Sec-sec

Vila Raviojla:
Da li vam se dogodila situacija da pomislite- ne, meni ovde nije mesto? Ne radi se o trenutnom tripu vec o necemu sto znate,a niste hteli ni sebi da priznate? Meni se taj flash desio dan. Nisam ustala,i otisla. A trebala sam. Da li ste nekada napravile tako radikalan rez? U momentu dale otkaz, raskinule, spakovale sebe i decu i otisle? Jer posto je DOSTA? Ili makar,ja ni za to nemam herca,ustale i otisle sa dosadne vecere,zurke, kafe... bez obzira na vaspitanje i kulturu. Ustale i otisle. Tacka. Ja nisam,ali moracu ovih dana... :)
Kakve rezove pravite u zivotu? Secete gde je najtanje? Ili kratke i bolne,ali odsecne? I tako. Ne znam sta sam 'tela ni sama,ali dobro. Nije do somersby-ja,ovaj put je od omleta... a ipak je trebao da bude klub sendvic...
LM, rezovi i to :)
Kliknite za proširenje...

Lako pravim rezove tipa: kad god me zurka ili sedeljka smorila, napustila sam to mesto cak i kada su svi ostali ostajali, kad mi se priishlo na kupanje, dala sam otkaz u jednoj firmi gde mi je posao bio naporan i resila da drugi trazim posle leta, kad bih otkrila grad u kome bi mi vise prijalo da zivim, preselila bih se bez obaziranja na ljude i mesta medju kojima sam sada; kad me neko slaze jedan jedini put pa makar bilo to sitno i nebitno, odmah iskljucim dugmence za dalje poverenje toj osobi, kad mi neko ozbiljno izneveri, ladno ga uklonim zauvek iz svog zivota...
Jedino sto mi je do sada bilo tesko da presecem su ljubavne veze u kojima me niko nije izneverio, ali nisam imala osecanja prema tim osobama i cini mi se da je to bilo iz ciste lenjosti da se pozabavim ozbiljnim razmisljanjem o tome jer sam uglavnom imala precha posla.
 
  • Podržavam
Reactions: Tol
Planiram... I svake godine to uđe u top 5 obećanja sebi za iduću godinu - da kad mi god neko dosadi svojom pričom i jadikovanjem da lepo okrenem leđa. Naravno, to se uvek završi na obećanjima datim sebi:(. U međuvremenu sam razvila veštinu - registrujem zvučne signale ali jednostavno ne slušam, samo klimam glavom u znak odobravanja:lol:
 
Vila Raviojla:
Da li vam se dogodila situacija da pomislite- ne, meni ovde nije mesto? Ne radi se o trenutnom tripu vec o necemu sto znate,a niste hteli ni sebi da priznate? Meni se taj flash desio dan. Nisam ustala,i otisla. A trebala sam. Da li ste nekada napravile tako radikalan rez? U momentu dale otkaz, raskinule, spakovale sebe i decu i otisle? Jer posto je DOSTA? Ili makar,ja ni za to nemam herca,ustale i otisle sa dosadne vecere,zurke, kafe... bez obzira na vaspitanje i kulturu. Ustale i otisle. Tacka. Ja nisam,ali moracu ovih dana... :)
Kakve rezove pravite u zivotu? Secete gde je najtanje? Ili kratke i bolne,ali odsecne? I tako. Ne znam sta sam 'tela ni sama,ali dobro. Nije do somersby-ja,ovaj put je od omleta... a ipak je trebao da bude klub sendvic...
LM, rezovi i to :)
Kliknite za proširenje...

Uvek sam pravila radikalne rezove i uglavnom za sobom zatvarala vrata - takva sam.... i retko kad sam se pokajala zbog toga što sam uradila. Ne donosim ishitrene odluke - dobro razmislim, stavim sve na papir i tada sam u stanju da pretumbam svoj život iz korena.
 
Metla je dobro primetila, radikalnost rezova zavisi i od toga da li smo u braku ili ne, da li od te plate koje se odričemo izdržavamo još nekog osim sebe, da li sa koferom u jednoj i detetom u drugoj ruci imamo gde (osim pod most)...
Razvod je jedan od rezova koji sumnjam da iko pravi tek tako, ko nožem. Vagaš dobrobit dece (prevashodno), sopstvenu odgovornost, njegovu krivicu, šta će reći rodbina, prijatelji, plaši te samoća i neizesnost.
U vezi su ti ruke labavije vezane. Mada, neki lakše prekinu loš brak nego drugi užasnu vezu. Jedan čovek, jedan univerzum.

Ne znam. Meni taj rez deluje kao jedini logičan postupak u situacijama "ili se praćaknuti i zaplivati ili se udaviti". Sad, da l ćeš sa plivanjem početi kad ti je voda do struka ili stigne do nosa, lični je izbor.

