Милорад Додик никада не може да оде на ђубриште историје. Заслужни родољуби попут њега остају уписани златним словима у Књигу Националних Прегалаца и Хероја.
Чудан неки "родољуб"...
Како је јасеновачку грађу Додик предао Американцима, а они Хрватској?
26/4/2020
Данас, када се приближавамо дану када ће Република Српска обиљежити Дан пробоја логораша из Јасеновца, треба подсјетити на предају Јасеновачке грађе од стране данас „највећег“ Србина с ове стране Дрине, Милорада Додика Музеју Холокауста у Вашингтону, који ју је у року од годину дана предао Хрватској. Током предсједниковања својом првом Владом, Милорад Додик је потписао срамни споразум којим је Јасеновачка грађа из Архива Републике Српске премјештена у Вашингтон, да би нетом послије завршила у Хрватској. Све је урађено без знања иког, ниједне институције од значаја у Републици Српској, Народне Скупштине, па ни саме Владе. Када се за овај злочин Милорада Додика сазнало, формирана је Анкетна комисија Народне скупштине за испитивање околности под којим је споразум потписан, али комисија је само могла да констатује чињенично стање – уговор је такав да не омогућује да се грађа икад врати у Републику Српску.- рекла је посланик у Народној скупштини Републике Српске Јелена Тривић.
Она је истакла и да је Анкетна комисија тада испитала „великог“ Србина Милорада Додика, који је у свом стилу тада комисији рекао, „да није предата тако, мислим да би дошли Американци, покупили грађу и то је то“, алудирајући на методе рада тадашњег амбасадора САД у БиХ, Томаса Милера, те додала да су Милораду Додику тада требали Американци, био је спреман учинити све, да стекне њихово повјерење, симпатије, да буде њихов човјек.
„Свјежи дашак са Балкана“ у маниру вјештог политичара, током година, а сада већ и деценија, ову тему је успио да „умртви“, да је учини небитном, заборављеном, помало и излизаном. До те мјере, да његов министар полиције, Драган Лукач у једном недавном телевизијском гостовању бесрамно констатује „како је грађа трунула у подруму Архива РС и како ће сада бити презентована на начин како нигдје не би могла бити презентована“. Министар или не зна или не жели да помене, али Јасеновачка грађа се данас налази у Хрватској, не у Музујеу Холокауста у Вашинготону, гдје треба рећи, никад није ни било планирано да буде изложена.- истакла је Тривићева и додала да је предаја Јасеновачке грађе не само симболично издаја националних интереса, она је и формално-правно злочин за који ће „највећи“ морати одговарати.
Он, који нама дијели лекције о патриотизму, који друге назива издајницима, а заправо нас је он подијелио и одузео као народ, раселио више него многи ратови у којима смо као народ учествовали, одговоран је за највећи национални злочин на који сваки пут и изнова треба подсјетити. Зашто треба подсјећати? Како без грађе направити меморијални комплекс у Доњој Градини? Шта изложити? Како објаснити посјетиоцу шта се догађало у највећој фабрици смрти у људској историји? Како дочарати нешто што људски ум тешко може да замисли. Можемо о томе да замишљамо, али треба нам да видимо, да прочитамо у списима, да завиримо у извјештаје, да видимо предмет. Зато је битна грађа.- рекла је Јелена Тривић и додала да је она ове године посјетила спомен - подручје Доња Градина 22. априла, на дан када се навршило 75. година од пробоја јасеновачких логораша.
Данас, када се приближавамо дану када ће Република Српска обиљежити Дан пробоја логораша из Јасеновца, треба подсјетити на предају Јасеновачке грађе од стране данас „највећег“ Србина с ове стране Дрине, Милорада Додика Музеју Холокауста у Вашингтону, који ју је у року од годину дана предао Хрватској. Током предсједниковања својом првом Владом, Милорад Додик је потписао срамни споразум којим је Јасеновачка грађа из Архива Републике Српске премјештена у Вашингтон, да би нетом послије завршила у Хрватској. Све је урађено без знања иког, ниједне институције од значаја у Републици Српској, Народне Скупштине, па ни саме Владе. Када се за овај злочин Милорада Додика сазнало, формирана је Анкетна комисија Народне скупштине за испитивање околности под којим је споразум потписан, али комисија је само могла да констатује чињенично стање – уговор је такав да не омогућује да се грађа икад врати у Републику Српску.- рекла је посланик у Народној скупштини Републике Српске Јелена Тривић.
