nastavak..
Izgleda, međutim, da postoje dokazi da su naši naizgled nerazvijeni preci bili nesvesno upoznati sa ovim energijama, jer su one u mitologiji predstavljene na specifičan i značajan način. U mitu su sva tri božanstva nevidljiva, misteriozna i skrivena i vrlo im je teško prići. Uran, pošto ga je Saturn kastrirao i pošto je izgubio moć, nestaje iz Olimpskog panteona; nikada se nije razjasnilo da li je umro ili ne, ako je uopšte moguće da bog umre. Ostaje samo u indirektnoj formi, jer Furije ili boginje pravde i osvete nastaju iz njegove krvi, a Venera, boginja ljubavi, izranja iz okeana u koji su bile bačene njegove odsečene genitalije. Pluton vlada podzemnim svetom i relko izlazi iz njega; a kada to čini, nevidljiv je očima čoveka. Slično i Neptun vlada skrivenim ss'etom na dnu mora i takode - kao Posejdon - trese zemlju iz svoje skrivene podzemne pećine. Mitologija ima tu osobinu da sadržaj kolektivno nesvesnog predstavi u čistoj i neublaženoj formi, pošto mahovina od mnogih vekova i mnogih slojeva individualnih interpretacija u njoj nije naišla na plodno tle. Imamo sreću da nam je ostala dostupna u netaknutom izdanju. Skriveno ili nepoznato svojstvo Urana, Neptuna i Plutona neo-sporno ukazuje na nesvesnu percepciju ovih energija.
Saturn i Uran su davnašnji neprijatelji i aspekti koje prave nisu naročito laki u pogledu lične udobnosti. Poriv za oslobađanjem iz tamnice materije i identifikacije sa materijalnim, za oslobađanjem sile kreativne misli i za učenjem kako da se snagom uma zagospodari silama prirode ne vezuje se lako uz Satur-novu tendenciju da se identifikuje sa formom i izoluje od svega što ima veze sa grupom. Sada nam je, nakon prvog upoznavanja sa prirodom kontakta njena dva vladara, jasnije i kroz šta prolazi jedna Vodolija u kojoj nikad ne prestaje borba između ekstrema njene intuitivno opažene i apstraktne vizije i poštovanja za formu i logiku. Sposobnost da se začne ideja i da se prema njoj odnosi kao-da ima isto onoliko supstance i realnosti koliko i konkretan objekat - što posmatrano uranovskim očima i ima - nije u današnje vreme rasprostranjen talenat. Ona zadire u svet magije i metafizike u kojima je misao realnost, a sposobnost upravljanja materijalnim životom proporcionalna moći koncentrisanja na ideju. Nedavno je naučnim eksperimentima dokazano da misao ima moć da utiče na materiju; to je stvarna potvrda uranovske vizije. Uz to, dedukcijom iz učenja "graničnih" škola lečenja i medicine, kao što je homeopatija, počinjemo da se učvršćujemo u saznanju da je čovek sastavljen od suptilnijih vrsta energije nego što je samo fizičko telo. I za nas još važnije, misao itekako utiče na te suptilne energije, a preko njih i na stanje fizičkog zdravlja. Sada, posle skoro dve stotine godina od svog otkrića, Uran počinje da se otkriva čoveku na zaista značajan način. Bila su nam potrebna dva veka da osetimo đelovanje arhetipa u polju svesti. Ovako posmatran i Saturn se javlja u novom svetiti, kao onaj faktor koji pojedincu sa kontaktom Satum-Uran pruža mogućnost da manifestuje ili učini vidljivom kreativnu viziju Urana.
U svakodnevnom životu ovi kontakti su praćeni nekom vrstom oscilovanja napred-nazad između ekstremne konvencionalnosti i ekstremno individualnog samoizražavanja. Kako ove termine već po navici koristimo kad govorimo o Saturnu i Uranu, vreme je i da ih bliže ispitamo. Salurnovska konvencija se odnosi na formalne strukture društva i na ponašanje koje olakšava samozaštitu i odvajanje. To nije suptilno prilagodavanje društvenoj i individualnoj potrebi koje je snažna karakteristika vodenog tipa ličnosti, naročito Raka. To je pre prisilno naglašavanje određenog oblika ponašanja samo zato što se tako radilo ranije i što je nekada imalo smisla. Saturnovska konvencija ne prati rast i razvoj čovekove psihe, već se kristalizuje u formi ceremonija koja postaje prazna, ljuska, lišena života. Ovo, međutim, nije funkcija Saturna. To je rezultat individuinog nesvesnog reago-vanja na Saturn, što nije ista stvar. Individualno samoizražavanje kako ga iskazuje-tip Urana obično je privrženost ideji koju osoba ne usvaja iz okoline) već usvaja intuitivno zamišljenu i tako da bude tačnija, realnija i čvršća od konvencionalne strukture.Nije nužno sebična jer može biti ideja koja otelotvoruje sigurnost i dobrobit grupe; a to je sa Uranom obično i slučaj. On se ne bori za sebe, već za grupu i kao primer grupi. Razlika između saturnovskog i uranovskog kodeksa je u tome što se saturnovski pokazao delotvoran u prošlosti, što ne daje garancije da će takav biti i u budućnosti, dok uranovski predstavlja realnost u umu i nije demonstriran ni na koji drugi način osim u intuitivnoj viziji. Pojedinac kome je dat kontakt između ovih planeta obično pokušava da sklopi savez samo sa jednom od njih, ne shvatajući da je jedna bez druge nekompletna.
