Savest

Ala se ovde vrti u krug....
Savest je nesto sto se formira.Ne radja se sa tim.Prilicno je povezana sa svescu o odgovornosti.Odoste u razglabanja o Bogu,kolektivnom nesvesnom,superegu,egu....bla,bla,bla....tako moze u nedogled.
Prosto.Savest je ono sto nam omogucava da kazemo 'izvini' kad pogresimo.A to se uci.Reci 'izvini' se uci.To nije gazenje ponosa.To je odrastanje.Uci se pre svega od roditelja.Roditelj treba da primerom pokaze detetu kako se to radi.Dakle roditelj treba da ume da kaze 'izvini' detetu kad pogresi,kad je nepravedan prema detetu.Tada ce i dete nauciti da se izvini roditelju kad 'pretera'.Odatle se pocinje sa savescu.Sve ostalo je nadgradnja.
 
TTTTT:
Ala se ovde vrti u krug....
Savest je nesto sto se formira.Ne radja se sa tim.Prilicno je povezana sa svescu o odgovornosti.Odoste u razglabanja o Bogu,kolektivnom nesvesnom,superegu,egu....bla,bla,bla....tako moze u nedogled.
Prosto.Savest je ono sto nam omogucava da kazemo 'izvini' kad pogresimo.A to se uci.Reci 'izvini' se uci.To nije gazenje ponosa.To je odrastanje.Uci se pre svega od roditelja.Roditelj treba da primerom pokaze detetu kako se to radi.Dakle roditelj treba da ume da kaze 'izvini' detetu kad pogresi,kad je nepravedan prema detetu.Tada ce i dete nauciti da se izvini roditelju kad 'pretera'.Odatle se pocinje sa savescu.Sve ostalo je nadgradnja.
Kliknite za proširenje...

:klap: Apsolutno se slažem, iako ja ne isključujem pojam kolektivnog nesvesnog kao religiozna osoba :)
 
Ako posmatram ovo poredjenje izmedju savesti i boga, cini mi se da je savest na mnogo "nizoj razini". Opet, mozda je savest nesto najvise u nama sto stremi u pravcu bozanskog a o cemu se moze pricati i donositi merodavan sud.
 
Da bismo sagledali savest možda je dobro pravo sagledati moral i kako se formira kod jedne osobe. Zatim, sagledati kako moral po istoj stvari kod dve osobe može biti skoro dijametralno različit.
U drugom koraku bilo bi dobro sagledati svest kod čoveka kao i činjenicu da je ona kod svih ljudi različita nezavisno od istovetne moralnosti.
ne bi bilo loše pogledati kako ljudi pod hipnozom premoste pojedine moralne principe istovremeno, u drugim slučajevima, druge osobe čak ni pod hipnozom ne prihvataju prekršiti moralne principe.
svakako treba sagledati postojanje i unutarnje etičnosti koja je kod izvesnog broja ljudi iznad principa moralnosti....
Svakako, držanje objašnjenja nekadašnjih učenjaka o idu, egu i super egu neće doneti jasniju sliku. Naročito što su današnji psiholozi i metafizičari toliko pobrkali lončiće da iako govore o istim detaljima koristeći različitu terminologiju oni se medjusobno ne razumeju.
Tu su jastvo, bog u sebi i desetine drugih stvari. Čak i oni koji to intelektualno obrću i prepričavaju ostaju začaranim u lavirintu.

