- Poruka
- 27
Zabraniti jedino SPS.
-
- Popularno:
- Србија може да постане правни вазал
- У Хрватској се деца играју Усташа
- Dodik raspisuje referendum
- Да видиш овакав оглас, да ли би се...
- Kako ste danas?
- Председник Додик је човек који...
- Италијански медији: Мелони у Београду...
- Dodikov savetnik: Strani uzurpator se...
- SAD- planetarni gospodar
- E, ajde da pljujemo sve što u Srbiji ima
Sebe uzdižu, Srbe urnišu (NVO)
- Začetnik teme ΟΛΥΜΠΙΑΚΟΣ
- Datum pokretanja
vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
NVO širi dalje
Nedavno sam imao priliku da slušam vatreno ubeđivanje jedne pripadnice ženskog pola, koja mi je samouvereno objašnjavala da Kosovo nije Srbija, i da ne treba da bude. Nije znala da kaže zašto, a kada sam joj, u najkraćoj mogućoj verziji od dve rečenice, objasnio istoriju Kosova i Albanije, malo je ustuknula, odmahnula glavom i rekla ''Nisam to znala''.
Naravno da nije znala, malo je danas mesta gde je to mogla da čuje. Ali je znala ono čime je bombarduju iz nevladinog sektora. Prihvatila je ''dajdžest'' informacije bez ikakvog obrazloženja, samo šture informacije koje nalažu zastupanje stavova koji idu linijom manjeg otpora. Danas je lakše reći da Kosovo nije Srbija nego se mučiti objašnjavajući i zastupati stav da jeste. Pri tom su kreatori i organizatori širenja ovih informacija lepo uredili da takav stav postane ''urban'', šta god to danas značilo, i da se kao takav primi među većinskom populacijom mladih i onih koji se tako osećaju. A dosta ljudi bi volelo tako da se oseća, zato je ovaj stav tako zavodljiv i primamljiv. Tako se kod nekih ljudi nesposobnih za nezavisnu misao, zbog količine šuškavih novčanica sa zapada kojima se plaćaju ljudi koji prave informacije, formira neki stav o nečemu o čemu realno ne znaju ništa. Tako neinformisani ljudi onda odu na glasanje, glasaju ''po savesti'' (ali ne svojoj) i onda se u parlamentu pojavi grupa ljudi koji su posredno kupljeni novcem nepoznatog stranog porekla. Linija je zapravo vrlo jednostavna – neki ''filantrop'' iz inostranstva finansira domaću nvo, oni plasiraju vesti i formiraju stav određenoj grupi nestabilnih i povodljivih ljudi koji onda svojim glasom pomognu nekoj stranci da uđe u parlament. Pri tom za našu političku realnost uopšte nije bitno ni ko su ti misteriozni ''dobrotvori'', ni kakve su njihove namere, ni da li su istinski filantropi koji veruju da svojim novcem mogu da pomognu ljudima, niti nam je bitno da znamo da li su zlonamerni. Možda su neki od njih i iskreni, možda su i svi iskreni, ali na to ne možemo da utičemo i stoga je nevažno za realnu politiku. Ono što je važno je da taj novac utiče na formiranje političkog mišljenja u Srbiji, i da taj novac nije poreklom sa ovog terena. Novac koji je dat nevladinom sektoru, postaje novac kojim se glasovi nekih ljudi usmeravaju određenim strankama koje nemaju formalnih veza sa tim NVO.
Dakle, Nataša Kandić, Sonja Biserko, Sonja Liht, Biljana Kovačević Vučo i ostale (zanimljivo, čelnici NVO su većinom žene) plasiraju laži o Kosovu. Nataša Kandić ode na proglašenje lažne države, svesna da je vlasti neće hapsiti, jer bi time od nje napravili lažnu žrtvu. Svesna je i da je neće proterati, jer bi joj to još više dalo oreol buntovnika. Ali, isto tako je svesna da će taj njen čin uticati na neke ljude bez kritičkog mišljenja u Srbiji, koji će onda pomisliti kako je ona sigurno u pravu. Taj njen čin je zapravo idealan primer onoga što NVO rade. Za novac kojeg je dobila iz inostranstva, uz logistiku koja joj je pružena, ona je na Kosmet otišla samo da bi dala primer da je to moguće. Da je moguće živeti u Srbiji i priznati da je Priština nezavisna. Novac kojeg je dobila nije direktno uplaćen nekoj političkoj partiji, što je protiv zakona, ali taj isti novac kupuje biračke glasove nekih stranaka. Ideje koje zastupaju NVO se predstavljaju kao napredne ideje vodilje, koje se po principu ''širi dalje'', šire među ljudima koji imaju slabiju želju za razmišljanjem. Takvi ljudi onda glasaju za one stranke koji se bore protiv celovitosti Srbije.
