SAVEST

um pati,jer razmišlja o onom šta je uradio!Da nemaš sliku o onom što si uradio,nebi patio,nebi ni bio normalan,bio bi emocionalno osakaćen,nebi te grizla savest!Kod profesionalno plaćenih ubica,osakaćenost emocionalna je veoma velika,mada...sama inicija negativnih slika,pogadja ih,ali ne osećaju i brišu iz uma,nedozvoljavaju ulaze,dok ne oslabi zaštita,pa misli uviru same!
 
Gotika:
U nedoumici sam....da li vam se desilo da se u životu dobrano ogrešite, u datom trenutku mislite da ste u pravu, a kasnije kada prođe neko vreme, a inače vreme ne može da se vrati....shvatite da ste bili surovi i niste želeli da se pomerite sa brvna.....da li je grižnja savesti korisna stvar ili ne....
Kako u životu biti u svakom trenutku ispravan..ponekad pomislim, da je pojam sreće upravo taj, da ste je dovoljno imali u životu da se ni oko koga ne ogrešite...
Kliknite za proširenje...

Znam o čemu govoriš.


Ali griža savesti nikom ništa dobro nije donela. Možeš me omrznuti zbog ovoga, i mnogi će ti profići - možda - reć da od krivice polaze mnoge stvari, ali...


Ne znam. Postoji mogućnost da sam skroz zabrazdila, i da mojem narcisoidnom poremećaju nema pomoći (ko ni ostalima kojima robujem); ali reci mi od koje je koristi krivica?

Govorim o njoj, jer je to upravo ono što griža savesti jeste; svest da si za nešto kriv.


Ja ne volim krivicu. Krivica sugeriše moralne manjkove, a moralni su manjkovi u uskoj vezi sa božanskim i/ili socijanim normama. Moral je socijalna izmišljotina, način na koji se cilizacija vekovima zajeb.ava s tvojom biti.

Zato što tvoja bit nema ništa s moralom. Moralu se naučiš tokom odrastanja. Društvu se učiš tokom odrastanja. To ništa nema s onim što jesi.

Ako si u datom trenutku mislila da si u pravu, možda je to upravo takav trenutak bio. Možda si - šta znaš?- bila u pravu. Kad prođe vreme; tome nas obično nauči - društvo. Tuđ pogled. Socijalni moral. Doživela sam da shvatim da sam određene svoje postupke umalo doživela ko pogrešne naprosto zato što sam počela slušat društvo i moral. Da sam ih umalo počela gledat kroz njihove norme i paradigme. I, znaš šta?


Ono što sam shvatila, bilo je uvlas isto shvatanju svega ostalog na svetu. O moralu i manjkavosti određenih svojih postupaka možeš suditi jedino kroz prizmu posledice. Ne govorim o imaginarnoj griži savesti. Govorim o načinu na koji su tvoje odluke uticale na tvoj život. Jesu li te oštetile? Da li su tebi nanele ikakav konkretan bol osim tog da su bile društveno i moralno manjkave; takve da ih društvo i moral ocene ko surove i neprihvatljive?


Izvini što te to pitam, mada se čini da si u svom uvodnom postu već odgovorila, zato što mnogi postavljaju pitanja uopšte ne shvatajući šta pitaju. Oni lamentiraju nad posledicama ne pitajući za uzroke, i ako vide uzroke, to su često uzroci koje im je nametnulo društvo.

Pa bi ih društveno prihvatljiv odgovor ionako unesrećio.


Da li je tvoja griža savesti takva da veruješ da je prava i autentična, i nije ju odredila društvena norma? Jesi li ti lično nezadovoljna posledicama svojih postupaka, i kako izgleda to tvoje lično nezadovoljstvo?
 
Savest i osećaj krivice tokom celog života bruse nas i uobličavaju,
te vremenom postajemo sve bolji i bolji ljudi, bar neki od nas.
Bez njih ljudski rod bi bio samo gomila bezobzirnih, sebičnih dripaca,
nalik čoporu mandrila.
 
