Savremeni brak bez dece!

Lepo napisano. Takoreći srcem.Mnogo bolje nego na jednom drugom topiću, koji ima neke dodirne tačke sa ovim.
Samo, ne znam koje je mišljenje TVOJE, ali stvarno tvoje!??
U svakom slučaju

Dovedena sam u situaciju da citiram samu sebe:
Citat 1: Ne bih mogla svoj zivot da zamislim a da ga bar u jednom njegovom delu ne provedem kao majka (bioloska ili adoptivna) nekog neznog malog bica kome cu pomoci da se razvije u zrelu, odgovornu i nadam se srecnu osobu. - Ovo je moj licni stav o roditeljstvu, deci i samo jedan od planova za buducnost.
Citat 2: Brak kao i odluka o potomstvu su stvar licnog izbora. Roditeljstvo ne treba nuzno vezivati sa brakom, narocito danas, kada postoji jedan veliki broj samohranih ili razvedenih roditelja.
Citat 3: danas ima toliko samohranih roditelja i razvedenih roditelja koji iako ne zive u istoj zajednici pruzaju svojoj deci dovoljno ljubavi i paznje da bi zadovoljili taj kriterijum zdrave baze - Ovo je moj stav o roditeljstvu i braku. Dakle, roditelji ne moraju ziveti u istoj zajednici ali moraju preuzeti odgovornost za svoje dete. Naravno nikada se ne moze pretpostaviti kako ce se roditelji ponasati i da li ce jedan od roditelja (ili cak oba?!) odluciti da zanemari svoje dete. Kol'ko ljudi tol'ko cudi. Sve u svemu, moje simpatije su uvek na strani roditelja koji je spreman da se nosi sa novonastalom situacijom i da preuzme odgovornost, a najvise ipak na strani deteta.
I ako ti se ucinilo da se ovaj moj stav i onaj ispoljen na "vrlo zanimljiva situacija" topiku iskljucuju, varas se. Tamo se sve vrti oko odnosa koji "gospodin" ima prema hipotetickom detetu (uh, opet ta konstrukcija) odbacujuci ga ante festum i sve sto je tamo receno je da bi se sprecio los epilog post festum. Situacija tamo ne obecava a ovde se radi o situacijama koje su bar u pocetku obecavale.

Ako nisam opet bila jasna potrudicu se da budem jasnija i direktnija sada: "Svako je slobodan da radi kako misli da treba dok god to ne povredjuje druge ljude". (jos jedno meni drago geslo koje nije samo deklarativno).

 

[pauk]

Dovedena sam u situaciju da citiram samu sebe:
Citat 1: Ne bih mogla svoj zivot da zamislim a da ga bar u jednom njegovom delu ne provedem kao majka (bioloska ili adoptivna) nekog neznog malog bica kome cu pomoci da se razvije u zrelu, odgovornu i nadam se srecnu osobu. - Ovo je moj licni stav o roditeljstvu, deci i samo jedan od planova za buducnost.
Citat 2: Brak kao i odluka o potomstvu su stvar licnog izbora. Roditeljstvo ne treba nuzno vezivati sa brakom, narocito danas, kada postoji jedan veliki broj samohranih ili razvedenih roditelja.
Citat 3: danas ima toliko samohranih roditelja i razvedenih roditelja koji iako ne zive u istoj zajednici pruzaju svojoj deci dovoljno ljubavi i paznje da bi zadovoljili taj kriterijum zdrave baze - Ovo je moj stav o roditeljstvu i braku. Dakle, roditelji ne moraju ziveti u istoj zajednici ali moraju preuzeti odgovornost za svoje dete. Naravno nikada se ne moze pretpostaviti kako ce se roditelji ponasati i da li ce jedan od roditelja (ili cak oba?!) odluciti da zanemari svoje dete. Kol'ko ljudi tol'ko cudi. Sve u svemu, moje simpatije su uvek na strani roditelja koji je spreman da se nosi sa novonastalom situacijom i da preuzme odgovornost, a najvise ipak na strani deteta.
I ako ti se ucinilo da se ovaj moj stav i onaj ispoljen na "vrlo zanimljiva situacija" topiku iskljucuju, varas se. Tamo se sve vrti oko odnosa koji "gospodin" ima prema hipotetickom detetu (uh, opet ta konstrukcija) odbacujuci ga ante festum i sve sto je tamo receno je da bi se sprecio los epilog post festum. Situacija tamo ne obecava a ovde se radi o situacijama koje su bar u pocetku obecavale.