Čak i upoznavanje sa pravim informacijama ne znači da će neko od tih ljudi promeniti stav. Te vrste ideja, ma kako bolesne bile, proglašene su za napredne, savremene i upakovane u šareni sjajni papir koji svakome na prvi pogled moraju da izgledaju privlačno. Zbog toga nije moguće, niti je vredno gubljenja vremena, pokušavati da se promeni mišljenje takvih glasača. Šta god da im se prezentuje, sa kakvim god činjenicama da ih suočite, i dalje će bez ikakvih argumenata ponavljati da Evropa nema alternativu a sve koji to dovode u pitanje proglašavaće nazadnim fašistima koji ih sprečavaju da u ujedinjenoj Evropi, zajedno sa Kosovskim Šiptarima pevaju Himnu ljubavi.
Nikolas Rokefeler iz čuvene porodice svetskih bankara je izjavio, kako je to prošle godine pred smrt obelodanio američki filmski producent i režiser Eron Ruso, kako je ''Rokefeler fondacija'' finansirala ženski pokret za liberaciju. Pre tog pokreta bankari nisu mogli da oporezuju polovinu stanovništva, a drugi razlog bio je, po rečima Rokefelera, ''da bi ljudi prihvatili da je država njihova primarna porodica''. Većina NVO su finansirane sa zapada a motivi finansijera sasvim sigurno nisu dobronamerni prema interesima Srbije i samo je pitanje vremena kada će i to neko da obelodani. Zvaničnici Rusije su znali kakvo zlo sa sobom nose takve organizacije, pa su pre tri godine istovremeno poništili registraciju svake od njih, a zatim ponovo rešavali registraciju svake nove podnete prijave, čime su praktično zabranili rad većine NVO. Nemačka vlada je pre desetak godina zabranila rad sekti Sajentologa, bez obzira na veliko protivljenje SAD, jer su znale koliko loš uticaj ta sekta ima po njihovo društvo.
Uz brojne nevladine organizacije koje su finansirane novcem sa zapada, praktično da ne postoje one koje su finansirane novcem iz, na primer, Rusije ili Kine. Ali i malobrojne organizacije patriotski nastrojene (npr. Srpske Dveri i Aktivni centar) suočeni su sa napadima koje prate svaku njihovu akciju. Bez ikakve političke i moći u medijima, aktivisti ovih organizacija su u stalnom režimu odbrane od optužbi da su klerofašisti i ''nacionalisti'', ili neprestano moraju da ponavljaju ko su i odakle dolazi novac za njihovo finansiranje. U oba slučaja, takve optužbe i takva pitanje otupljuju i obesmišljavaju ideju njihovih akcija. Kao da nije dovoljno što su ove organizacije u samom startu već dovoljno diskvalifikovane time što nemaju podršku u novcu kakvu imaju nevladine organizacije.
Oni koji rukovode ovom državom sasvim sigurno dobro znaju koliko su NVO loše, ne samo po državu, nego i po stranke kojima ti rukovodioci pripadaju, zbog toga što se kontrola takvih organizacija nalazi van granica države. Naravno da nismo toliko moćni da zabranimo NVO a neke njihove čelnike strpamo u zatvor zbog očiglednog protivustavnog delovanja. Ali država bi morala barem da im jako oteža posao, i to je minimum onoga što mora da uradi. I to na samom startu. Jedini način da se ova linija prekine je da se zaustavi na samom početku, na ulasku u Srbiju. Kao i za svaku drugu robu, trebalo bi ustanoviti ''carinu'' za novac koji je namenjen za NVO. On bi trebalo da se pregleda, da se ispita njegovo poreklo i namena, i da se onda pusti ili ne pusti u zemlju. Ukoliko se novac ipak pusti, trebalo bi ga jako oporezovati, toliko jako da se finansijeri zapitaju da li su toliki filantropi ili da shvate da možda i nisu. Osim toga, svaka NVO koja je finansirana novcem iz inostranstva bi morala da ''transparentno'' dostavi javnosti detalje svog finansijskog poslovanja. Ukoliko već nismo toliko moćni kao Rusija da napravimo takav sistem da većinu nvo zabranimo, možemo barem da im otežamo posao. Ovo što sad radimo je prećutni blagoslov. Dok se finansijsko poslovanje NVO ne postavi kao značajno pitanje, dok se jasno ne prikaže ko i za koliko čijih para radi, u Srbiji neće biti pravedne izborne kampanje, ni pravednih izbora, ni poštenog Parlamenta.
Zoran Grbić
18.04.2008.