Gotika:
U nedoumici sam....da li vam se desilo da se u životu dobrano ogrešite, u datom trenutku mislite da ste u pravu, a kasnije kada prođe neko vreme, a inače vreme ne može da se vrati....shvatite da ste bili surovi i niste želeli da se pomerite sa brvna.....da li je grižnja savesti korisna stvar ili ne....
Kako u životu biti u svakom trenutku ispravan..ponekad pomislim, da je pojam sreće upravo taj, da ste je dovoljno imali u životu da se ni oko koga ne ogrešite...
Kliknite za proširenje...

da, naravno da mi se desilo...ne mogu da izbrojim koliko puta...zivim sa tim jer vreme ne moze da se vrati, situacija ne moze da se promeni, idem dalje... jedino shto je neka vrsta utehe je svest o tome da sam pogreshila, pa kao neki nauk za sledeci put ukoliko se nadjesh u slichnoj situaciji..
griznja savesti je muchenje sebe jer ne mozesh da promenish nishta u okolnostima koje su se vec dogodile
shto se tiche krupnih stvari i odluka, retko kad mislim da sam pogreshila, a u manje bitnim stvarima teram dalje..
ne mozesh uvek biti ispravan, jer ono shto ti subjektivno dozivljavash kao ispravan postupak prema nekome, on ce mozda doziveti kao nepravdu... mozesh samo da se trudish da stojish iza svega onog shto odluchish , na osnovu svojih saznanja, savesti, dozivljavanja sebe i sveta oko sebe..
sreca je trenutak i osecaj, ne bih ga vezivala za duboko samopreslishavanje , jer cesh uvek naci neki trn koji ce ti pomoci da se ne osecash srecno...
 
Valkyriur:
Znam o čemu govoriš.


Ali griža savesti nikom ništa dobro nije donela. Možeš me omrznuti zbog ovoga, i mnogi će ti profići - možda - reć da od krivice polaze mnoge stvari, ali...


Ne znam. Postoji mogućnost da sam skroz zabrazdila, i da mojem narcisoidnom poremećaju nema pomoći (ko ni ostalima kojima robujem); ali reci mi od koje je koristi krivica?

Govorim o njoj, jer je to upravo ono što griža savesti jeste; svest da si za nešto kriv.


Ja ne volim krivicu. Krivica sugeriše moralne manjkove, a moralni su manjkovi u uskoj vezi sa božanskim i/ili socijanim normama. Moral je socijalna izmišljotina, način na koji se cilizacija vekovima zajeb.ava s tvojom biti.

Zato što tvoja bit nema ništa s moralom. Moralu se naučiš tokom odrastanja. Društvu se učiš tokom odrastanja. To ništa nema s onim što jesi.

Ako si u datom trenutku mislila da si u pravu, možda je to upravo takav trenutak bio. Možda si - šta znaš?- bila u pravu. Kad prođe vreme; tome nas obično nauči - društvo. Tuđ pogled. Socijalni moral. Doživela sam da shvatim da sam određene svoje postupke umalo doživela ko pogrešne naprosto zato što sam počela slušat društvo i moral. Da sam ih umalo počela gledat kroz njihove norme i paradigme. I, znaš šta?


Ono što sam shvatila, bilo je uvlas isto shvatanju svega ostalog na svetu. O moralu i manjkavosti određenih svojih postupaka možeš suditi jedino kroz prizmu posledice. Ne govorim o imaginarnoj griži savesti. Govorim o načinu na koji su tvoje odluke uticale na tvoj život. Jesu li te oštetile? Da li su tebi nanele ikakav konkretan bol osim tog da su bile društveno i moralno manjkave; takve da ih društvo i moral ocene ko surove i neprihvatljive?


Izvini što te to pitam, mada se čini da si u svom uvodnom postu već odgovorila, zato što mnogi postavljaju pitanja uopšte ne shvatajući šta pitaju. Oni lamentiraju nad posledicama ne pitajući za uzroke, i ako vide uzroke, to su često uzroci koje im je nametnulo društvo.

Pa bi ih društveno prihvatljiv odgovor ionako unesrećio.


Da li je tvoja griža savesti takva da veruješ da je prava i autentična, i nije ju odredila društvena norma? Jesi li ti lično nezadovoljna posledicama svojih postupaka, i kako izgleda to tvoje lično nezadovoljstvo?
Kliknite za proširenje...

Pokušaću da ti nekako odgovorim, ali ne volim da budem preopširna.....u jednom odeređenom momentu, moja sreća je bila tuđa nesreća meni bliske osobe...pobunila sam se protiv toga i u tim trenucima nisam mogla da shvatim zašto se ne raduje mojoj sreći...a u pitanju je bio strah meni bliske osobe....krivim sebe što sam to kasno shvatila i nisam iznašla u tom periodu, ili se nisam dovoljno potrudila da iznađem snage da izbalansiram situaciju na bolji način i po mene i po nju....zašto nisam bila više razumna...ipak svesna sam svega i nemam problem da se sa tim borim u stilu....osmeha stjuardese koj zna da sa avionom nešto nije u redu..parafraziram..I. Andrić..
 