Kod prosečnog pojedinca koji se ne trudi da razvija uranovsku svest, sposobnost da sagleda celokupnu viziju i koristi je kao osnovu za ideje po kojima živi tek je u procesu sporog izranjanja u svest. Uranova energija se tada obično ispoljava u iznenadnim krizama kao rezultat konflikata sa javnim autoritetima, roditeljima, ili bilo kime ili čime drugim što je simbol tradicije ili stavova, a ne direktno začetih ideja. Obično se dešava da Uran,
rerušen u slučajnost, donese događaj koji za određen period uzdrma prividnu sigurnost i stabilnost društvenih vred-nosti i načina razmišljanja koji se zasnivaju na tradiciji. Pojedinac koji nije u stanju da ovaj poriv izrazi na svcstan način, koji se jednostavno nikad nije zamarao da misli za sebe ili da svoj um protegne do neba umesto da kopa po zemlji, obično se nade u vlasti erupcija koje dolaze odozdo i koje je sam, nesvesno, privukao u obliku spoljašnjih događaja. Krah na poslu, iznenadan konflikt sa zakonom, poremećaj u braku, nesreća -sve su to različite maske kroz koje se Uran, kao poriv za oslobađanjem od identifikacije saspoljašnjim obeležjima života koja često smatramo delom nas samih, prikazuje kao kolektivna težnja koja deluje kroz psihu pojedinca. Izgleda da prisustvo kontakta Sat-urn-Uran ukazuje na to da je došlo vreme da se svesno preispitaju izvori ideja. Pojedinac je suočen sa izazovom da demonstrira sopstvene magijske moći nad okolnostima tako što prvo treba nezavisnim razmišljanjem da najavi svoj ulazak u psihološku zrelost. Čak iako efekt ovih kontakata nije jasno uočljiv zato što je uglavnom nesvestan, to ne menja na činjenici da je izazov ponuđen u nekoj oblasti života. Ako se s njim ne suoči svesno,.' individua će obično iznaći način da prisili sebe da ga prihvati, a onda to naziva slučajem, što već nije slučajno, jer ako se i za jednu planetu može reći da ima veze sa zakonom sinhroniteta, onda je to Uran.
Kontakt se ponekad podudara sa političkim ili društvenim anarhistom, bez obzira da li je de-fakto aktivan u tom smislu ili ne. Satun može reagovati sa velikim strahom prema onome što doživljava kao moćnu pretnju sila haosa. Uranovska vizija mu se obično čini haotičnom zato sto nije imala prethodnu opipljivu demonstraciju. Ona je u potpunosti poklon sveta ideja. Taj strah može doprineti stvaranju osobe koja je opsednuta zakonom, ili pak osobe koja je opsednuta potrebom da pokaže kako za nju zakon ne važi. U oba slučaja reč je o opsesiji koja potiče iz osećanja bespomoćnosti u odnosu na ogromnu snagu kolektivnih sila. Izgleda da grupa kojoj pripada od osobe zahteva da napravi izbor; ona oseća da mora delovati za ili protiv veće, impersonalnije društvene strukture koja je okružuje. Obično ima tendenciju da svoju ličnost identifikuje sa jednom polovinom grupe. Ako pokuša da se izoluje iz društvenih tokova svog vremena, obično je okolnosti koje sama nesvesno privuče prisile da napusti svoju izolaciju. Dopadalo joj se to ili ne, odgovaralo joj ili ne, kolektivna psiha to od nje zahteva i obično se žrtvuje neki deo njene odbrambene ljušture da bi joj se omogućio rast ka širem razumevanju života čiji je deo.
Verovatno nije sasvim ispravno reći da se ovi kontakti podudaraju sa osobinama ličnosti, jer ovi aspekti nemaju mnogo veze sa samom ličnošću. Više utiču na odnos pojedinca sa grupom i sa dešavanjima u njegovoj psihi u tački kontakta. Neki ljudi više od drugih izražavaju duh svog vremena i svesno su upoznati sa svojim udelom u njemu dok drugi slepo pomažu oblikovanju društva budućnosti, ne razumevajući prirodu sopstvene patnje i njenih kolektivnih aspekata. Izgleda da je senzitivnost pojedinca prema idejama koje simbolizuju spoljašnje planete definitivno proporcionalna sa njegovom sposobnošću da svesno oživi te ideje u praktičnom životu. Ako nosiocu odziva nedostaje senzitivnost - odnosno, ako njegova spoznaja nije na potrebnom nivou koji bi mu omogućio svesno poimanje značaja većeg sveta oko njega -onda će ga kontakti Saturna i Urana, koji svejedno deluju na njega, uvući u potrebe grupe po cenu uništenja strukture njegovog ega. Kako u tom slučaju on sam neće shvatili šta mu se desilo činiće mu se da je žrtva okrutne ruke sudbine.
nastavak