I šta je okidač za radikalni rez? Ne ubrajam ovde da te muž/momak oleši od batina, prokocka svu ušteđevinu, napravi dete drugoj ženi ili te šef spopada/ucenjuje/maltretira. Šta je rez u jednoj vezi, osim nasilja? Dokle ide vaša trpeljivost?
 
ludopileglodjekosku:
Metla je dobro primetila, radikalnost rezova zavisi i od toga da li smo u braku ili ne, da li od te plate koje se odričemo izdržavamo još nekog osim sebe, da li sa koferom u jednoj i detetom u drugoj ruci imamo gde (osim pod most)...
Razvod je jedan od rezova koji sumnjam da iko pravi tek tako, ko nožem. Vagaš dobrobit dece (prevashodno), sopstvenu odgovornost, njegovu krivicu, šta će reći rodbina, prijatelji, plaši te samoća i neizesnost.
U vezi su ti ruke labavije vezane. Mada, neki lakše prekinu loš brak nego drugi užasnu vezu. Jedan čovek, jedan univerzum.

Ne znam. Meni taj rez deluje kao jedini logičan postupak u situacijama "ili se praćaknuti i zaplivati ili se udaviti". Sad, da l ćeš sa plivanjem početi kad ti je voda do struka ili stigne do nosa, lični je izbor.

I šta je okidač za radikalni rez? Ne ubrajam ovde da te muž/momak oleši od batina, prokocka svu ušteđevinu, napravi dete drugoj ženi ili te šef spopada/ucenjuje/maltretira. Šta je rez u jednoj vezi, osim nasilja? Dokle ide vaša trpeljivost?
Kliknite za proširenje...

Nemam repkica..rado bih "nagradila" ovu dumu.

Zasićenje, egoizam, besmislenost ponajviše vode ka razmišljanjima o promeni.
Sem straha od.1. 2. 3. 4. ....n...ima tu i razočarenja u vlastiti neuspeh i procenu osoba i raznih situacija
pa se pribegava kardinalnom rešenju - odlasku kao najlakšem načinu za nepotrebno lično učešće u prevazilaženju problema.

ZAboravljamo važnu činjenicu: menjamo se MI, povećavamo granicu kriterijuma iz uobraženosti da jesmo "zaslužili" a i blede
parametri koji su nas fascinirali ljudima ( koji se isto tako menjaju, sazrevaju) ili situacijama i kreirali priču u kojima sada
nisamo glavni glumci iz raznih razloga.

No ipak je potrebna hrabrost ( i doza egoizma) da se načini rez ukoliko smo istrošeni previše .
Kompleksnost situacije otežava odluku jer menja život iz osnova no, jesmo li spremni za posledice i ogroman trud za novo i neizvesno?

LAkše jeste okrenuti list i otići ako nema pretnji i pritisaka okoline( mada vlastiti život treba uvek da je najvažniji i po cenu osude).
 
Vila Raviojla:
Da li vam se dogodila situacija da pomislite- ne, meni ovde nije mesto? Ne radi se o trenutnom tripu vec o necemu sto znate,a niste hteli ni sebi da priznate? Meni se taj flash desio dan. Nisam ustala,i otisla. A trebala sam. Da li ste nekada napravile tako radikalan rez? U momentu dale otkaz, raskinule, spakovale sebe i decu i otisle? Jer posto je DOSTA? Ili makar,ja ni za to nemam herca,ustale i otisle sa dosadne vecere,zurke, kafe... bez obzira na vaspitanje i kulturu. Ustale i otisle. Tacka. Ja nisam,ali moracu ovih dana... :)
Kakve rezove pravite u zivotu? Secete gde je najtanje? Ili kratke i bolne,ali odsecne? I tako. Ne znam sta sam 'tela ni sama,ali dobro. Nije do somersby-ja,ovaj put je od omleta... a ipak je trebao da bude klub sendvic...
LM, rezovi i to :)
Kliknite za proširenje...

Ako sam sigurna, odlazim bez preteranih objašnjenja kad mi se može, međutim ako su neki ljudi i odnosi sa onima za koje znam da ću ih sretati ponovo ili mi je do njih baš stalo, objasnim fino i otperjam...
Davala sam otkaze, ostavljala čim skapiram da nije za mene. Kad negde i sa nekim više satisfakcije nema, praznina se javlja i saznanje u duši da to to nije, onda idem gde me srce dalje vodi.
 
...ja sam nekako uvek verovala u svoju procenu zasto nesto radim...ako je meni vazan cilj ne odustajem lako, stotinu nacina cu primeniti samo da ostvarim cilj...

...ukoliko nemam cilj ili jednostavno sam odnos, posao, veza (ulaganje bilo kog tipa) nema smisla onda je samosilovanje davati od sebe neki trud...

...od procene sve zavisi, da li cu ustati sa neke zurke i otici ne govori nista o mom karakteru, mogu na toj zurkici da mislim na milion drugih stvari iako mi nije posebno inetersantno. Ni ono sta je obavezno ne govori o karakteru dok dobra procena situacije i ljudi govori puno o nama i nasoj sposobnosti da unapredimo i zastitimo sebe.

