Ова тема ме натерала да превртим све старе дневнике....па сам онда на једној теми на Дому постовала део свог дневника а овде ћу копирати.
То је био новембар у 8. разреду, ја улазим у ''лоше друштво'', фасцинирана хипи комунама, ''Косом'' и Џенис Џоплин:
'' К. је најзад постала ''регистрована наркоманка''. (К. је иначе била моја другарица, годину дана чак млађа од мене - прим. Х.). Правила је мачка журку, журка је трајала 20 дана, кева јој није била ту... И било је пуно траве, есида, пића, пуно масе.... Комшилук се жалио, пндури долазили, опомињали их, док их на крају нису све покупили. П., Ж. и К. су одвели марицом, ошишали их, покупили податке, отиске прстију... Још је К. била тотално надувана па су је пандури испребијали. Сад је сва плава по леђима, показала ми.
После тога К. се чак очешљала и чак отишла у петак у школу (пре тога недељама није ишла).
Не знам, Остала сам без текста.
Ја је као осуђујем и жалим је, али са друге стране...
Није то радозналост, нити тежња да испаднем нека риба...
Имаш само један једини живот, па искористи га до максимума, пробај све, живи , проводи се...
С друге стране, савест ме вуче да останем добро дете. Осећам то као неку обавезу према маторцима. И та страна је ипак јача, остаћу добра до краја, завршићу школу, факултет, запослићу се, па онда муж, деца, унуци...црећна старост (надам се)... Све је то тако лепо и глатко, тако обично, досадно, исувише срећно, без узбуђења, без свега што ја желим. Како да се помирим са мирним породичним животом? Ја не могу да бубам и ринтам кроз цео живот, не могу да будем као милиони људи, да јурим за ловом, за положајем, не могу!!!
Ал, видећеш да ћу ипак бити таква, бићу мирна и послушна, а у себи ћу увек жалити што нсиам живела само за себе, онако како ја хоћу.
А како замишњам идеалан живот?
Путовала бих, обишла цео свет, упознала разне људе, пробала бих да се бавим свим и свачим, мењала бих професије, радила бих шта хоћу, тотално бих се препустила уживању...
И не бих жалила да брзо умрем ако знам да сам срећно живела, да сам све испробала, да ми је живот био разноврстан и узбудљив. (''Живећу кратко, али слатко'' - Џенис Џоплин)
Али ипак...бојим се... Сама себе бих уништила....
Много сам написала, али сам мало успела да кажем. Хоћу да кажем да се у себи борим између та два начина живота, између нечег устаљеног, мирног, нормалног и нечег узбудљивог и несвакидашњег!''
Размишљање тинејџерке Хелен, 14,5 година
, pa vratila dragom.. Sad vidim ima tu jos nekih koje su isto uradile, pa mi je lakse. 
:wink: 