Она је истакла и да је Анкетна комисија тада испитала „великог“ Србина Милорада Додика, који је у свом стилу тада комисији рекао, „да није предата тако, мислим да би дошли Американци, покупили грађу и то је то“, алудирајући на методе рада тадашњег амбасадора САД у БиХ, Томаса Милера, те додала да су Милораду Додику тада требали Американци, био је спреман учинити све, да стекне њихово повјерење, симпатије, да буде њихов човјек.
„Свјежи дашак са Балкана“ у маниру вјештог политичара, током година, а сада већ и деценија, ову тему је успио да „умртви“, да је учини небитном, заборављеном, помало и излизаном. До те мјере, да његов министар полиције, Драган Лукач у једном недавном телевизијском гостовању бесрамно констатује „како је грађа трунула у подруму Архива РС и како ће сада бити презентована на начин како нигдје не би могла бити презентована“. Министар или не зна или не жели да помене, али Јасеновачка грађа се данас налази у Хрватској, не у Музујеу Холокауста у Вашинготону, гдје треба рећи, никад није ни било планирано да буде изложена.- истакла је Тривићева и додала да је предаја Јасеновачке грађе не само симболично издаја националних интереса, она је и формално-правно злочин за који ће „највећи“ морати одговарати.
Он, који нама дијели лекције о патриотизму, који друге назива издајницима, а заправо нас је он подијелио и одузео као народ, раселио више него многи ратови у којима смо као народ учествовали, одговоран је за највећи национални злочин на који сваки пут и изнова треба подсјетити. Зашто треба подсјећати? Како без грађе направити меморијални комплекс у Доњој Градини? Шта изложити? Како објаснити посјетиоцу шта се догађало у највећој фабрици смрти у људској историји? Како дочарати нешто што људски ум тешко може да замисли. Можемо о томе да замишљамо, али треба нам да видимо, да прочитамо у списима, да завиримо у извјештаје, да видимо предмет. Зато је битна грађа.- рекла је Јелена Тривић и додала да је она ове године посјетила спомен - подручје Доња Градина 22. априла, на дан када се навршило 75. година од пробоја јасеновачких логораша.
Тешко можемо да замислимо који мотив може неко имати да грађу тек тако преда. Зар мотив може бити власт? Још ћемо се ми „србовања“ наслушати од Милорада Додика, још фраза, излизаних тема о његовом националном поносу, још сценских фигура, обрта, контрадикторних изјава, лажи и полуистина, од човјека који је одговоран за многа пропадања у Републици Српској, али и за овај злочин?! Зато ћу га увијек и изнова, како он то воли рећи, подсјећати на предају Јасеновачке грађе која данас лежи у мраку подрума Хрватског архива, далеко од очију јавности, што је очигледно био циљ од самог почетка, јер се само сакривањем материјалних доказа може доћи до умањивања броја жртава, што Хрватска ради из године у годину. Милораде, да ли те је стид? – закључила је Тривићева.
Тешко можемо да замислимо који мотив може неко имати да грађу тек тако преда. Зар мотив може бити власт? Још ћемо се ми „србовања“ наслушати од Милорада Додика, још фраза, излизаних тема о његовом националном поносу, још сценских фигура, обрта, контрадикторних изјава, лажи и полуистина, од човјека који је одговоран за многа пропадања у Републици Српској, али и за овај злочин?! Зато ћу га увијек и изнова, како он то воли рећи, подсјећати на предају Јасеновачке грађе која данас лежи у мраку подрума Хрватског архива, далеко од очију јавности, што је очигледно био циљ од самог почетка, јер се само сакривањем материјалних доказа може доћи до умањивања броја жртава, што Хрватска ради из године у годину. Милораде, да ли те је стид? – закључила је Тривићева.
