Мора да ти скочи притисак 300 са 200 када Вучко каже "жута олош елита"?
- - - - - - - - - -
Појешће те вучко види како је зинуо, бежи и ти у алпска брда.
- - - - - - - - - -
Јеси ли био и ти на том вашару у Швици, дај нам још неку бајку како су горштаци зајебали ђавола са јарцом.
Da bio sam, jer ti lakse
ljudi napravili najduzi tunel u svetu, kada se setim nasih puteva ili mesta od 5000 ili 10000 hiljada stanovnika ni jedna ulica nije asfaltirana,
ostalom netreba dalje pricati ili bg na vodi, sava MALI kakim nam se na drzavu
, beda samo se zna kukati nista drugo,
ovu gamad sto imamo na vlasti nismo nista bolje zasluzili jer narod nije nista bolji od njih koja win win situacija jbt.
Готардски базни тунел (GBT; нем. Gotthard-Basistunnel) железнички је базни тунел кроз швајцарске Алпе. Званично је отворен 1. јуна 2016. године и пуним капацитетом ће почети да ради од децембра исте године.[4][5] Са дужином руте од 57,09 km (35,5 mi) и укупно 151,84 km (94,3 mi) тунела, окана и пролаза,[3] ово је најдужи и најдубљи саобраћајни тунел на свету[6][7][8] те прва равна траса ниског нивоа кроз Алпе.[9]
Пројекат се састоји из два тунела са по једним колосеком и спаја Ерстфелд (Ури) са Бодиом (Тичино) те пролази испод Зедруна (Граубинден). Део је пројекта Алптранзит (енгл. AlpTransit), такође познатог и као Нова железничка веза кроз Алпе (енгл. NRLA), у који је укључен и Лечбершки базни тунел (нем. LBT) између кантона Берн и Вале те Ченеријски базни тунел (нем. CBT) који је у изградњи и планирано је да се отвори крајем 2020. године на југу. Заобилази Готардбан, вијугаву планинску руту отворену 1882. године преко Сен-Готардског масива, којом се тренутно саобраћа у пуном капацитету, те успоставља директну руту коју ће моћи да користе возови велике брзине и тешки теретни возови.[10] Ово је трећи тунел који спаја кантоне Ури и Тичино након што је изграђен Готардски тунел (нем. Gotthardtunnel) и Готардски цестовни тунел (нем. Gotthard-Strassentunnel).
Главна намена Готардског базног тунела је да се повећа локални транспортни капацитет кроз алпску баријеру, поготово за терет на коридору Ротердам—Базел—Женева; прецизније, циљ је пребацивати велике количине терета не камионима већ теретним возовима. Овиме се неће само значајно смањити опасност од фаталних саобраћајних незгода у којима учествују камиони, већ ће се и смањити уништавање средине које изазива све већа количина терета превожена тешким камионима. Тунел ће да омогући и бржу везу између кантона Тичино и остатка Швајцарске, као и између северне и јужне Европе; пут на траси Цирих—Лугано—Милано ће за путничке возове да буде краћи за један сат (од Луцерна до Белинцоне ће се уштедети 45 минута).[11]
Након што је 64 посто швајцарских гласача прихватило пројекат Алптранзит на референдуму из 1992, градња тунела је започета 1996. године.[12] Операције бушења у источном тунелу су завршене 15. октобра 2010. године церемонијом пробијања преношеном уживо на швајцарској телевизији,[13] док је бушење западног тунела завршено 23. марта 2011. године. Извођач радова на тунелу, Алптранзит Готард АГ, првобитно је планирао да тунел преда Швајцарским федералним железницама (SBB CFF FFS) у оперативном стању децембра 2016;[14] 4. фебруара 2014. овај рок је померен на 5. јун 2016. године те је покренут бројач на веб-сајту Алптранзита који је почео да по календару одбројава 850 дана до отварања.[2][15] Укупан планирани фонд пројекта је био око 9,8 милијарди швајцарских франака (8,85 милијарди евра; 10,3 милијарди америчких долара),[13] с тим да је цена тунела на крају прешла 12 милијарди долара.[5] Девет људи је изгубило живот за време градње.
Кога ти мислиш да лажеш? А ако стварно већ верујеш у то објашњење... плес пласта сена. 
