Seksualnost ljudi je veoma kompleksna jer pored fizičke komponente sadrži društvenu i psihičku. Zato se različito doživljava i interpretira. Može se osećati samo pohota ili snažan, primitivan nagon baziran isključivo na telesnoj potrebi bez ljubavi. Pohota je lišena moralnosti i razuma. Kada zavlada umom/inteligencijom navodi na beskrupulozne, nasilne i destruktivne poduhvate.
Duhovna privlačnost obuhvata celu osobu. Nije usmerena samo na telo i fizički izgled, već i personalnost. Sinteza telesnog i duhovnog se oseća kao ljubav, čežnja i žudnja. Žudnjom se obnavlja praiskonska težnja duše i duha da se spoje i budu jedno. Nema jače sile u univerzumu od ljubavi. Iako je nevidljiva pokreće sve vidljivo. Empedokle je verovao da se čak i materijani elementi privlače i spajaju njenim dejstvom. Aktivnosti, koje za pokretačku snagu imaju čežnju i ljubav, stimulišu konstruktivnost i kreativnost. Njima se ostvare vrhunska dostignuća izuzetne lepote i dugotrajnosti.
Nema ničeg grešnog ni nedoličnog u želji za seksualnim odnosom. Orgazam je normalna potreba. Kroz njega se, na izvestan način, doživi moment pre kreacije u kojem je sve sjedinjeno. Takav spoj stvara intenzivno zadovoljstvo. Energija koja se proizvodi snošajem blagotvorno deluje na telo i zdravlje. Međutim, ako se telesne potrebe ne integrišu i oplemene duhovnim dolazi do devijantnog ponašanja. Najčešći uzrok poremećenog razvoja su traume i potisnuti, neprevazidjeni konflikti. Oni stvaraju unutrašnju dezintegralnost, emocionalnu nezrelost i neuravnoteženost.
Usled toga se javi osećanje besmisla, praznine i mučnog nemira i napetosti. Nemir se pokušava ublažiti samo telesnim zadovoljstvom. Kroz njega se ostvari privremeni mir i olakšanje, pa dodje do zavisnosti i opsednutosti seksualnošću. Ona postane jedino sredstvo i način zadovoljenja.
Takva jednostranost i ograničenost stvara još goru disfunkcionalnost pošto zadržava u površnom razumevanju. Izgubi se uvid u suštinske potrebe. Bez njihovog podmirenja nema postojanog osećanja mira i zadovoljstva. Dok se ne otkriju dublje vrednosti i pronadje dublji smisao u životu nije moguće ostvariti emocionalnu stabilnost i funkcionalnost.
Emocinalna nezrelost se može ispoljiti i kao stalno zaljubljivanje ili nezasita potreba za romantičnim aferama. Mada u pubertetu dolazi do čestog zaljubljivanja, ono ne predstavlja disfunkcionalnost, već prolaznu fazu uskladjivanja telesnih promena sa emocionalniim i duhovnim. Medjutim, stalne afere u kasnijem periodu života, kao i promiskuitet ukazuju da osoba nema emocionalnu stabilnost i sposobnost da nadje mir, zadovoljstvo i ispunjenje u sebi, već da to pokušava naći samo spolja.
Zaljubljenost je ekstatični nemir. Ljubav je mirna i postojanja. Svaka osoba ima ženske i muške hormone kao i psihičke kvalitete oba pola, što je Jung objasnio kroz animu i animus. Do njihovog uskladjivanja dolazi individuacijom ili harmoničnim jedinstvom bića, pa nestane opsesivna potraga za idealnim partnerom kao i promiskuitet. To ne znači da više nema potreba za seksualnim odnosom i bliskom vezom, već da se pronalazi mir i zadovoljstvo u svakoj situaciji. I s partnerom i bez njega se oseća sreća. Mir i zadovoljstvo prestane zavisiti samo od spoljašnjih okolnosti, već se bazira na unutrašnjoj integralnosti i razvoju.
Duhovna privlačnost obuhvata celu osobu. Nije usmerena samo na telo i fizički izgled, već i personalnost. Sinteza telesnog i duhovnog se oseća kao ljubav, čežnja i žudnja. Žudnjom se obnavlja praiskonska težnja duše i duha da se spoje i budu jedno. Nema jače sile u univerzumu od ljubavi. Iako je nevidljiva pokreće sve vidljivo. Empedokle je verovao da se čak i materijani elementi privlače i spajaju njenim dejstvom. Aktivnosti, koje za pokretačku snagu imaju čežnju i ljubav, stimulišu konstruktivnost i kreativnost. Njima se ostvare vrhunska dostignuća izuzetne lepote i dugotrajnosti.
Nema ničeg grešnog ni nedoličnog u želji za seksualnim odnosom. Orgazam je normalna potreba. Kroz njega se, na izvestan način, doživi moment pre kreacije u kojem je sve sjedinjeno. Takav spoj stvara intenzivno zadovoljstvo. Energija koja se proizvodi snošajem blagotvorno deluje na telo i zdravlje. Međutim, ako se telesne potrebe ne integrišu i oplemene duhovnim dolazi do devijantnog ponašanja. Najčešći uzrok poremećenog razvoja su traume i potisnuti, neprevazidjeni konflikti. Oni stvaraju unutrašnju dezintegralnost, emocionalnu nezrelost i neuravnoteženost.
Usled toga se javi osećanje besmisla, praznine i mučnog nemira i napetosti. Nemir se pokušava ublažiti samo telesnim zadovoljstvom. Kroz njega se ostvari privremeni mir i olakšanje, pa dodje do zavisnosti i opsednutosti seksualnošću. Ona postane jedino sredstvo i način zadovoljenja.
Takva jednostranost i ograničenost stvara još goru disfunkcionalnost pošto zadržava u površnom razumevanju. Izgubi se uvid u suštinske potrebe. Bez njihovog podmirenja nema postojanog osećanja mira i zadovoljstva. Dok se ne otkriju dublje vrednosti i pronadje dublji smisao u životu nije moguće ostvariti emocionalnu stabilnost i funkcionalnost.
Emocinalna nezrelost se može ispoljiti i kao stalno zaljubljivanje ili nezasita potreba za romantičnim aferama. Mada u pubertetu dolazi do čestog zaljubljivanja, ono ne predstavlja disfunkcionalnost, već prolaznu fazu uskladjivanja telesnih promena sa emocionalniim i duhovnim. Medjutim, stalne afere u kasnijem periodu života, kao i promiskuitet ukazuju da osoba nema emocionalnu stabilnost i sposobnost da nadje mir, zadovoljstvo i ispunjenje u sebi, već da to pokušava naći samo spolja.
Zaljubljenost je ekstatični nemir. Ljubav je mirna i postojanja. Svaka osoba ima ženske i muške hormone kao i psihičke kvalitete oba pola, što je Jung objasnio kroz animu i animus. Do njihovog uskladjivanja dolazi individuacijom ili harmoničnim jedinstvom bića, pa nestane opsesivna potraga za idealnim partnerom kao i promiskuitet. To ne znači da više nema potreba za seksualnim odnosom i bliskom vezom, već da se pronalazi mir i zadovoljstvo u svakoj situaciji. I s partnerom i bez njega se oseća sreća. Mir i zadovoljstvo prestane zavisiti samo od spoljašnjih okolnosti, već se bazira na unutrašnjoj integralnosti i razvoju.