Juče sam izrekla jednu glupu, neukusnu pošalicu na račun mog sagovornika. Samo je reagovao jednim tužnjikavim pogledom praćenim kiselim osmehom. Znam da je mogao biti drzak sa mnom, ali tog se oružja nije latio. Ispadoh glupa u društvu i grize me savest što sam nepromišljeno ponizila čoveka. Danas oko podneva, kad se društvo opet okupi, pred svima ću mu se izviniti jer me grize savest što sam ga uvredila. E, a sad imam i dilemu : da li nameravam da se izvinim zato što sam ga povrdila, ili ću se izvinjavati zato što sam bila glupa, pa želim da svoj glupi gest poništim. Čudna li je ljudska psiha! Čak i kad te grize savest, pitaš se ima li u pozadini nekih nečasnih motiva. Smeška li nam se sujeta iza leđa ?
 
Antigon@:
Juče sam izrekla jednu glupu, neukusnu pošalicu na račun mog sagovornika. Samo je reagovao jednim tužnjikavim pogledom praćenim kiselim osmehom. Znam da je mogao biti drzak sa mnom, ali tog se oružja nije latio. Ispadoh glupa u društvu i grize me savest što sam nepromišljeno ponizila čoveka. Danas oko podneva, kad se društvo opet okupi, pred svima ću mu se izviniti jer me grize savest što sam ga uvredila. E, a sad imam i dilemu : da li nameravam da se izvinim zato što sam ga povrdila, ili ću se izvinjavati zato što sam bila glupa, pa želim da svoj glupi gest poništim. Čudna li je ljudska psiha! Čak i kad te grize savest, pitaš se ima li u pozadini nekih nečasnih motiva. Smeška li nam se sujeta iza leđa ?
Kliknite za proširenje...

Reči, reči, reči ..
Od reči se sastoji naše razmišljanje
i zato je ultravažno znati njihovo značenje.
Njihovo precizno značenje.
A kod rečenica shvatati kontekst.

Kažeš da je mogao biti drzak ?!
Kažem da je morao biti drzak i uzvratiti ti !
Istom merom !

Drzak, to je kad tražiš nešto što ti pripada.
Bezobrazan je kad tražiš nešto više nego što ti pripada,
odnosno tražiš nešto što ti ne pripada !

Dakle, da ti je uzvratio istom merom i bio drzak,
ti danas ne bi imala problema.
Pošto je ekvivalencija drugarski sistem,
ovo bi bio drugarski čin sa njegove strane.

Nažalost, on ne želi da bude tvoj drug.
Tvoje ja, tražeći rešenje za odbijenu ljubav
odlazi u sudski centar u mozgu ( sevast ) ..
...
i ti se zbog toga osećaš loše.

Čuvaj se toga čoveka.
( mada, možda mu samo treba dati vremena, vratiće on tebi već ) ;)
 
Antigon@:
Juče sam izrekla jednu glupu, neukusnu pošalicu na račun mog sagovornika. Samo je reagovao jednim tužnjikavim pogledom praćenim kiselim osmehom. Znam da je mogao biti drzak sa mnom, ali tog se oružja nije latio. Ispadoh glupa u društvu i grize me savest što sam nepromišljeno ponizila čoveka. Danas oko podneva, kad se društvo opet okupi, pred svima ću mu se izviniti jer me grize savest što sam ga uvredila. E, a sad imam i dilemu : da li nameravam da se izvinim zato što sam ga povrdila, ili ću se izvinjavati zato što sam bila glupa, pa želim da svoj glupi gest poništim. Čudna li je ljudska psiha! Čak i kad te grize savest, pitaš se ima li u pozadini nekih nečasnih motiva. Smeška li nam se sujeta iza leđa ?
Kliknite za proširenje...

