Opet zelim biti svoja....ona nekadasnja... pomozi mi...pomozi da obnovim rusevine,da ozivim sruseni mi hram...skloni me u narucje svoje da ponovno osvojim nebo. Posalji mi hladan vetar, neka smiri srce da pronadjem put i skupim suze....…na krivoj sam strani...Zelim opet lutati nebom gledati zvezdanim ocima, voleti u narucju noći…Zelim zaboraviti da srusilo mi se sve… I sama sebe krivim,a kriva nisam… i pogledaj me tugo…sunce se radja ponovo, u njegovom zagrljaju, na njegovom ramenu uz otkucaje nasih srca…ma gde bili,ma sta cinili…onda sam ponovo ja,svoja ja.Jedino tada…sa njim ja cinim celinu.
Ne znam zasto sam ovako danas pisala, valjda to samo iz mene izbija. I uvek bas uvek kad mastam o toj tajanstvenoj zemlji, sa mnogo plavljim nebom, sa suncem koje miluje dok sija,cak i dok pisem,o tome cini mi se da pisem zajedno sa tobom, mozda tvoja misao moju ruku vodi....mozda.Pazljivo pisem...da se ne izgubi miris dragocenosti na tom putu dalekom...do tvog srca. jer ti si baklja na nebu i zracis mi svetlo, ljubav i neznost, jer samo sam ja smela da te zovem imenom onim, a da me nije briga da li to nekome smeta ili ne...samo ja. Secanje..
Ne znam zasto sam ovako danas pisala, valjda to samo iz mene izbija. I uvek bas uvek kad mastam o toj tajanstvenoj zemlji, sa mnogo plavljim nebom, sa suncem koje miluje dok sija,cak i dok pisem,o tome cini mi se da pisem zajedno sa tobom, mozda tvoja misao moju ruku vodi....mozda.Pazljivo pisem...da se ne izgubi miris dragocenosti na tom putu dalekom...do tvog srca. jer ti si baklja na nebu i zracis mi svetlo, ljubav i neznost, jer samo sam ja smela da te zovem imenom onim, a da me nije briga da li to nekome smeta ili ne...samo ja. Secanje..
