savest vs moral

[wihor]

''ne postoje moralni fenomeni,nego samo moralna interpretacija ovih fenomena. Sama ova interpretacija poreklom je izvan moralne oblasti.

Jedno glediste: u svima odredjivanjima vrednosti postoji odredjen smer: odrzanje porodice, zajednice, rase, drzave, crkve, vere, ili jedne kulture. — Zahvaljujuci cinjenici sto ljudi zaboravljaju da svaka ocena vrednosti ima izvestan smer,jedno isto lice moze ziveti u raju kontradiktornih ocena, pa prema tome i u raju kontradiktornih impulsa.TO JE IZRAZ BOLESTI U COVEKU NASUPROT ZDRAVLJU KOD ZIVOTINJA,gde svi instinkti odgovaraju izvesnom,odredjenom smeru.

Ovaj stvor pun protivrecnosti ima u svom bicu, medjutim,jedan velicanstven metod saznanja: on oseca za i protiv razloge, on se uzvisava do pravde, to ce reci do obavestenja o principima s onu stranu ocene dobra i zla.
Najmudriji bi prema tome bio najbogatiji protivrecnostima, on bi tako isto bio obdaren culima dodira pomocu kojih bi razumeo svakovrsne ljude, i sa svim tim on bi imao svoje velike trenutke,kad bi sve strune njegova bica treperile u skladu — sto se cak i nama desava, samo vrlo retko! To je neka vrsta planetarnog kretanja.

Ko stvara cilj koji stoji iznad covecanstva i iznad pojedinaca? Ranije je moral bio mera za samoodrzanje. Ali, sada niko ne želi da se sto odrzi, nema nista vise da se odrzi. Tako se svodimo na opitan moral, gde svako mora odredjivati sam sebi cilj.

Izgleda da ne postoji nikakvo saznanje ili svest o mnogobrojnim revolucijama kroz koje su prosli moralni sudovi i o broju slucajeva kad je »zlo« ozbiljno i iskreno prekrsteno u »dobro« i obrnuto. Ja sam sa svoje strane ukazao na jednu takvu transformaciju recima »moralnost naravi«. — cak i svest je promenila svoju oblast: ranije je postojala griza savest kod stada.

A. Moral kao delo nemorala.
1. Da bi moralne vrednosti zagospodarile, moraju im priteci u pomoc cisto nemoralne sile i afekti.
2. Pojava moralnih vrednosti je delo nemoralnih strasti i obzira.

B. Moral kao delo zablude

V. Moral postepeno u opreci sam sa sobom.
Obracun. — Istinitost,sumnja,epoch, sud. — »Nemoralnost« verovanja u moral.
stepeni:
1. Apsolutno carstvo morala: sve bioloske pojave mere se i sude prema njemu.
2. Pokusaj identifikovanja zivota i morala (simptom probudjenog skepticizma: moral se vise ne sme osecati kao nesto oprecno zivotu); vise sredstava, cak i jedan transcendentalni put.
3. Suprotstavljanje zivota i morala: zivot sudi i osudjuje moral.

G. U kojoj je meri moral stetan po zivot:
a) po uzivanje zivota, zahvalnost za zivot itd.
b) lepsanje, oplemenjivanje zivota
v) saznanje zivota
g) po razvoj zivota, ukoliko je isao za tim da razdeli najvise pojave zivota.
D. Druga strana racuna: korist morala po zivot.
1. Moral kao nacelo odrzanja vece celine, kao ogranicavanje pojedinih clanova: koristan za »orudje«.
2. Moral kao nacelo odrzanja u odnosu prema unutarnjem dovodjenju coveka u opasnost zbog strasti: koristan za »prosecne«.
3. Moral kao nacelo održanja protiv unishtilackog dejstva velike bede i nevolje: koristan za »ratnike«.
4. Moral kao protivdejstvo protiv strasnih eksplozija silnih: koristan za »nize«

Tako moralni idiosinkrazist ili je stekao svoju pravu vrednost priblizavanjem drustvenom uzoru vrloga coveka: on je »posten«, »pravican« — srednje stanje dostojno visokog postovanja; u svakoj moci prosecan, ali u svakom htenju castan, savestan, cvrst, uvazen, pouzdan; — ili zamislja da je zadobio tu vrednost prosto zato sto na drugi nacin nije u mogucnosti da razume sva svoja stanja — on je sam sebi nepoznat; zbog toga sebe tumaci na ovaj nacin. — Moral je jedina shema tumacenja pomocu koje ovaj tip coveka moze sebe podneti: — JELI TO NEKA VRSTA GORDOSTI?...

Moja namera je da pokazem apsolutnu homogenost svih pojava i primenu moralnih razlikovanja kao stvar uslovljenu perspektivom; da pokazem da je sve sto se hvali kao moralno u sustini jednako sa svim sto je nemoralno i da je postalo moguce pomocu nemoralnih sredstava za nemoralne svrhe, kao što je slucaj sa svakim moralnim razvitkom; — i obrnuto,da je sve sto je ozloglaseno kao nemoralno, s gledista ekonomije, više i bitnije, i da razvitak još veceg obilja zivota neophodno donosi sa sobom i napredak nemorala. ISTINA JE NIVO DO KOGA SEBI DOPUSTAMO DA TO SHVATIMO.''

