg „džepa“ između drugog i novog nasipa, na kome rade najsavremenije vojne mašine i mehanizacija, koja je juče stigla kao pomoć.

Već desetak dana oko 3000 žitelja sela X i ekipe branilaca iz drugih mesta, koje su došle ovamo da pomognu, ne znaju za san. Ovde je samo u pet poslednjih dana i noći podignut novi visoku odbrambeni nasip u dužini do 10km. Spašeni su mnogi vinogradi, voćnjaci, bašte,uzorana i obrađena polja.

Selu X su pored ostalih priskočili u pomoć i građani temerinske komune. Brigada od oko 1500 Temerinaca, Susečana i građana Bačkog Jarka, pod rukovodstvom Dragomira Pejića došla je samo na kratak radni vikend, a ostala je 4 dana i 4 noći. Ovi ljudi ne žive pored reke, ne znaju da plivaju i nikada nisu mogli ni da slute kakva je razorna moć vode kada zapreti naseljima ljudima i njihovoj imovini. Zbog toga su se odrekli povratku kućama sve dok radovi ne budu okončani i ostali su na nasipu dok radovi nisu bili završeni.

21.6.1965. Konačno posle višenedeljnog mirovanja Dunav je počeo da opada.
23.6.1965. Dunav je provalio nasip na 3 mesta između Mladenova i Karađorđeva.

Situacija je nešto bolja kod sela X. Na učvrščenju odbrambenih nasipa u toku jučerašnjeg dana radilo je oko 8000 ljudi. Oni su ugradili u nasipe 82.000 vreća.

Iz ovih sela od kako je počela vanredna odbrana, evakuisano je preko hiljadu porodica s 3.630 članova. Poplavljeno je blizu hiljadu kuća od kojih je 680 porušeno.

Direkcija kanala DTD formirala je mehaničke radionice u selu X i Bogojevu, koje će na svim sektorima uspešno intervenisati u slučajevima za potrebnim rezervnim delovima i stručnjacima.

Dunav se jedva primetno smiruje, vodostaj kod Vukovara iznosi 762cm. 26.6.1965. Od oko 28 hiljada ljudi koliko se nalazi na nasipima u Vojvodini, najviše ih je bilo na potezu od Bogojeva do sela X-oko 8000.

Stanje nasipa je zadovoljavajuće, bar u odnosu na situaciju kod Bačke Palanke.
Prema proceni stručnjaka veoma teško se održava nasip između Bogojeva i sela X koji je na brzinu građen i koji izdržava ogroman pritisak vode već 20 dana. Iza ovog nasipa stoji oko 30.000ha plodne zemlje.

3.7.1965. Kod Apatina, Bogojeva i Bezdana Dunav opada dnevno za oko 3-4cm, ali je visina reke još uvek iznad svih vodostaja. Oko 37.000 građana i pripadnika JNA za poslednja 24h ugradilo je u nasipe 47.000 kubika zemlje i 36.000 vreća peska. Zahvaljujući velikoj ljudskoj solidarnosti voda je zaustavljena na domaku V, Bogojeva, sela X i Mladenova. Noćas je na Dunavu na nasipima kod B sela, Bogojeva, Karavukova, V, Sela x i Deronja radilo oko 18.000 vojnika i građana. Među njima veliki broj lica koji su zašli u šestu pa i sedmu deceniju života. Žene takođe pomažu, pune vreće, nose džakove i donose hranu.
Dunav je na potezu Bogojevo-Mladenovo poplavio oko 30.000ha plodnog zemljišta. Preko 5.800 stanovnika iz okoline sela X je evakuisano.
7.7.1965. na sektorima kod Bogojeva, Apatina i V pojavljuje se preko 1200 izvora, koji samo ako se ne primete mogu da dovedu do nove katastrofe. Zbog toga budnost branilaca ne popušta ni jednog trenutka. Na sektoru od Mladenova do Bezdana kreće prskanje komaraca koji ozbiljno otežavaju rad braniocima na poplavljenim područjima.
13.7.1965. vodostaj Dunava konačno osetno počinje pa opada. 16.7. Dunavom su opet krenuli brodovi posle duže zabrane zbog visokog vodostaja.

