Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
Šarl de Gol je bio saveznički prilepak - Predrag Raos
Nije bio jedan od velikana 20. veka - Jean Christophe Grellety
Šar De Gol je bio kontravezna ličnost sa usponima i padovima, njegova biografija je jako bogata , tako da ću se skoncetrisati na njegovu aktivnost u Drugom svetskom ratu, sa nekim zanimljivim dogadjajima posle rata.
Rodjen 22.11.1890 - 9.11.1970
Bio je francuski general i 18. francuski predsednik. Učesnik prvog svetskog rata.
Učestvovao je u odbrani Francuske od Nemačke, protivio se kapitulaciji, hteo je da se bori protiv Nemaca, i odlučio je da pobegene u Englesku, i iz debele pozadine da vodi rat protiv Nemačke. Inače Francuska je pregažena od Nemačke u ratu 1940. Pozvan je na konferenciju u Kazablanku 1943. Nije bio pozvan na Tehrensku konferenciju, Pošto je bilo više konkurenata za vodju pokreta otpora, trudio se da eliminiše svoje protivnike, tako je uspeo da izgura Henri Girauda i ako je ovaj ima veci čin.
Konferencija u Kazablanci 1943 Henri Giraud, Ruzvelt, De Gol ( ugurao se u sredinu ) i Čerčil.
Na kraju su se Amerikanci i Englezi, ipak odlučili i podržali De Gola, da on bude lider Slobodne Francuske. Mada je bilo više frakcija u francuskom pokretu i nisu ga svi priznavali.
De Gol je bio spreman da uradi sve da bi došao na vlast. Kada su počela danonoćna bombardovanje franckih gradova, kada je poginulo izmedju 50000 i 60000 Francuza, De Gol nijednu reč nije rekao saveznicima zbog toga, šta njega briga što ginu Francuzi, važno je da on dodje na vlast.
https://humanities.exeter.ac.uk/history/research/centres/warstateandsociety/projects/bombing/france/
27.maja 1944 Saveznici su bombardovali Marsej, 1750 mrtvih u jednom danu….za De Gola je to bilo ok.
https://www.laprovence.com/article/papier/4464654/27-mai-1944-et-soudain-lenfer.html
Dolazi do iskrcavanja u Normandiju, gde Saveznici oslobadjaju Francusku, a De Gol je postao predsenik vlade. Tako da De Gol rata nije ni video, nego je iz Engleske ''vodio rat', protiv Nemaca, i nije mu palo na pamet da dodje u okupiranu Francusku i da stane da čelo pokreta otpora. Nego sačekao da se sve završi i došao, kada je sve vec bilo gotovo.
Onda je kao dao nezavisnost svim kolonijama, a posle kao udjite u uniju sa nama, i da mi i dalje koristimo vaša priorodna bogatstva za djabe. Mešao se u politike bivših kolonija, organizovao države udare...Došao u Kanada, u Kvebek ( francuski deo Kanade ) počeo da viče živeo Nezavisni Kvebek, ovi anglofoni poludeli, posle morao mlaznim avionom da beži u Francusku.
http://www.charles-de-gaulle.org/lhomme/biographie/
https://www.linternaute.fr/actualit...-de-gaulle-biographie-courte-dates-citations/
https://www.britannica.com/biography/Charles-de-Gaulle-president-of-France
De Gol i Draža Mihajlović
Postoji priča da su Draža i De Gol išli zajedno u istu školu u Francusku, to je Miroslav Lazanski dokazao da nije tačno, on je lepo objasnio da su išli u istu školu, a ne u isto vreme, i da se nikada nisu ni sreli. De Gol je odlikovao Dražu ratnim krstom 1943.
De Gol je bio obmanut podacima koje je dobijao od izbeglicke vlade u Londonu, sto nije nista cudno jer on nije imao svoje posmatrace na terenu. Cak je u isto vreme dodelio ordenje Drazinim komandantima Ostojicu i Lalatovicu. Ruzveltu i Čerčilu nije padalo na pamet da odlikuje Dražu koji su imali posmatrače na terenu, a De gol ga je ipak odlikovao, o čemu se tu radi ?