Nedavno sam imao priliku da slušam vatreno ubeđivanje jedne pripadnice ženskog pola, koja mi je samouvereno objašnjavala da Kosovo nije Srbija, i da ne treba da bude. Nije znala da kaže zašto, a kada sam joj, u najkraćoj mogućoj verziji od dve rečenice, objasnio istoriju Kosova i Albanije, malo je ustuknula, odmahnula glavom i rekla ''Nisam to znala''.
Naravno da nije znala, malo je danas mesta gde je to mogla da čuje. Ali je znala ono čime je bombarduju iz nevladinog sektora. Prihvatila je ''dajdžest'' informacije bez ikakvog obrazloženja, samo šture informacije koje nalažu zastupanje stavova koji idu linijom manjeg otpora. Danas je lakše reći da Kosovo nije Srbija nego se mučiti objašnjavajući i zastupati stav da jeste. Pri tom su kreatori i organizatori širenja ovih informacija lepo uredili da takav stav postane ''urban'', šta god to danas značilo, i da se kao takav primi među većinskom populacijom mladih i onih koji se tako osećaju. A dosta ljudi bi volelo tako da se oseća, zato je ovaj stav tako zavodljiv i primamljiv. Tako se kod nekih ljudi nesposobnih za nezavisnu misao, zbog količine šuškavih novčanica sa zapada kojima se plaćaju ljudi koji prave informacije, formira neki stav o nečemu o čemu realno ne znaju ništa. Tako neinformisani ljudi onda odu na glasanje, glasaju ''po savesti'' (ali ne svojoj) i onda se u parlamentu pojavi grupa ljudi koji su posredno kupljeni novcem nepoznatog stranog porekla. Linija je zapravo vrlo jednostavna – neki ''filantrop'' iz inostranstva finansira domaću nvo, oni plasiraju vesti i formiraju stav određenoj grupi nestabilnih i povodljivih ljudi koji onda svojim glasom pomognu nekoj stranci da uđe u parlament. Pri tom za našu političku realnost uopšte nije bitno ni ko su ti misteriozni ''dobrotvori'', ni kakve su njihove namere, ni da li su istinski filantropi koji veruju da svojim novcem mogu da pomognu ljudima, niti nam je bitno da znamo da li su zlonamerni. Možda su neki od njih i iskreni, možda su i svi iskreni, ali na to ne možemo da utičemo i stoga je nevažno za realnu politiku. Ono što je važno je da taj novac utiče na formiranje političkog mišljenja u Srbiji, i da taj novac nije poreklom sa ovog terena. Novac koji je dat nevladinom sektoru, postaje novac kojim se glasovi nekih ljudi usmeravaju određenim strankama koje nemaju formalnih veza sa tim NVO.
Dakle, Nataša Kandić, Sonja Biserko, Sonja Liht, Biljana Kovačević Vučo i ostale (zanimljivo, čelnici NVO su većinom žene) plasiraju laži o Kosovu. Nataša Kandić ode na proglašenje lažne države, svesna da je vlasti neće hapsiti, jer bi time od nje napravili lažnu žrtvu. Svesna je i da je neće proterati, jer bi joj to još više dalo oreol buntovnika. Ali, isto tako je svesna da će taj njen čin uticati na neke ljude bez kritičkog mišljenja u Srbiji, koji će onda pomisliti kako je ona sigurno u pravu. Taj njen čin je zapravo idealan primer onoga što NVO rade. Za novac kojeg je dobila iz inostranstva, uz logistiku koja joj je pružena, ona je na Kosmet otišla samo da bi dala primer da je to moguće. Da je moguće živeti u Srbiji i priznati da je Priština nezavisna. Novac kojeg je dobila nije direktno uplaćen nekoj političkoj partiji, što je protiv zakona, ali taj isti novac kupuje biračke glasove nekih stranaka. Ideje koje zastupaju NVO se predstavljaju kao napredne ideje vodilje, koje se po principu ''širi dalje'', šire među ljudima koji imaju slabiju želju za razmišljanjem. Takvi ljudi onda glasaju za one stranke koji se bore protiv celovitosti Srbije.
Čak i upoznavanje sa pravim informacijama ne znači da će neko od tih ljudi promeniti stav. Te vrste ideja, ma kako bolesne bile, proglašene su za napredne, savremene i upakovane u šareni sjajni papir koji svakome na prvi pogled moraju da izgledaju privlačno. Zbog toga nije moguće, niti je vredno gubljenja vremena, pokušavati da se promeni mišljenje takvih glasača. Šta god da im se prezentuje, sa kakvim god činjenicama da ih suočite, i dalje će bez ikakvih argumenata ponavljati da Evropa nema alternativu a sve koji to dovode u pitanje proglašavaće nazadnim fašistima koji ih sprečavaju da u ujedinjenoj Evropi, zajedno sa Kosovskim Šiptarima pevaju Himnu ljubavi.