11.9.1965 gotovo sve škole u nedavno ugroženim područjima počele su rad u novoj školskoj godini. Jedno mešovito odeljenje u selu X više neće raditi jer su meštani napustili svoje porušene domove u ritu i odselili se u druga naselja.
 
Nakon poplave pokvarile su se mnoge vode u bunarima. Stoga je mesna vlast donela odluku da se buše arterški bunari, koji i danas postoje ali se ne koriste.

1969. počela je izgradnja nove crpne stanice. Posao je završen i pumpa je puštena u pogon 23. svibnja 1972.

Dana 30.8.1969. godine održan je u prostorijama motela na „Ristovači“ s početkom u 9 sati simpozij prigodom otkrivanja spomenika dr. Josipu Andriću u selu X.

31. kolovoza u 16 sati obavljeno je u X otkrivanje spomenika dr. Josipu Andriću na prostoru crkvenog dvorišta.

1971. godine izvršena je obnova zemljišnih knjiga, atara našeg sela.

Poslednjih godina, tj. nakon velikih poplava 1965. godine, iseljavanje stanovništva, kako muških tako i ženskih uzelo je širokog maha. Na stotine naših najsposobnijih radnika i radnica napustilo je selo trbuhom za kruhom i krenulo na rad u inostranstvo: Francusku, Švajcarsku, Norvešku, Belgiju, Nemačku, Austriju pa čak i Australiju.

Među njima ima i takvih koje na rad u inostranstvo ne tera nemaština već jedina želja da se što brže obogate, jer ovde u domovini imaju sve što im je potrebno za život.. Neki od njih imaju čak i maksimum zemlje, kuću, stoku, strojeve. Nekima nedostaje jedino auto. Neki čak imaju i auto pa se odlučuju na odlazak.

Krajem lipnja 1974. otvorena je poljoprivredna apoteka. Ove godine su nastavljeni radovi na izgradnji vodovoda.

Tekom iste godine obnovljena je zgrada šumske sekcije.

1975. počela je inicijativa za izgradnjom betonskih puteva u selu. Troškovi izgradnje puteva pokrivali su se iz mesnog samodoprinosa. Pošto je samodoprinos iznosio samo 3% i ovo je bilo nedovoljno uvele su se posebne stope:

1. Po katastarskom prihodu poljoprivrednika 15%

2. Iz osobnog dohotka zaposlenih u radnom odnosu i penzionera 4%

3. Doprinos na priključne strojeve, vozni park i špeditere za svaku započetu tonu u jednoj godini 50dinara

4. Doprinos na motorna vozila na 2 točka kao što su mopedi i motocikli na godišnjem nivou 100dinara

5. Doprinos na motorna vozila na četiri točka na svaku KS godišnje 10 dinara

6. Stanovnici sela su obavezni da učestvuju u radu oko izgradnje betonskih puteva prve i druge godine sa po pet radnih dana. To se odnosi na sve građane sela od 18 do 65 godina, osim onih koji poseduju traktore i zaprežne prikolice

7. Vlasnici traktora su dužni prevesti prve i druge godine po jednom traktoru 12m3 šljunka, dok su vlasnici zaprege i prikolice od 2 tone dužni prevesti 5m3.

Istodobno odlukom o izgradnji puteva doneta je odluka o rekonstrukciji električne mreže. U tu svrhu su građani po svakom registrovanom strujomeru plaćali doprinos od 10 dinara mesečno tokom 3 godine.

Električna mreža je rekonstruisana u svibnju 1975. i to na način da su drveni stubovi, gde ih je još bilo, zamenjeni betonskim banderama. Stare tanke žice zamenjene debljim. Na glavnim raskrsnicama podignuti su železni rešetkasti stubovi dok je na uglu ulica Moše Pijade i Stjepana Radića podignut novi železni transformator.

U svibnju i lipnju 1977. izgrađen je asfaltni put na odbrambenom nasipu od izlaska sela do stare crpne stanice, po i dalje.

1981. godine zasađen je „Spomen park 88 sadnica za Tita“.

Iste godine uvedeno je centralno grejanje u osnovnoj školi.