Ineče ovi iz izbegličke vlade su išli i lobirali kod svih za Dražu, a samo se primio De Gol.
De Gol je bio na konferenciji u Kazablanic 14 - 24 1943, Dražu je odlikovao 2 februara 1943 ( sedam dana kasnije ), a na Teheransku konferenciju nije bio ni pozvan.Čerčilu i Ruzveltu je bio mnogo značajniji Staljin, nego De Gol, tako da je posle konferencije u Kazablanci, dobio šut kartu, što ga je jako pogodilo, i onda kao izaziti antikomunista odlikovao je Dražu takodje kao antikomunisti. da bi kao napakostio kao Staljinu, što je izgubio mesto zbog njega.
Tita nije podnosio ( kao ni sve komuniste ), a Tito je podrzavao sve francuske kolonije da postanu slobodne. Kao Tito nikada neće doći u Francusku. Francuski premijer Rene Kotija je pozvao Tita u Francusku 1956, i Tito je bio.
Zabranjena uistina o De Golu:
Od 18. juna 1940. godine njegov glas je odjeknuo na BBC-evim talasima. U Londonu se osniva Odbor za slobodnu Francusku i on okuplja Francuze iz svih slojeva života. Odatle je priznao sebe kao "vođu" Francuza. Međutim, pravi otpor je onaj koji djeluje na šesterokutnom teritoriju, gdje vrebaju opasnosti i smrt: Gestapo, S.S, Wehrmacht, Milicija ...
Otpor je djelo hiljada anonimnih muškaraca i žena, čije će umrežavanje pomoći oslabiti nacističku ratnu mašinu. U Limousinu su nacistički vođe vratili trupe s Ruskog fronta u pokušaju da likvidiraju Otpor u ovom regionu koji vojnici nazivaju "malom Rusijom", otpor koji je vodio Georges Guingouin (koji je umro 27. oktobra 2005).
Ujedinjenje otpora bilo je djelo Jeana Moulina, ali umro je od udara koji je zadao Klaus Barbie. Kada se nacistička Njemačka sruši - dok predlaže kvintesencijalni režim vođe, kad ga porazi mreža "jednakih" saveznika - a vođe režima Vichy bježe ili su uhićeni, De Gaulle se vraća u Francusku.
Tek što se zakoračio na nacionalno tlo, nego što se De Gaulle usudio vrijeđati francuske vojnike. Zaista su vojnici Kieffer-ove komandosa učestvovali u sletanjima u Normandiji (na plaži Mač između Lion-sur-Mer i Colleville-Montgomery). Francuske trupe ne čine većinu kopnenih trupa. Vojnici ovog komandosa pokazali su hrabrost i taktički smisao, ali De Gaulle ih odbija pozdraviti, jer, obučeni od oficira elitnih britanskih komandosa, nose vojničku haljinu u obliku Engleza i na koju su ušiveni engleski simbol!
Dok su mu Englezi nudili stražnju bazu za postavljanje buduće "slobodne Francuske", ovaj prvi višak "patriotizma" znak je opasnog stanja uma, koje će se pretjerano razviti: nezavisnost “, u svojoj autarkičkoj verziji, kao da Francuska nikome ne duguje ...
Popis "Drugovi oslobođenja" također je upitan: mnogi heroji i heroine Otpora nisu među njima - bili su komunisti - dok su povijesni gauisti izvučeni na vrh ove slave. Je li zbog toga zaboravio da oda počast učešću vojnika iz "kolonija" i posebno alžirskih vojnika koji su radili za oslobađanje Francuske?
Kad stekne vrhovnu odgovornost, već zaboravlja da bude fer, pravedan i vizionar kao što je mogao prije. 8. maja 1945. u Sétifu i Guelmi proslave pobjede pretvorile su se u nerede: ubijeno je sto doseljenika. Šta moć moći razumevanja i tumačenja ovih događaja? Kakav je odgovor novih vlasti, od otpora, okupljenih oko De Gaulle-a? Represija.
http://www.vox-populi.net/article.p...erqy1T6W983mopAQIxlHePWyC2x0VBd8ayYkOm-fR02ao
Nije bio jedan od velikana 20. veka - Jean Christophe Grellety
Šar De Gol je bio kontravezna ličnost sa usponima i padovima, njegova biografija je jako bogata , tako da ću se skoncetrisati na njegovu aktivnost u Drugom svetskom ratu, sa nekim zanimljivim dogadjajima posle rata.