Ako nisam opet bila jasna potrudicu se da budem jasnija i direktnija sada: "Svako je slobodan da radi kako misli da treba dok god to ne povredjuje druge ljude". (jos jedno meni drago geslo koje nije samo deklarativno).

Ti se baš trudiš da ne budeš jasna, pa posle moraš samu sebe da citiraš, objašnjavaš, menjaš (mešaš) svoje reči...
Ipak, mene jesi jasna, ako je to uopšte važno!?
A to ko ustvari povređuje a ko je povređen ne možeš ti da odvojiš - bilo bi to ipak tendenciozno.
I dalje mislim da se tvoji iskazi isključuju i nije mi potrebno dodatno objašnjenje oko toga. Imam ja svoje stavove.
No hard feelings

 

Dovedena sam u situaciju da citiram samu sebe:
Citat 1: Ne bih mogla svoj zivot da zamislim a da ga bar u jednom njegovom delu ne provedem kao majka (bioloska ili adoptivna) nekog neznog malog bica kome cu pomoci da se razvije u zrelu, odgovornu i nadam se srecnu osobu. - Ovo je moj licni stav o roditeljstvu, deci i samo jedan od planova za buducnost.
Citat 2: Brak kao i odluka o potomstvu su stvar licnog izbora. Roditeljstvo ne treba nuzno vezivati sa brakom, narocito danas, kada postoji jedan veliki broj samohranih ili razvedenih roditelja.
Citat 3: danas ima toliko samohranih roditelja i razvedenih roditelja koji iako ne zive u istoj zajednici pruzaju svojoj deci dovoljno ljubavi i paznje da bi zadovoljili taj kriterijum zdrave baze - Ovo je moj stav o roditeljstvu i braku. Dakle, roditelji ne moraju ziveti u istoj zajednici ali moraju preuzeti odgovornost za svoje dete. Naravno nikada se ne moze pretpostaviti kako ce se roditelji ponasati i da li ce jedan od roditelja (ili cak oba?!) odluciti da zanemari svoje dete. Kol'ko ljudi tol'ko cudi. Sve u svemu, moje simpatije su uvek na strani roditelja koji je spreman da se nosi sa novonastalom situacijom i da preuzme odgovornost, a najvise ipak na strani deteta.
I ako ti se ucinilo da se ovaj moj stav i onaj ispoljen na "vrlo zanimljiva situacija" topiku iskljucuju, varas se. Tamo se sve vrti oko odnosa koji "gospodin" ima prema hipotetickom detetu (uh, opet ta konstrukcija) odbacujuci ga ante festum i sve sto je tamo receno je da bi se sprecio los epilog post festum. Situacija tamo ne obecava a ovde se radi o situacijama koje su bar u pocetku obecavale.

Ako nisam opet bila jasna potrudicu se da budem jasnija i direktnija sada: "Svako je slobodan da radi kako misli da treba dok god to ne povredjuje druge ljude". (jos jedno meni drago geslo koje nije samo deklarativno).

Ti se baš trudiš da ne budeš jasna, pa posle moraš samu sebe da citiraš, objašnjavaš, menjaš (mešaš) svoje reči...
Ipak, mene jesi jasna, ako je to uopšte važno!?
A to ko ustvari povređuje a ko je povređen ne možeš ti da odvojiš - bilo bi to ipak tendenciozno.
I dalje mislim da se tvoji iskazi isključuju i nije mi potrebno dodatno objašnjenje oko toga. Imam ja svoje stavove.
No hard feelings

Svoje misljenje sam iznela. Kome je jasno jasno, kome nije - nije. "Vrlo zanimljiva situacija" topik nikakve veze sa ovim nema - lepo sto ona devojka zeli dete ali bolje da nadje nekog pristojnog a ne onog sebicnog manipulatora. Tvoje misljenje nigde ne videh. Ti si samo branio poziciju nevernog "gospodina" posto se i sam u takvoj poziciji nalazis.
Nije tesko biti fini 8)
No hard feelings

 

[pauk]

