Савршенство је она устаљена равнотежа по којој функционише овај нама познати свет. Није савршенство када постоји само добро, само лепо, само богато, само бујно, савршенство је када постоји и добро и лоше, и лепо и ружно, и богато и сиромашно, и бујно и пусто, али у једнаким количинама.Да постоји само добро, људи не би знали шта је лоше, шта је супротно од доброг, да постоји само лепо, не би знали шта је ружно, да постоји само богати, не бисмо знали како је када си сиромашан, да постоји само бујно, не бисмо знали како је кад је пусто. Плус и минус, позитивно и негативно, то је тај склад, то савршенство. А људи најчешће греше па покушавају да униште све оно што је "негативно", самим тим процесом уништавања ни то њихово позитивно, није више тако позитивно! И мислим да људи не теже савршенству, него теже "позитивном", уништавајући "негативно", и стварајући огроман дисбаланс у свету у којем ми живимо. Пример: сви верски ратови, инквизиција, комунизам, научна достигнућа, нуклеарно наоружање,итд. да не дужим. Бесмислено је...