Moja nana, u selu zvana gospa Mara, bila je rodom sremica. Majka joj je bila nemica a otac srbin. Udala se za mog dedu Miloja, zvanog Mile, dok je kao železničar radio u Golubincima. Tu se rodila moja tetka Ljubica i moja majka a najmladje dete, sin, se rodio u rodnom selu mog dede.. Deda je bio iz tog sela nadomak Aleksinca. Ti je imao plac, nešto zemlje pod vinogradom i šumom pa je tražio da ga premeste u stanicu Aleksinac. Ta železnička stanica i danas postoji i samo se zove Aleksinac(po najbližem većem gradu) a u stvari se nalazi u varošici Žitkovac.Tako se deda sa porodicom vratio u rodno mesto gde su svi živeli dok deca nisu odrasla i sva otišla za Beograd a stari ostali sami. Deda i nana su sazidali kuću, posadili voće, napravili bašticu i život je tekao dalje.Deda Mile je voleo da popije a usput je i klao svinje po kućama gde ga pozovu. Maca me i dan danas zavitlava da sam agresivac jer mi je deda klao po kućama, otac mi je iz Peći pa je kao momčić za vreme drugog svetskog rata bio u partizanima a protiv nemaca,ustaša i balista, a njegova majka, poreklom crnogorka, je maltene srpom zaklala šiptara u vinogradu koji je hteo da je siluje. I to što moj muž kaže nije tačno jer sam ja duša od čoveka, tj.žene, mirna, tiha, nežna i blage naravi.
Deda je bio visok i mršav ali jak čovek i kada me podigne uvis dohvatim grane velikih kruški koje su bile ispred kuće posadjene kao gorostasni čuvari doma.
Nana je bila niska a debela žena, mnogo debela. Uvek je imala dugu kosu čvrsto umotanu u pundju na potiljku i volela sam kada uveče rasplete kosu. Tada mi je izgledala fascinantno.Moju nanu je bilo lakše preskočiti nego zaobići. Bila je jako pedantna,čista i tačna i šila je za žene po selu. Zato su je iz poštovanja oslovljavali sa gospa Maro. Ona je vezla, štrikala,heklala, ma moja nana je bila super žena. A što je kuvala, booooooože.Od nje sam tokom godina mnogo naučila i obožavala me je. U stvari svi su me jako voleli u maminoj familiji valjda zato što sam bila jedino
žensko unuče. Moja tetka nije imala dece a ujak je imao sina Dragana. Moj brat Dejan i moj brat
Dragan su kao deca bili pravi antrzi.Mnogo su bili nemirni i neposlušni. Sirota nana onako debela nije mogla da ih juri pa se dosetila i gadjala ih čime stigne. Dobro je gadjala gospa Mara.Kad god bi bio mir u dvorištu ona bi mi rekla:
"Ljiljo, ćerko, idi vidi di su ona dva antrza. Mora da prave neku štetu."
I bila je skoro uvek u pravu. Njih dvojica su ili sekli voće u našem dvorištu, ili u tudjem,ili su kopali rupe u zemlji, ili palili djubre na sred avlije, ili su nešto "popravljali", ili nešto čupali, ili su vijali svinje da oslabe, ili su se negde pentrali, ili su brali komšijsko voće ili ili ili ili u nedogled. Bili su mirni samo kad spavaju. Nisu hteli ništa da rade po dvorištu, ni po kući, ni da idu u prodavnicu. Samo su izludjivali nanu. Zato sam ja bila svetla tačka u naninom životu. Pomagala sam joj u svemu. zajedno smo prale veš na ruke (nana tada nije imala veš mašinu), kuvale, mesile, šile, plevile,hranila sam kokoške i svinje i kuče i mače, išla u prodavnicu, na pijacu.Ispred kuće je bila vinjaga sa koje su visili grozdovi neke sorte belog groždja, ispod vinjage po zemlji trava, na travi sto i stolice i tu bi nana mene učila da šijem, štrikam, krpim, tu bi pričale i pravile plan rada za sutra. Obožavala sam moju nanu, volela sam selo (valjda sam se zato i udala u istom selu).To selo je pored Morave, plodno, naopačke da posadiš ima da rodi. Niš je 32km udaljen a Aleksinac 4km. Sve imaš da kupiš u Žitkovcu koji je bukvalno sastavljen sa selom. Od kuće moje nane do centra Žitkovca ima 1km. Selo je veliko, napredno, kuće lepe, uveli su telefone još kad sam ja bila baš mala. Pre bih otišla u selo nego na more sa školom, tolika je moja ljubav bila prema nani, toj kući i selu. I mene je nana obožavala. U stvari mene su svi voleli jer mi ona dva antihrista nisu bili nikakva konkurencija .Pored njih mene nije bilo teško voleti.