Rodjen 22.11.1890 - 9.11.1970
Bio je francuski general i 18. francuski predsednik. Učesnik prvog svetskog rata.
Učestvovao je u odbrani Francuske od Nemačke, protivio se kapitulaciji, hteo je da se bori protiv Nemaca, i odlučio je da pobegene u Englesku, i iz debele pozadine da vodi rat protiv Nemačke. Inače Francuska je pregažena od Nemačke u ratu 1940. Pozvan je na konferenciju u Kazablanku 1943. Nije bio pozvan na Tehrensku konferenciju, Pošto je bilo više konkurenata za vodju pokreta otpora, trudio se da eliminiše svoje protivnike, tako je uspeo da izgura Henri Girauda i ako je ovaj ima veci čin.
Konferencija u Kazablanci 1943 Henri Giraud, Ruzvelt, De Gol ( ugurao se u sredinu ) i Čerčil.
Na kraju su se Amerikanci i Englezi, ipak odlučili i podržali De Gola, da on bude lider Slobodne Francuske. Mada je bilo više frakcija u francuskom pokretu i nisu ga svi priznavali.
De Gol je bio spreman da uradi sve da bi došao na vlast. Kada su počela danonoćna bombardovanje franckih gradova, kada je poginulo izmedju 50000 i 60000 Francuza, De Gol nijednu reč nije rekao saveznicima zbog toga, šta njega briga što ginu Francuzi, važno je da on dodje na vlast.
https://humanities.exeter.ac.uk/history/research/centres/warstateandsociety/projects/bombing/france/
27.maja 1944 Saveznici su bombardovali Marsej, 1750 mrtvih u jednom danu….za De Gola je to bilo ok.
https://www.laprovence.com/article/papier/4464654/27-mai-1944-et-soudain-lenfer.html
Dolazi do iskrcavanja u Normandiju, gde Saveznici oslobadjaju Francusku, a De Gol je postao predsenik vlade. Tako da De Gol rata nije ni video, nego je iz Engleske ''vodio rat', protiv Nemaca, i nije mu palo na pamet da dodje u okupiranu Francusku i da stane da čelo pokreta otpora. Nego sačekao da se sve završi i došao, kada je sve vec bilo gotovo.
Onda je kao dao nezavisnost svim kolonijama, a posle kao udjite u uniju sa nama, i da mi i dalje koristimo vaša priorodna bogatstva za djabe. Mešao se u politike bivših kolonija, organizovao države udare...Došao u Kanada, u Kvebek ( francuski deo Kanade ) počeo da viče živeo Nezavisni Kvebek, ovi anglofoni poludeli, posle morao mlaznim avionom da beži u Francusku.
https://www.linternaute.fr/actualit...-de-gaulle-biographie-courte-dates-citations/
https://www.britannica.com/biography/Charles-de-Gaulle-president-of-France
De Gol i Draža Mihajlović
Postoji priča da su Draža i De Gol išli zajedno u istu školu u Francusku, to je Miroslav Lazanski dokazao da nije tačno, on je lepo objasnio da su išli u istu školu, a ne u isto vreme, i da se nikada nisu ni sreli. De Gol je odlikovao Dražu ratnim krstom 1943.
De Gol je bio obmanut podacima koje je dobijao od izbeglicke vlade u Londonu, sto nije nista cudno jer on nije imao svoje posmatrace na terenu. Cak je u isto vreme dodelio ordenje Drazinim komandantima Ostojicu i Lalatovicu. Ruzveltu i Čerčilu nije padalo na pamet da odlikuje Dražu koji su imali posmatrače na terenu, a De gol ga je ipak odlikovao, o čemu se tu radi ?
Ineče ovi iz izbegličke vlade su išli i lobirali kod svih za Dražu, a samo se primio De Gol.