Licno ne volim izvinjenja, pogotovu ne tako javna. Obicno nam sluze da rasterete savest, a i opet se postavljamo iznad sagovornika, znamo da ga je nasa rec uvredila. Imamo moc i da ponizimo i uvredimo i da rec povucemo, kako nam po volji...
Glupa posalica, pa neka ostane na tome. :D Malo na sarm, malo na humor na svoj racun... Nikad nisam volela ta zvanicna izvinjenja, bude mi uvek neprijatno... :confused:
Mada ko ume to da izvede, a da dodatno ne ponizi sagovornika, sto da ne...
 
Poslednja izmena:
LokiBale:
Reči, reči, reči ..
Od reči se sastoji naše razmišljanje
i zato je ultravažno znati njihovo značenje.
Njihovo precizno značenje.
A kod rečenica shvatati kontekst.

Kažeš da je mogao biti drzak ?!
Kažem da je morao biti drzak i uzvratiti ti !
Istom merom !

Drzak, to je kad tražiš nešto što ti pripada.
Bezobrazan je kad tražiš nešto više nego što ti pripada,
odnosno tražiš nešto što ti ne pripada !

Dakle, da ti je uzvratio istom merom i bio drzak,
ti danas ne bi imala problema.
Pošto je ekvivalencija drugarski sistem,
ovo bi bio drugarski čin sa njegove strane.

Nažalost, on ne želi da bude tvoj drug.
Tvoje ja, tražeći rešenje za odbijenu ljubav
odlazi u sudski centar u mozgu ( sevast ) ..
...
i ti se zbog toga osećaš loše.

Čuvaj se toga čoveka.
( mada, možda mu samo treba dati vremena, vratiće on tebi već ) ;)
Kliknite za proširenje...

I pre nego što sam se izvinila, on kaže : "Juče sam nešto bio na kraj srca, pa sam šalu shvatio kao uvredu."
Nema potrebe da ga se čuvam, stvarno je dobrica i zbog toga mi je bilo žao što sam preterala sa neslanom šalom.
Uzgred, nema šta da mi se vraća, ima čovek svoj dom i svoju ženu. Zašto se uvek pomišlja na nesporazume među ljubavnim parovima ? Zar ne postoje i nesporazumi među prijateljima ?
 
brankich:
Licno ne volim izvinjenja, pogotovu ne tako javna. Obicno nam sluze da rasterete savest, a i opet se postavljamo iznad sagovornika, znamo da ga je nasa rec uvredila. Imamo moc i da ponizimo i uvredimo i da rec povucemo, kako nam po volji...
Glupa posalica, pa neka ostane na tome. :D Malo na sarm, malo na humor na svoj racun... Nikad nisam volela ta zvanicna izvinjenja, bude mi uvek neprijatno... :confused:
Mada ko ume to da izvede, a da dodatno ne ponizi sagovornika, sto da ne...
Kliknite za proširenje...

Ma ko voli da se izvinjava ? Ja to radim samo kad me grize savest. Juče sam se neprestano vraćala na tu nepromišljenu pošalicu. Izvinjenje je rasterećenje.
 
Antigon@:
Juče sam izrekla jednu glupu, neukusnu pošalicu na račun mog sagovornika. Samo je reagovao jednim tužnjikavim pogledom praćenim kiselim osmehom. Znam da je mogao biti drzak sa mnom, ali tog se oružja nije latio. Ispadoh glupa u društvu i grize me savest što sam nepromišljeno ponizila čoveka. Danas oko podneva, kad se društvo opet okupi, pred svima ću mu se izviniti jer me grize savest što sam ga uvredila. E, a sad imam i dilemu : da li nameravam da se izvinim zato što sam ga povrdila, ili ću se izvinjavati zato što sam bila glupa, pa želim da svoj glupi gest poništim. Čudna li je ljudska psiha! Čak i kad te grize savest, pitaš se ima li u pozadini nekih nečasnih motiva. Smeška li nam se sujeta iza leđa ?
Kliknite za proširenje...
Nije ti iskrena griza savesti jer se kajes samo zato sto si ispala glupa u drustvu.
Ne izvinjavaj se naknadno jer ces ispasti jos gluplja.
 
Dark_hazard:
Nije ti iskrena griza savesti jer se kajes samo zato sto si ispala glupa u drustvu.
Ne izvinjavaj se naknadno jer ces ispasti jos gluplja.
Kliknite za proširenje...

Čuj, čovek je sujetan iznad svega i pre svega. Ja sam umislila da sam ispala glupa, a on umislio da je takođe glup jer je na šalu reagovao glupo. Sve u svemu, završilo se na međusobnom izvinjavanju.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top