Pokušajmo sami bez te kitnjaste terminologije.
Odrastanjem kopiramo od roditelja, okoline i društva u celini sistemn vrednosti i tako programiramo svoj um.Taj naš um kasnije po automatizmu odredjuje koje su naše akcije ispravne (moralne) a koje nisu.
To sve tako funkcioniše ako naša unutarnja svest (duhovna kategorija) nije dovoljno razvijena. Tada bez problema prihvatamo sve ono iz okoline kao ispravno i moralno. Deo uma koji odredjuje da li su naše akcije i dela u skladu sa našom izprogramiranošću (prihvaćenim moralnim principima) odredjuje da li će u nama doći do reakcije savesti ili neće. Otuda bi savest bila stepen odstupanja naših akcija od prihvaćenog morala. Ukoliko je to odstupanje sa negativnim predznakom u nama se budi negativni osećaj kojeg nazivamo grižom savesti. Ukoliko je pozitivni predznak osetićemo zadovoljstvo.
Sve je mehaničke prirode i sve je stvar izprogramiranosti našeg uma.
Medjutim, nije zgoreg podsetiti da sve ono što je prihvaćeno kao moralno u jednoj porodici, sredini ili društvu nikako ne znači da je u najvišem smislu i pozitivno.
Istinski pozitivno je ono što je učinjeno u skladu sa unutarnjom duhovnom etičnošću. Ko odredjuje tu unutarnju duhovnu etičnost. Osnovni standard ili etalon odredio je onaj ko je i kreirao ovaj svet pa otuda u nama postoji pozitivan osećaj i zadovoljstvo ako činimo dela koja se približavaju tom najvišem etalonu - duhovnoj etičnosti.
Onaj ko je duhovno visoko razvijen svoj odnos i dela drži u skladu sa tom duhovnom etičnošću.
Mi kao Duša, jedino realno biće, stalno pokušavamo jedno oko držati na pouku koju dobijamo od Sveprisutnog i sveznajućeg Svetog Duha i ponašati se u skladu sa Njegovim principima. Medjutim, dok smo duhovno neiskusni i nedozreli to ne uspevamo jer su za nas moralni programi i vučenje nižih nagona i emocija toliko jaki da ih ne uspevamo savladati.Tada bivamo bukvalno vodjeni društvenim ili uličnim moralom i emocijama.
Nadvladavanje društvenog morala i prihvatanje pozitivnih duhovnih principa je sizifovski posao jer je to taj unutarnji Sveti Rat.
Duga je priča koja mislim da mnoge hoće da smara ali je slatka za one koji u sebi osećaju potrebu da se ispune uzvišenim duhovnim vrednostima života i da postanu vlastitim gospodarima. Gospodarima svog života.
Naravno taj sveprisutni Sveti Duh uvek podučava o visokim vrednostima i šta, kada i kako preko intuicije, snova i naizgled slučajnih dogadjaja. Ali opet, čovekov moral kaže da su snovi za slabiće ... Tako se gubi ta tajna ali visoko vredna i besplatna pouka.
 
Poslednja izmena:
Sv. Duh je jako dobar cenzor kod onih koji su mu potčinjeni. takvi ljudi razmišljaju o savesti uglavnom tek nakon što nastane neko zlo, koje im se desilo, ili koje su oni prouzrokovali. ako ništa drugo, utiče barem na grižu savesti...što nije mala stvar...
 
Poslednja izmena:
moonja:
Sv. Duh je jako dobar cenzor kod onih kojima su njemu potčinjeni. takvi ljudi razmišljaju o savesti uglavnom tek nakon što nastane neko zlo, koje im se desilo, ili koje su oni prouzrokovali. ako ništa drugo, utiče barem na grižu savesti...što nije mala stvar...
Kliknite za proširenje...
Ne želim polemiku, ali moram da primijetim da ti je ovo tačno koliko i kad bi rekao ribama da neispravno plivaju i onda ih počeo učiti pravilnom plivanju. Sorry.
 
"Otuda bi savest bila stepen odstupanja naših akcija od prihvaćenog morala"

Moze se i ovako gledati iz jednog ugla, ali bih ja umesto prihvacenog morala stavio Moral....tj neprihvaceni Moral....vec Moral, vas Moral...

Tek da bi komparativno bilo jasnije, moral je prihvaceni drustveni dogovori (npr u srbiji nije sramota ukrasti) , Moral je vas ugradjeni moral (za vas moze biti neprihvatljivo ukrasti ili napisati cek bez pokrica, sukob interesa ili slicno) i APS moral, tj nesto sto bi bilo univerzalne vrednosti moralnog....

Znaci moje misljenje je da nema savesti zbog prihvacenog drustvenog morala, ali ima zbog Morala,
A zbog prihvacenog drustvenog morala moze biti samo odgovornost ili nelagodnost, ali nikako griza savesti ili savest....
 