Deda je bio visok i mršav ali jak čovek i kada me podigne uvis dohvatim grane velikih kruški koje su bile ispred kuće posadjene kao gorostasni čuvari doma.
Nana je bila niska a debela žena, mnogo debela. Uvek je imala dugu kosu čvrsto umotanu u pundju na potiljku i volela sam kada uveče rasplete kosu. Tada mi je izgledala fascinantno.Moju nanu je bilo lakše preskočiti nego zaobići. Bila je jako pedantna,čista i tačna i šila je za žene po selu. Zato su je iz poštovanja oslovljavali sa gospa Maro. Ona je vezla, štrikala,heklala, ma moja nana je bila super žena. A što je kuvala, booooooože.Od nje sam tokom godina mnogo naučila i obožavala me je. U stvari svi su me jako voleli u maminoj familiji valjda zato što sam bila jedino
žensko unuče. Moja tetka nije imala dece a ujak je imao sina Dragana. Moj brat Dejan i moj brat
Dragan su kao deca bili pravi antrzi.Mnogo su bili nemirni i neposlušni. Sirota nana onako debela nije mogla da ih juri pa se dosetila i gadjala ih čime stigne. Dobro je gadjala gospa Mara.Kad god bi bio mir u dvorištu ona bi mi rekla:
"Ljiljo, ćerko, idi vidi di su ona dva antrza. Mora da prave neku štetu."
I bila je skoro uvek u pravu. Njih dvojica su ili sekli voće u našem dvorištu, ili u tudjem,ili su kopali rupe u zemlji, ili palili djubre na sred avlije, ili su nešto "popravljali", ili nešto čupali, ili su vijali svinje da oslabe, ili su se negde pentrali, ili su brali komšijsko voće ili ili ili ili u nedogled. Bili su mirni samo kad spavaju. Nisu hteli ništa da rade po dvorištu, ni po kući, ni da idu u prodavnicu. Samo su izludjivali nanu. Zato sam ja bila svetla tačka u naninom životu. Pomagala sam joj u svemu. zajedno smo prale veš na ruke (nana tada nije imala veš mašinu), kuvale, mesile, šile, plevile,hranila sam kokoške i svinje i kuče i mače, išla u prodavnicu, na pijacu.Ispred kuće je bila vinjaga sa koje su visili grozdovi neke sorte belog groždja, ispod vinjage po zemlji trava, na travi sto i stolice i tu bi nana mene učila da šijem, štrikam, krpim, tu bi pričale i pravile plan rada za sutra. Obožavala sam moju nanu, volela sam selo (valjda sam se zato i udala u istom selu).To selo je pored Morave, plodno, naopačke da posadiš ima da rodi. Niš je 32km udaljen a Aleksinac 4km. Sve imaš da kupiš u Žitkovcu koji je bukvalno sastavljen sa selom. Od kuće moje nane do centra Žitkovca ima 1km. Selo je veliko, napredno, kuće lepe, uveli su telefone još kad sam ja bila baš mala. Pre bih otišla u selo nego na more sa školom, tolika je moja ljubav bila prema nani, toj kući i selu. I mene je nana obožavala. U stvari mene su svi voleli jer mi ona dva antihrista nisu bili nikakva konkurencija .Pored njih mene nije bilo teško voleti.
)