 

[@dena@]

savest dolazi iz osecaja
moral iz uma

 

[wihor]

Savest je osobina ljudskog duha da prati sopstvenu delatnost i da je procenjuje sa vrednosne i istinske moralne strane.Nekada savest dobija na znacaju zbog teske odluke koju ne mozemo da prelomimo u sebi, jer nije u skladu sa nasim karakterom. To je ona veza sa moralnoscu.

Uspenski smatra da je savest univerzalna, da se ne razlikuje od drustva do drustva kao moral. Onaj dragoceni, nepogresivi osecaj da li je nesto dobro ili nije, sto je prirodno i nezavisno od naseg uma ugradjen u nas,sto ne
da mira.

Svest i Savest su slicne u njihovim sferama odnosa, jedna postoji u Intelektualnom Centru, druga u Emotivnom Centru.
Svest je Znanje svega zajedno.
Savest je Osecanje svega zajedno.


Savest

Kao sto znate, u eksperimentu religije, kao metod prenosenja ucenja od Svesnog ka uspavanom covecanstvu, jedan od izvora neuspeha je taj sto svaka osoba postavlja svoje dogme kao apsolutnu istinu, tako da se, naposletku, ljudi progone, preziru, ili ubijaju jedni druge u ime Boga. Oni ovo mogu da cine veoma prilezno i da to sve proglasavaju aktom Svesti. Ali, ovo je lazna ili Mehanička Svest i ona je formirana u Licnosti. Ta Lazna ili stecena Svest nije bazirana na unutrasnjem razumevanju. Ona je u vezi sa Laznom Licnosti te je stoga osecaj zasluge, da je neko ispravniji i bolji od drugih, i da su drugi, koji imaju drugacija religiozna uverenja, inferiorniji i gresniji i samim tim dostojni prezira i zasluzuju da budu ubijeni.

Razlika izmedju Istinske Savesti i Mehanicke ili Lazne Savesti je u tome sto je Istinska Savest ista u svim ljudima i govori istim jezikom unutar svih ljudi. Mehanicka ili Lazna Savest je razlicita kod razlicitih ljudi, shodno njihovoj nacionalnosti , vaspitanju, obicajima, uverenjima, i slicno.

Kada bi svi ljudi bili budni, Istinska Savest bi govorila iz svih i svi oni bi se slagali jedni sa drugima, jer bi medjusobno govorili (odnosili se) na isti nacin jedni prema drugima.

Istinska Savest postoji u svima ali je duboko zakopana i tako van domasaja. Licnost je narasla preko nje i kao rezultat toga nas osecaj, nas dozivljaj sebe, je pomeren u Licnost. Zbog toga je nemoguce “osetiti sve zajedno” i bilo bi nepodnosljivo kada bismo to osecali u stanju u kakvom jesmo. “Osetiti sve zajedno” bi znacilo da smo svi jedno. Ali Licnost je podeljena na male delove. Osnovna stvar koju moramo shvatiti u vezi Licnosti jeste da je ona mnostvena. Zbog toga se osecate cas ovako, cas onako, ali odvojeno, ne u isto vreme – a da se toga i ne secate – bas kao sto u ovom trenutku mislite jedno, a onda nesto sasvim drugo, ili se ponasate cas na jedan nacin, a vec sledeci trenutak, na drugi nacin. I svakom ovom kaleidoskopu u pokretu unutar vas vi kazete “ja”.. Tj. vi zamisljate da ste jedna te ista osoba. Dok god covek uzima samog sebe kao jednu osobu on ne moze da se pomeri sa mesta gde se nalazi. Da bi se, u vama, probudila Savest morate poceti da uvidjate sopstvene kontradikcije. Ali ako se trudite da vidite kontradiktornosti u sebi tako sto uzimate sebe kao jednu osobu, necete nigde stici. U stvari, stacete sami sebi na put, umesto da se sklonite u stranu, i to ce u vama stvoriti nemogucu situaciju. To bi bilo kao da verujete, da je sve sto vidite ispred vas, deo vaseg tela.

Ono sto narocito sprecava coveka da vidi kontradiktornosti u samom sebi, su Odbojnici. Na mestu Istinske Savesti covek ima Vestacku Savest ili Odbojnike. Iza svakog coveka stoje godine i godine pogresnog i glupog zivota, prepustanja svakoj vrsti slabosti, spavanja, neznanja, pretvaranja, nedostatka truda, besciljnosti, zatvaranja ociju (okretanje glave ustranu) s ciljem da se izbegnu neugodne cinjenice, stalnog laganja samog sebe, zlostavljanja i okrivljavanja drugih, i trazenja greske u drugima, samo-opravdavanja, unutrasnje praznine, pogresnog govora, itd. Kao rezultat toga, ljudska masina je prljava i pogresno radi. I ne samo to, nego su i vestacki aparati stvoreni u njemu zbog krivog nacina rada. Bez obzira koliko covek hteo da se probudi i postane neko drugi i samim tim vodi drugaciji zivot, ovi vestacki aparati ometaju njegove dobre namere. To sto nas ometa, ti vestacki aparati, nazivaju se Odbojnici. Kao kod odbojnika na zeleznickim vagonima cije je delovanje da umanje sok sudara. Ali u slucaju odbojnika u coveku, njihova svrha je da sprece dve kontradiktorne strane njega samog, da zajedno dodju u njegovu svest (njegov svesni deo uma).