Mene nikako dok nisam taktican....jer sve cinim u skladu sa svojim Moralom, cim postanem taktican , emotivno predusredljiv ili ambiciozno taktican, na neki nacin tu ima alavosti, odmah pocinim nesto sto u desetom koraku forsira smrad i nepravedno i zlo po mom Moralu....i onda mi bude krivo, nelagodno...znam da malo ljudi uopste razmislja o deset nivoa unapred, pa mozda ne dobijem grizu savesti, niti sram (cudo jedno da sram mozes da osetis i kad radis kako treba, samo na osnovu empatije onoga ko te ne razume....npr osoba koja hoce da se raspravlja sa ludakom cineci ga time jos ludjim, a tvojim prekorom da je ideja dobra a realizacija losa i time ga neutralises ne samo tada vec i za ubuduce...)
 
STAJIC:
Veoma znacajan "mehanizam" koji upravlja ljudskim ponasanjem-zivotinje ga nemaju! Od kuda coveku savest? Sta je osnova za formiranje i skolovanje dobre-lose savesti i ko odredjuje osnovu? Kakva je tvoja savest i na osnovu cega si formirao/la zakljucak?
Kliknite za proširenje...

Savest je onaj deo nas opredeljen za dobro, koji nam govori kada radimo nešto protiv sebe.
 
Međutim i ta savest je izmanipulisana u društvu, dakle mnogi pokušavaju da nametnu nešto
naopako tj. neistinito i nevezano za samu suštinu i na taj način izmanipulišu našim bićima i
okoriste se. Na stranu takvi nesavesni građani, uvek ih bilo i biće, na nama je da slušamo
sebe i tako delamo.
 
Poreklo Savesti je Tajna a o njoj bih mogao reci samo ovo:
Savest je sustinski individualna, ne postoji nesto sto bi mogli
nazvati kolektivna savest. A da li neko ima i ako ima, kakva mu je
Savest ne moze se dokuciti razumom. Jedini nacin da to
postane vidljivo je praksa (tj. iskusenje) i to ne bilo kakva praksa.

Jozef Shulc je odbio naredjenje da strelja Srbe negde u okolini
Smederevske Palanke. Ecce Homo...
 
STAJIC:
Veoma znacajan "mehanizam" koji upravlja ljudskim ponasanjem-zivotinje ga nemaju! Od kuda coveku savest? Sta je osnova za formiranje i skolovanje dobre-lose savesti i ko odredjuje osnovu? Kakva je tvoja savest i na osnovu cega si formirao/la zakljucak?
Kliknite za proširenje...

Spadam u one presavesne ljude. Barem mi tako kažu. Otkuda mi taj osećaj? Ne znam. Sticala ga postepeno. Valjda su roditelji, prvenstveno mama, doprineli. Potom okolina, ljudi koje sam cenila ili još uvek cenim. Moja razmišljanja o dobrom i lošem. Ne znam tačno. Ja mnogo analiziram i tako je bilo oduvek. Ništa ne prođe kroz ili pored mene tek tako. Volela bih da sam manje savesna. Ne valja biti čovek.
 
Savest je sama suština ljudskog ponašanja, urodjeni smisao za prepoznavanje dobra i zla za razliku od stečenog,
pojavnog znanja koje je uslovljeno fizičkom prirodom, egzistencijom..
..to je urodjeni univerzalni jezik koji se nalazi u srcima svih ljudi i koji ne zavisi
od nečijeg obrazovanja ili neobrazovanja, inteligencije itd...U tom i takvom suštinskom znanju je sadržano
izvorno pravilo za ponašanje ljudi uopšte, sadržana je ljudska konstruktivna ili funkcionalna priroda...
Uz pomoć savesti čovek ne deluje samo i isključivo u nekom svom sebičnom interesu
već deluje u interesu zajedništva i u interesu života u zajedništvu..
Savest..po meni kategorija u ljudskom ponašanju koja nije stečena već je urodjena...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top