Nesto je jednostavno forma a nesto sustina, ako se zadesim u bioskopu i ne svidja mi se film necu da teram cirkus i odlazim demonstrativno ali ako u vezi ne stima i nema nacina da pocne da stima treba biti sposoban i otici na pravi nacin i u pravo vreme. Imas rez na bubuljici koji zaraste koliko odmah i nemoj da te brine ako ne mozes da povuces flaster i odes iz grada ako se smaras, mozda si drugacije vaspitana jednostavno. Isto tako postoje rezovi kojima spasavas zivot, e njega treba znati povuci, nemam drugi savet osim gledaj u sebe. i svakog, pa i sebe, pod lupu.
 
Poslednja izmena:
Vila Raviojla:
Da li vam se dogodila situacija da pomislite- ne, meni ovde nije mesto? Ne radi se o trenutnom tripu vec o necemu sto znate,a niste hteli ni sebi da priznate? Meni se taj flash desio dan. Nisam ustala,i otisla. A trebala sam. Da li ste nekada napravile tako radikalan rez? U momentu dale otkaz, raskinule, spakovale sebe i decu i otisle? Jer posto je DOSTA? Ili makar,ja ni za to nemam herca,ustale i otisle sa dosadne vecere,zurke, kafe... bez obzira na vaspitanje i kulturu. Ustale i otisle. Tacka. Ja nisam,ali moracu ovih dana... :)
Kakve rezove pravite u zivotu? Secete gde je najtanje? Ili kratke i bolne,ali odsecne? I tako. Ne znam sta sam 'tela ni sama,ali dobro. Nije do somersby-ja,ovaj put je od omleta... a ipak je trebao da bude klub sendvic...
LM, rezovi i to :)
Kliknite za proširenje...

ne pravim nikada rezove u trenutku, pre svakog, ma kako radikalan i neocekivan nekome sa strane izgledao, dugo i ozbiljno razmisljam, posmatram i vagam
takodje, ne volim da pravim definitivne rezove, to mi nekako dodje previse dramaticno i smesno, kao ja sad nekome, ili sebi obecavam "e, nikada vise"...to ne postoji kod mene
nikada ne znas sta te u zivotu ceka, koje stvari ces pozeleti i uraditi ponovo, koja svoja obecanja ces milom, ili silom pogaziti
sve u svemu, kad saberem, ja i ne pravim zivotne rezove, ja samo evoluiram
 
ludopileglodjekosku:
Metla je dobro primetila, radikalnost rezova zavisi i od toga da li smo u braku ili ne, da li od te plate koje se odričemo izdržavamo još nekog osim sebe, da li sa koferom u jednoj i detetom u drugoj ruci imamo gde (osim pod most)...
Razvod je jedan od rezova koji sumnjam da iko pravi tek tako, ko nožem. Vagaš dobrobit dece (prevashodno), sopstvenu odgovornost, njegovu krivicu, šta će reći rodbina, prijatelji, plaši te samoća i neizesnost.
U vezi su ti ruke labavije vezane. Mada, neki lakše prekinu loš brak nego drugi užasnu vezu. Jedan čovek, jedan univerzum.

Ne znam. Meni taj rez deluje kao jedini logičan postupak u situacijama "ili se praćaknuti i zaplivati ili se udaviti". Sad, da l ćeš sa plivanjem početi kad ti je voda do struka ili stigne do nosa, lični je izbor.

I šta je okidač za radikalni rez? Ne ubrajam ovde da te muž/momak oleši od batina, prokocka svu ušteđevinu, napravi dete drugoj ženi ili te šef spopada/ucenjuje/maltretira. Šta je rez u jednoj vezi, osim nasilja? Dokle ide vaša trpeljivost?
Kliknite za proširenje...

Individualno je to, svima je razlicit prag tolerancije za neke stvari. Ono sto ce meni biti okidac da kazem dosta, nekome bi mozda delovao banalno, i obrnuto. A i prioriteti su nam drugaciji. Kap bi prelila casu onog trenutka kada bih iz njegovih usta cula kozo ili kravo, ili bilo koji drugi znak nepostovanja... dok neke zive sa tim epitetima godinama, pa jos govore za sebe da su srecno udate. I ne mislim da jedna ozbiljna, prava veza moze zavrsiti naglim rezom zbog takve neke banalnosti. Pre ce biti da se te sitnice gomilaju dugo, dugo... guse sve ono lepo u vezi, a da rez nastaje kad prevladaju. Za mene bi to bio trenutak kad bih shvatila da sam zapostavljena, zanemarena, da sam mu teret i nesto sto ga sputava.
 
Kada je trebalo da napravim jedan veliki rez i presečem nešto što me je bukvalno gušilo, nisam imala nikakvo drugo rešenje kao alternativu...nisam presekla. Danas, desetak godina kasnije, pokazalo se da sam dobro uradila. Sve je došlo na svoje, živce sam, bez obzira na okolnosti sačuvala, a ja se osećam kao pobednik. Borila sam se sa aždajom, nije loše ni to imati u svom životnom iskustvu ;).
 
kad sam bila mladja pravila sam rezove
sada sam ipak nesto mudrija i zaista dugo vagam dok ne presecem
inace prag tolerancije - to je onaj trenutak kada u tome vise nema nikakvog smisla i kada ti je sve mucno u vez s tim
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top