Dovedena sam u situaciju da citiram samu sebe:
Citat 1: Ne bih mogla svoj zivot da zamislim a da ga bar u jednom njegovom delu ne provedem kao majka (bioloska ili adoptivna) nekog neznog malog bica kome cu pomoci da se razvije u zrelu, odgovornu i nadam se srecnu osobu. - Ovo je moj licni stav o roditeljstvu, deci i samo jedan od planova za buducnost.
Citat 2: Brak kao i odluka o potomstvu su stvar licnog izbora. Roditeljstvo ne treba nuzno vezivati sa brakom, narocito danas, kada postoji jedan veliki broj samohranih ili razvedenih roditelja.
Citat 3: danas ima toliko samohranih roditelja i razvedenih roditelja koji iako ne zive u istoj zajednici pruzaju svojoj deci dovoljno ljubavi i paznje da bi zadovoljili taj kriterijum zdrave baze - Ovo je moj stav o roditeljstvu i braku. Dakle, roditelji ne moraju ziveti u istoj zajednici ali moraju preuzeti odgovornost za svoje dete. Naravno nikada se ne moze pretpostaviti kako ce se roditelji ponasati i da li ce jedan od roditelja (ili cak oba?!) odluciti da zanemari svoje dete. Kol'ko ljudi tol'ko cudi. Sve u svemu, moje simpatije su uvek na strani roditelja koji je spreman da se nosi sa novonastalom situacijom i da preuzme odgovornost, a najvise ipak na strani deteta.
I ako ti se ucinilo da se ovaj moj stav i onaj ispoljen na "vrlo zanimljiva situacija" topiku iskljucuju, varas se. Tamo se sve vrti oko odnosa koji "gospodin" ima prema hipotetickom detetu (uh, opet ta konstrukcija) odbacujuci ga ante festum i sve sto je tamo receno je da bi se sprecio los epilog post festum. Situacija tamo ne obecava a ovde se radi o situacijama koje su bar u pocetku obecavale.

Ako nisam opet bila jasna potrudicu se da budem jasnija i direktnija sada: "Svako je slobodan da radi kako misli da treba dok god to ne povredjuje druge ljude". (jos jedno meni drago geslo koje nije samo deklarativno).

Ti se baš trudiš da ne budeš jasna, pa posle moraš samu sebe da citiraš, objašnjavaš, menjaš (mešaš) svoje reči...
Ipak, mene jesi jasna, ako je to uopšte važno!?
A to ko ustvari povređuje a ko je povređen ne možeš ti da odvojiš - bilo bi to ipak tendenciozno.
I dalje mislim da se tvoji iskazi isključuju i nije mi potrebno dodatno objašnjenje oko toga. Imam ja svoje stavove.
No hard feelings

Svoje misljenje sam iznela. Kome je jasno jasno, kome nije - nije. "Vrlo zanimljiva situacija" topik nikakve veze sa ovim nema - lepo sto ona devojka zeli dete ali bolje da nadje nekog pristojnog a ne onog sebicnog manipulatora. Tvoje misljenje nigde ne videh. Ti si samo branio poziciju nevernog "gospodina" posto se i sam u takvoj poziciji nalazis.
Nije tesko biti fini 8)
No hard feelings

Opet konfuzno!? Ili prvo ili drugo?!
Ali nema veze.
Opet pitanje:
Razum (mišljenje) ili osećanja??? Prvo da to rešimo a onda će ići lakše.
Ja dajem prednost osećanjima. Ja tako funkcionišem. Kako osećam - tako činim, tako pišem, iako mislim da su u ovom slučaju reči često suvišne. A mišljenje, šta to beše? Samo gomila reči, fraza i konstrukcija, najčešće bez upotrebne vrednosti.
Pisati srcem znači pisati kako osećaš a ne kako misliš!??
Misliti glavom a pisati srcem - ne znam - meni to ne ide...
I još nešto: nikada ne bih branio "poziciju" ali osećanja uvek...

 

[zavaravanje]

Ja sam izabrala dete bez braka i divno mi je , ne kajem se.

Takodje,ja isto zivim sama svojim zivotom,sa detetom.Ali mislim da ni deca,ni brak nisu pitanje savremenosti,vec zelje,zrelosti i mogucnosti!Mislim da je divan osecaj biti majka,i da svaka zena koja to iz nekog razloga ne dozivi,dosta gubi!

Sta, frajeri nisu hteli da vas zene? Nije uspela taktika "Uhvati frajera na bebu!"

 

[SAVETA]

Ja sam izabrala dete bez braka i divno mi je , ne kajem se.

Takodje,ja isto zivim sama svojim zivotom,sa detetom.Ali mislim da ni deca,ni brak nisu pitanje savremenosti,vec zelje,zrelosti i mogucnosti!Mislim da je divan osecaj biti majka,i da svaka zena koja to iz nekog razloga ne dozivi,dosta gubi!