Odbojnici nastaju postepeno i mimo volje delovanjem zivota oko nas, zivota u kojem zivimo. Njihova svrha je da sprece coveka da oseca Savest – tj. od osecaja “sve zajedno”. Npr. veoma jaki odbojnici postoje izmedju svidjanja i nesvidjanja, izmedju nasih ugodnih i neugodnih osecanja. Da bi slomili odbojnike potrebno je da posmatramo sebe tokom duzeg perioda i zapamtimo kako smo se osecali u razlicitim trenucima. Tj. neophodno je da vidimo obe strane odbojnika u isto vreme, da vidimo kontradiktorne strane nas samih koje su odvojene odbojnikom. Jednom, kada je odbojnik slomljen, on ne može da se ponovo formira.

Odbojnici cine covekov zivot mnogo laksim. Oni ga sprecavaju da oseti Istinsku Savest. Ali takodje, oni ga sprecavaju da se razvija. Unutrasnji razvoj zavisi o soku. Samo sok moze da coveka izvede iz stanja u kojem se nalazi. Kada covek spozna (uvidi) nesto u sebi, on pretrpi (dozivi) sok, ali prisustvo odbojnika ce ga spreciti da bilo sta spozna. Odbojnici su stvoreni da ublaze sokove. sto vise posmatra sebe, covek ima vise izgleda da pocne da zapaza odbojnike u sebi.

To je jednostavno zato, sto vise posmatrate sebe to cete vise hvatati “snimke” samih sebe u celini. Ako posmatrate razlicite trenutke svog zivota, nakon nekog vremena steknete uvid o sebi u nekom odredjenom vremenskom periodu, videcete sve zajedno – tj. svest o samom sebi ce se povecati. Ali, prvo morate pokusati da posmatrate sve u sebi u datom trenutku – emocionalno stanje, misli, osecaje, nameru, polozaj tela, pokrete, ton glasa, izraze lica, itd. Sve ovo mora biti “fotografisano” zajedno. To je potpuno Posmatranje i iz ovoga zapocinju tri stvari: (1) nova memorija o samom sebi, (2) kompletna promena koncepta koje je neko imao o sebi,(3) razvoj unutrasnjeg ukusa u odnosu na kvalitet onog sto se iznutra posmatra. Na primer, pomocu unutrasnjeg ukusa mozete prepoznati da lazete ili da ste u negativnom stanju bez nekih poteskoca, iako se, pravdate pred samim sobom i protestujete da vi to ne radite. Sve zavisi od toga da li posedujete unutrasnju iskrenost ili ne. Ako ne posedujete, najbolje je da odustanete od Rada. Za unutrasnji ukus mozemo reci da je udaljeni pocetak Istinske Svesti, jer to je nesto sto prepoznaje kvalitet necijeg unutrasnjeg stanja. Posmatranje sebe i unutrasnji ukus nisu isto, ali imaju neke dodirne tacke. sto bolje razumete Rad, on je pravilnije uspostavljen u vasem umu uvidjanjem njegovog znacenja on sve vise prelazi u Istinsku Savest. Ponekad se kaze da ako smo imali trenutak Istinske Savesti, Rad bi bio nepotreban, jer bi to vec znali.

 

[faraonn]

...savjest je istrgnuti nagon iz podsvijesti, osvijetljen i sramno potisnut u 'potisnuto'...savjest je neuspjela odbrana uradjene niskosti i pokusaj sebe ubijediti u 'neznanje' ili amneziju a svijest se
tada najsladje smije...svijest tj. emocijalni razum koji racionalnom takve smicalice i pravi...

 

[bangg]

 

[wihor]

...savjest je istrgnuti nagon iz podsvijesti, osvijetljen i sramno potisnut u 'potisnuto'...savjest je neuspjela odbrana uradjene niskosti i pokusaj sebe ubijediti u 'neznanje' ili amneziju a svijest se
tada najsladje smije...svijest tj. emocijalni razum koji racionalnom takve smicalice i pravi...

savest dolazi iz instikta,instikta da se zivi punim plucima,napetih misica,za kretanje i razvoj,kroz ideju i nauk.savest sluzi da se krv ne proliva,kako bi stigla tamo gde se svest spoznaje.savest jaca duh a saptaci iz podsvesti ga slabe.emocije su vezane za coveka ali ne i za svest.program se ne moze promeniti ali se moze zaobici...svaki..levim zaobilaznim felsom..

 

[wihor]

 

[wihor]