Nikolas Rokefeler iz čuvene porodice svetskih bankara je izjavio, kako je to prošle godine pred smrt obelodanio američki filmski producent i režiser Eron Ruso, kako je ''Rokefeler fondacija'' finansirala ženski pokret za liberaciju. Pre tog pokreta bankari nisu mogli da oporezuju polovinu stanovništva, a drugi razlog bio je, po rečima Rokefelera, ''da bi ljudi prihvatili da je država njihova primarna porodica''. Većina NVO su finansirane sa zapada a motivi finansijera sasvim sigurno nisu dobronamerni prema interesima Srbije i samo je pitanje vremena kada će i to neko da obelodani. Zvaničnici Rusije su znali kakvo zlo sa sobom nose takve organizacije, pa su pre tri godine istovremeno poništili registraciju svake od njih, a zatim ponovo rešavali registraciju svake nove podnete prijave, čime su praktično zabranili rad većine NVO. Nemačka vlada je pre desetak godina zabranila rad sekti Sajentologa, bez obzira na veliko protivljenje SAD, jer su znale koliko loš uticaj ta sekta ima po njihovo društvo.
Uz brojne nevladine organizacije koje su finansirane novcem sa zapada, praktično da ne postoje one koje su finansirane novcem iz, na primer, Rusije ili Kine. Ali i malobrojne organizacije patriotski nastrojene (npr. Srpske Dveri i Aktivni centar) suočeni su sa napadima koje prate svaku njihovu akciju. Bez ikakve političke i moći u medijima, aktivisti ovih organizacija su u stalnom režimu odbrane od optužbi da su klerofašisti i ''nacionalisti'', ili neprestano moraju da ponavljaju ko su i odakle dolazi novac za njihovo finansiranje. U oba slučaja, takve optužbe i takva pitanje otupljuju i obesmišljavaju ideju njihovih akcija. Kao da nije dovoljno što su ove organizacije u samom startu već dovoljno diskvalifikovane time što nemaju podršku u novcu kakvu imaju nevladine organizacije.
Oni koji rukovode ovom državom sasvim sigurno dobro znaju koliko su NVO loše, ne samo po državu, nego i po stranke kojima ti rukovodioci pripadaju, zbog toga što se kontrola takvih organizacija nalazi van granica države. Naravno da nismo toliko moćni da zabranimo NVO a neke njihove čelnike strpamo u zatvor zbog očiglednog protivustavnog delovanja. Ali država bi morala barem da im jako oteža posao, i to je minimum onoga što mora da uradi. I to na samom startu. Jedini način da se ova linija prekine je da se zaustavi na samom početku, na ulasku u Srbiju. Kao i za svaku drugu robu, trebalo bi ustanoviti ''carinu'' za novac koji je namenjen za NVO. On bi trebalo da se pregleda, da se ispita njegovo poreklo i namena, i da se onda pusti ili ne pusti u zemlju. Ukoliko se novac ipak pusti, trebalo bi ga jako oporezovati, toliko jako da se finansijeri zapitaju da li su toliki filantropi ili da shvate da možda i nisu. Osim toga, svaka NVO koja je finansirana novcem iz inostranstva bi morala da ''transparentno'' dostavi javnosti detalje svog finansijskog poslovanja. Ukoliko već nismo toliko moćni kao Rusija da napravimo takav sistem da većinu nvo zabranimo, možemo barem da im otežamo posao. Ovo što sad radimo je prećutni blagoslov. Dok se finansijsko poslovanje NVO ne postavi kao značajno pitanje, dok se jasno ne prikaže ko i za koliko čijih para radi, u Srbiji neće biti pravedne izborne kampanje, ni pravednih izbora, ni poštenog Parlamenta.
Zoran Grbić
18.04.2008.
vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
Tekst je malo duzi ali ga svakako vredi procitati.
Друштво одабрано ...
И још, ПреЦедник НВО се бори против дрога тако што их троши ...
Да се ово код неког другог дешава слатко бих се насмејао ...
DENNY CRANE
Aktivan član
- Poruka
- 1.070
vracaracc
Buduća legenda
- Poruka
- 38.315
Tekst nije nista posebno dugacak, ali zali boze vremena za citanje..,
Poznato je da istina ponekad ume da boli...doduse nisam ocekivao da ces se bas ti naci u ulpzi povredjene osobe.
- Poruka
- 15.711
Победоносцев
Stara legenda
- Poruka
- 85.584
Nemoj bre brate tu nakazu da gledam, sad ce vecera.
- Poruka
- 15.711
E ybg,sad si je vec video
Nego dobra bi bila napr. ako hoces da drzis dijetu......samo je gledas po citav dan,peglas i kad ti je prazan stomak