De Gol je bio na konferenciji u Kazablanic 14 - 24 1943, Dražu je odlikovao 2 februara 1943 ( sedam dana kasnije ), a na Teheransku konferenciju nije bio ni pozvan.Čerčilu i Ruzveltu je bio mnogo značajniji Staljin, nego De Gol, tako da je posle konferencije u Kazablanci, dobio šut kartu, što ga je jako pogodilo, i onda kao izaziti antikomunista odlikovao je Dražu takodje kao antikomunisti. da bi kao napakostio kao Staljinu, što je izgubio mesto zbog njega.
Tita nije podnosio ( kao ni sve komuniste ), a Tito je podrzavao sve francuske kolonije da postanu slobodne. Kao Tito nikada neće doći u Francusku. Francuski premijer Rene Kotija je pozvao Tita u Francusku 1956, i Tito je bio.
Zabranjena uistina o De Golu:
Od 18. juna 1940. godine njegov glas je odjeknuo na BBC-evim talasima. U Londonu se osniva Odbor za slobodnu Francusku i on okuplja Francuze iz svih slojeva života. Odatle je priznao sebe kao "vođu" Francuza. Međutim, pravi otpor je onaj koji djeluje na šesterokutnom teritoriju, gdje vrebaju opasnosti i smrt: Gestapo, S.S, Wehrmacht, Milicija ...
Otpor je djelo hiljada anonimnih muškaraca i žena, čije će umrežavanje pomoći oslabiti nacističku ratnu mašinu. U Limousinu su nacistički vođe vratili trupe s Ruskog fronta u pokušaju da likvidiraju Otpor u ovom regionu koji vojnici nazivaju "malom Rusijom", otpor koji je vodio Georges Guingouin (koji je umro 27. oktobra 2005).
Ujedinjenje otpora bilo je djelo Jeana Moulina, ali umro je od udara koji je zadao Klaus Barbie. Kada se nacistička Njemačka sruši - dok predlaže kvintesencijalni režim vođe, kad ga porazi mreža "jednakih" saveznika - a vođe režima Vichy bježe ili su uhićeni, De Gaulle se vraća u Francusku.
Tek što se zakoračio na nacionalno tlo, nego što se De Gaulle usudio vrijeđati francuske vojnike. Zaista su vojnici Kieffer-ove komandosa učestvovali u sletanjima u Normandiji (na plaži Mač između Lion-sur-Mer i Colleville-Montgomery). Francuske trupe ne čine većinu kopnenih trupa. Vojnici ovog komandosa pokazali su hrabrost i taktički smisao, ali De Gaulle ih odbija pozdraviti, jer, obučeni od oficira elitnih britanskih komandosa, nose vojničku haljinu u obliku Engleza i na koju su ušiveni engleski simbol!
Dok su mu Englezi nudili stražnju bazu za postavljanje buduće "slobodne Francuske", ovaj prvi višak "patriotizma" znak je opasnog stanja uma, koje će se pretjerano razviti: nezavisnost “, u svojoj autarkičkoj verziji, kao da Francuska nikome ne duguje ...
Popis "Drugovi oslobođenja" također je upitan: mnogi heroji i heroine Otpora nisu među njima - bili su komunisti - dok su povijesni gauisti izvučeni na vrh ove slave. Je li zbog toga zaboravio da oda počast učešću vojnika iz "kolonija" i posebno alžirskih vojnika koji su radili za oslobađanje Francuske?
Kad stekne vrhovnu odgovornost, već zaboravlja da bude fer, pravedan i vizionar kao što je mogao prije. 8. maja 1945. u Sétifu i Guelmi proslave pobjede pretvorile su se u nerede: ubijeno je sto doseljenika. Šta moć moći razumevanja i tumačenja ovih događaja? Kakav je odgovor novih vlasti, od otpora, okupljenih oko De Gaulle-a? Represija.
http://www.vox-populi.net/article.p...erqy1T6W983mopAQIxlHePWyC2x0VBd8ayYkOm-fR02ao
Dobices oreden iz kruga dvojke, sto spamujes temu sa nebulozama.