Sta, frajeri nisu hteli da vas zene? Nije uspela taktika "Uhvati frajera na bebu!"

Ovako može da misli i piše samo ona koja je i sama ili to već uradila ili bi to, u slučaju potrebe, sigurno uradila.
Obično su to žene bez kvaliteta. Možda kvantitet imaju a i to možda. U svakom slučaju mislim da je to vulgarizovanje i banalizovanje. Nedostaje ti pre svega pristojnost ali i poštovanje prema toj deci. :x

 

Dovedena sam u situaciju da citiram samu sebe:
Citat 1: Ne bih mogla svoj zivot da zamislim a da ga bar u jednom njegovom delu ne provedem kao majka (bioloska ili adoptivna) nekog neznog malog bica kome cu pomoci da se razvije u zrelu, odgovornu i nadam se srecnu osobu. - Ovo je moj licni stav o roditeljstvu, deci i samo jedan od planova za buducnost.
Citat 2: Brak kao i odluka o potomstvu su stvar licnog izbora. Roditeljstvo ne treba nuzno vezivati sa brakom, narocito danas, kada postoji jedan veliki broj samohranih ili razvedenih roditelja.
Citat 3: danas ima toliko samohranih roditelja i razvedenih roditelja koji iako ne zive u istoj zajednici pruzaju svojoj deci dovoljno ljubavi i paznje da bi zadovoljili taj kriterijum zdrave baze - Ovo je moj stav o roditeljstvu i braku. Dakle, roditelji ne moraju ziveti u istoj zajednici ali moraju preuzeti odgovornost za svoje dete. Naravno nikada se ne moze pretpostaviti kako ce se roditelji ponasati i da li ce jedan od roditelja (ili cak oba?!) odluciti da zanemari svoje dete. Kol'ko ljudi tol'ko cudi. Sve u svemu, moje simpatije su uvek na strani roditelja koji je spreman da se nosi sa novonastalom situacijom i da preuzme odgovornost, a najvise ipak na strani deteta.
I ako ti se ucinilo da se ovaj moj stav i onaj ispoljen na "vrlo zanimljiva situacija" topiku iskljucuju, varas se. Tamo se sve vrti oko odnosa koji "gospodin" ima prema hipotetickom detetu (uh, opet ta konstrukcija) odbacujuci ga ante festum i sve sto je tamo receno je da bi se sprecio los epilog post festum. Situacija tamo ne obecava a ovde se radi o situacijama koje su bar u pocetku obecavale.

Ako nisam opet bila jasna potrudicu se da budem jasnija i direktnija sada: "Svako je slobodan da radi kako misli da treba dok god to ne povredjuje druge ljude". (jos jedno meni drago geslo koje nije samo deklarativno).

Ti se baš trudiš da ne budeš jasna, pa posle moraš samu sebe da citiraš, objašnjavaš, menjaš (mešaš) svoje reči...
Ipak, mene jesi jasna, ako je to uopšte važno!?
A to ko ustvari povređuje a ko je povređen ne možeš ti da odvojiš - bilo bi to ipak tendenciozno.
I dalje mislim da se tvoji iskazi isključuju i nije mi potrebno dodatno objašnjenje oko toga. Imam ja svoje stavove.
No hard feelings

Svoje misljenje sam iznela. Kome je jasno jasno, kome nije - nije. "Vrlo zanimljiva situacija" topik nikakve veze sa ovim nema - lepo sto ona devojka zeli dete ali bolje da nadje nekog pristojnog a ne onog sebicnog manipulatora. Tvoje misljenje nigde ne videh. Ti si samo branio poziciju nevernog "gospodina" posto se i sam u takvoj poziciji nalazis.
Nije tesko biti fini 8)
No hard feelings

Opet konfuzno!? Ili prvo ili drugo?!
Ali nema veze.
Opet pitanje:
Razum (mišljenje) ili osećanja??? Prvo da to rešimo a onda će ići lakše.
Ja dajem prednost osećanjima. Ja tako funkcionišem. Kako osećam - tako činim, tako pišem, iako mislim da su u ovom slučaju reči često suvišne. A mišljenje, šta to beše? Samo gomila reči, fraza i konstrukcija, najčešće bez upotrebne vrednosti.
Pisati srcem znači pisati kako osećaš a ne kako misliš!??
Misliti glavom a pisati srcem - ne znam - meni to ne ide...
I još nešto: nikada ne bih branio "poziciju" ali osećanja uvek...