U nedelju 19.9.1982. godine u selu X je počinjen stravičan zločin. Josip Ivanić, rodom iz X, blagajnik veterinarske stanice u Vukovaru, iz pištolja je ubio svog punca Mihajla Klinovskog i punicu Katu Klinovski. Teško je ranio i svoju suprugu Katicu Ivanić. Potom se vratio u Vukovar te presudio sam sebi u vlastitoj kući.

Josipova supruga Katica je došla u X u posetu roditeljima. Budući da je njena majka Kata nekoliko dana ranije pala, Katica je došla da joj pripomogne u poslu. Josip je ostao u Vukovaru sa svojim kćerima. Nakon nekoliko telefonskih razgovora sa suprugom Katicom u nedelju je seo u svoj auto i skelom se prebacio u X. Tu je u kući zatekao punca, punicu i suprugu Katicu. Pucajući iz pištolja punca Mihajla je ubio na mestu, dok je punicu Katu i svoju suprugu teže ranio. Ranjenice su osobnim automobilom prevežene u Novi Sad. Međutim, punica je već do Y izdahnula. Nakon ovog masakra, Ivanić je vikao da se vraća u Vukovar i da će tamo ubiti decu i sebe. Seo je u svoj automobil i jureći stigao do Dunava. Tamo je automobil ostavio i čamcem se prevezao preko Dunava i stigao do kuće pre policijske potere iz Y. Ipak nije izvršio svoju nameru. Decu je odveo komšijama koju je zamolio da obaveste njegovu majku koja je radila u Nemačkoj o njegovom zločinu. Rekao je komšijama šta je učinio te da će sebi presuditi. Prešao je u svoju kuću i zatvorio se. U međuvremenu su stigli milicajci koji su opkolili kuću i pozvali ga da se preda, ali poziv je ostao bez odgovora. Ivanić je sam sebi presudio. Teško ranjena Katica Ivanić se oporavila u bolnici u Novom Sadu.

1.3.1983. godine otvorena je u ulici Moše Pijade 40 nova samostalna ugostiteljska radnja „Bife kod starog čardaka“. Vlasnik je bio Ivan Sotinac iz X. Radnja je zatvorena krajem 1987.

Ne pamti se od rata na ovamo da je ikada bila tako hladna i duga zima kao 1984. godine. Veći deo Jugoslavije bio je paralizovan zbog snežnih nanosa. Vodovodne mreže su popucale. Temperatura se spuštala i ispod -30 stepeni. U pojedinim delovima Bosne je izmereno -46. Na kanalu u selu X došlo je do pomora ribe i uginuća divljih svinja usled propadanja kroz led.

6.3.1985. oko 22 sata tragično je završilo kampovanje manjeg društva omladinaca. U prometnoj nesreći poginulo je dvoje mladih, jedan mladić i devojka, a zbog ove nesreće izvršio je samoubistvo i njihov prijatelj, vozač automobila. Toga dana navečer iz sela su krenuli autom Josip Vazović (24) kao vozač, Stipan Bartulov (30) i Ružica Šimunović (17) prema mestu kampovanja gde ih je čekao prijatelj Josip Klinovski. Međutim do mesta kampovanja nisu stigli jer je vozilo kod „Crvene ćuprije“ koja premošćuje 4m dubok kanal iz nepoznatih razloga sletelo u kanal i potonulo. Vozač Vazović je uspeo da se izvuče iz automobila. Videvši da prijatelja i prijateljice nema, ulazi u vodu i roneći uspeva izvući već mrtvog prijatelja Stipana Bartulovog. Nakon toga se vraća u selo u roditeljsku kuću i oduzima sebi život hicem u glavu iz mesarskog pištolja.

10.2.1986. godine Blago Filipović iz X u ugostiteljskom objektu „Sloga“ nakon što ga je Milan Hodak iz X provocirao i vređao, udario je ovoga metalnom stolicom po glavi nanevši mu teške telesne povrede od kojih je preminuo 28.2.1986. Blago Filipović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci zatvora i plaćanje troškova kaznenog postupka.

Zima 1987/88. bila je izuzetno topla. Temperatura se nije spuštala ispod 5 stepeni a snega nije bilo. Ne pamti se ovako blaga zima u poslednjih 100 godina.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top