МОже тако да се каже. Међутим реално, црнобела фотографија лако сакрије техничке недостатке, тако да многи фотографи, који успешно раде и црно беле и колор фотографије, кажу управо супротно. Уз то, црнобела фотографија , далеко лакше подноси контрасте и боље уочава динамику. А динамика је потенције фотографије. Динамика је она гола и заводљива жена на фотографији. Оно што милује око и буди потоке ендофина. Магнет за очи на свакој фотографији.
Ако је бела гламур и глоу... онако ко млеко, а не равно бело ко лист папира, а црно, црно ко душманска мисао, или као задњи сат пред зору, онда су те две импресије границе фотографије. Шокантна кичма фотоса. А све друго Свих милион нијанси сивог су заправо прича фотографије. Прича која добија на рустикалности управо због динамике која је на ЦБ фотографији уочљивија. А уочљивија је из неколико разлога. Први разлог је тај што нема боје да одвлачи пажњу, само динамике, која је важнија.
Наш мозак воли рустику и атавистичка сећања, и ако тога нисмо свесни. Што кажу слућени студенти, то је тај алтерего. Остало је на вештини фотографа, Да ухвати емоцију, моменат , магију тренутка , расположење и атмосферу, јер без тога, фотка је безвезе.
Црна елеганција, отмена тама, и бљештаво светло, наспрам карневала боја.
Међутим има фотографија које су фамозно добре, а биле би безвезе да су црно беле. То су обично оне експлозије боја у славу природе, . Ту боја мења улогу динамике. Такве слике би биле потпуно безвезе да су црно беле. Мислим да свако ко воли фотогафију треба да научи кад ће сликати ЦБ, а кад колор фотографију. исто ко што свако мора да зна кад да слика вертикални , а кад хоризонтални кадар. Мада , тоје далеко лакши задатак. Мој лични савет је... кад је радња вертикална, онда и вертикални кадар. Кад је радња слике хоризонтална , онда хоризонтални кадар. Онда се много теже погреши и код кадра. Сваку слику треба смислити у глави под обавезно пре фотографисања. А и најобичнији апрати имају опцију за црнобелу фотографију. Црнобеле фотосе, најчешће радим као црнобеле још при фотографисању. Апаратом. Ређе ми се деси да радим конверзију.
Ето, то је моје мишљење. Можда и нисам у праву, ал ја тако мислим. Ал... добро, видим да сам се расписао. Предугачко је. Можда нико и не прочита