Bice ipak da si konfuzan ti kao i zivot sto ti je malo konfuzan (eufemizam). Sedis na dve stolice, pa ti lepo. Zakonita zena "za po kuci" a kod druge ides po malo ljubavi. Tebi je bas lepo.
Onaj koji u ljubavi ne razmislja verovatno ima mozak insekta. No offence. Razmisljas ti ali samo o sebi. Da nije tako i da je sve kod tebe tako stihijski iz ljubavi, rekao bi ti svojoj zeni: Zaljubio sam se u drugu. Mislis ti , mislis, ali samo na sebe. U pubertetu se glava gubi zbog ljubavi sa godinama covek treba da postane zreliji, odgovorniji. Ti si se na temu javio iz krajnje sebicnih pobuda da odbranis poziciju svojih partnera u zlocinu - nevernih muzeva. To sto ti se nije svidelo sta si video u "ogledalu" tamo i nije tako losa stvar, ipak za tebe jos ima nade.
Da ne bi gusili ovu temu koja bas nema nikakve veze sa ovim, otvori drugu tebi tako dragu "neverni muzevi, sta mislimo o njima". Obecavam da cu je pratiti, jer uvek sam spremna da ucim. Mlada sam treba jos mnogo da naucim. A mozda tamo otkrijem i da nisam u pravu.
Pozdrav i budi fer jednom i prema drugima, ne samo prema sebi. Ne boli, veruj mi a dobijes i veliku satisfakciju u tome sto shvatis da si napredovao kao covek.
Pozdrav i pozdravi sve tvoje dame od mene .

 

[Druga]

Neznam ja svog muza VOLIM jako i sebi ne postavljam pitanja o deci doci ce kad dodju. Mene vise muci podatak sto ja Volim te, svog dragog ali sam ruzna a ima toliko lepih devojaka i zena a kad se tome doda jos i podatak da na svakog jednog rodjenog (a jos zamislite kada je i zgodan)buduceg muskarca ide 7 rodjenih buducih zena onda mojoj mori nema kraja pa kolike su mi sanse da ga zadrzim za sebe recite 1:10000000 ili uopste kolike su i da li postoje sanse danasnjih ovakvih zena u ovoj otezanoj i zabrinjavajucoj situaciji. Recite mi ako umete da govorite.
Ima stvari o kojima je jako ruzno govoriti ali direktnost u temama retko je skodljiva evo na pr. uzmite sada podatke iz medicine veoma je veliki broj (o ne daj prirodo zaista ne daj prirodo ali i to se desava nazalost),zena koje u zivotu relativno mlade ostanu bez nekih svojih glavnih atributa (dobro kod nekoga to jesu a kod nekoga su anti atributi)grudi ili nosa (npr.) i sta se tada desava u braku da li zena koja inace nije Merlin Monro takva prestaje da bude privlacna muskarcu da li se tada brak raspada sa ili bez dece. Mucno slusati mucno misliti ali svaki covek mora biti svestan svakog rizika kada ulazi u brak. Ljubav ne moze biti zasnovana samo na fizickoj privlacnosti ali nikako i ne moze bez nje jer onda bi mogli jednostavno voleti bilo koga zar ne? Da li nekog mozes voleti zbog novca ili zbog lepote? Glupost, sta ti imas od necijeg novca koji uz to i nisi ti zaradio ili od necije lepote koja moze i na najdrasticniji nacin da prodje, ljubav je definitivno spoj dusa koje su odgovarajuce upakovane a kroz zivotne probleme ona bi trebalo da postaje jos samo veca i dublja i da dobija samo jos nove dimenzije. Zato uvek treba slusati roditelje ali ne znaci da ih treba i kopirati.Tu smo da doprinesemo onome sto vec znamo i prepoznajemo u sebi onome sto je odavno ugradjeno u nas na najpametniji nacin koji je samo nama razumljiv ,nema filozofije tamo gde ima pameti, niti puno igre tamo gde sve vise osecanja. Sve je prolazno samo je moral vecan.

 

[Druga]

Potreban i opravdan, savremen ili ne ali brak na papiru, kada ste u jakoj i stabilnoj ljubavi sa nekim sve je lakse, ja zelim da sa svojim muzem ostanem do kraja zivota, i posle, pa bilo dece ili ne. Osim ako je slucaj neki u meni, tu bih opet postupila onako kako je za njega bolje, mislim da moje potomstvo nije toliko bitno koliko njegovo.