МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
http://www.dw.de/dw/article/0,,16280494,00.html?maca=ser-Blic Online-2569-xml-mrss
SRBIJA
Saradnja na Drini (ili nešto više?)
Vlade Srbije i RS dogovorile su, pored ostalog, saradnju na projektu „Podrinje“ o čemu je potpisan i Protokol. Cilj projekta jeste zajedničko povezivanje opština sa jedne i druge strane Drine. Interesi su daleko veći.
Projekat „Podrinje“ predstavlja, u stvari, povezivanje 25 opština na kojem živi milion i 300.000 stanovnika, u model po kojem bi bio olakšan život stanovnicima s obe strane Drine. To se prvenstveno odnosi na zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, ali i proširenje putne infrastrukture. Verica Kalanović, ministarka za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Srbije, kaže da taj projekat nije ništa novo jer je u okviru specijalnih i paralelnih veza RS i Srbije, a ljudi koji žive na tim pograničnim prostorima izjasnili su se, kako kaže, šta bi za njih u praktičnom smislu značili ti odnosi.
Ministarka za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Srbije Verica Kalanović i ministarka za ekonomske odnose i regionalnu saradnju RS Željka Cvijanović
„Na primer, ljudi u Skelanu kažu da mi to vidimo tako da ne moramo da idemo u bolnicu u Zvornik. Ako Banjaluka i Beograd imaju specijalne odnose, dajte nama iz Skelana da se lečimo u Bajinoj Bašti tako što ćemo da pređemo most, a ne da idemo 100 kilometara u Zvornik. To su dve republike koje su prosto usmerene jedna ka drugoj i opštine u jednom dugačkom delu toka Drine koje su usmerene na međuvekovnu saradnju“, kaže Kalanović.
Ne očekuju se pritisci
U pitanju su i projekti koji imaju komunikacioni karakter što podrazumeva izgradnju mostova ili alternativnog saobraćaja. Ipak, postavlja se pitanje ko je nadležan za taj vid saradnje, da li država u čijoj su ingerenciji granice ili entiteti mogu na taj način da sarađuju sa susednim državama.
Željka Cvijanović, ministarka za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske u tom smislu ne očekuje nikakve pritiske kada je reč o realizaciji tih projekata: „Naprotiv, očekujem da se partneri iz regiona, bilo da se radi o drugom entitetu ili zemljama regiona, okrenu prema tom projektu i shvate koliko bi on mogao da bude važan za lokalne zajednice i za nešto što se zove regionalna saradnja, što je danas moderan trend i evropska kategorija“.
Sastanak Vlada u Banjaluci
Sa aspekta zakona, ništa u tom slučaju nije sporno, kaže politički analitičar i pravnik iz Tuzle Ibrahim Prohić, jer je tačno da i Evropa ima slične projekte prema kojima se podstiče regionalna saradnja. Iako je, kako kaže Prohić, Dejtonski sporazum predvideo specijalne i paralelne veze, u konkretnom slučaju to može biti opasno jer je upitna namera tih projekata: „Namere Srbije i Republike Srpske su, da budem blag, vrlo problematične, a ima argumenata da se to tvrdi. Ovo što oni rade na tragu je Miloševićeve politike i njegovih ciljeva. Beograd se nikada nije odrekao tih ciljeva. Dakle Bosna i Hercegovina ima razloga da zazire od svakog poteza Srbije koji ona vuče u saradnji sa RS“, tvrdi Prohić.
On ne spori da takvi projekti mogu da budu dobri, šta više oni bi mogli da olakšaju život mnogim građanima BiH: „I dobro bi bilo kada bismo to primenili unutar BiH, pa da se ljudi iz Istočnog Sarajeva leče u Sarajevu, a ne u Banjaluci. Ali ako imate nameru da to bude predtekst za destrukciju BiH, onda je to nešto sasvim drugo. A ima dovoljno razloga da se sumnja da namere nisu čiste i poštene“, kaže Prohić.
Pored tog projekta, planirana je i realizacija korišćenja hidropotencijala Srednja Drina, koji zajednički sprovode Srbija i Italija. Stručnjaci tvrde da se, kao i u slučaju projekta Gornja Drina, radi o uplitanju u nadležnosti države jer je ona jedina ovlašćena za potpisivanje međunarodnih ugovora.
Готово је са границом на Дрини...
Никада Дрина неће раздвајати Србе.
SRBIJA
Saradnja na Drini (ili nešto više?)
Vlade Srbije i RS dogovorile su, pored ostalog, saradnju na projektu „Podrinje“ o čemu je potpisan i Protokol. Cilj projekta jeste zajedničko povezivanje opština sa jedne i druge strane Drine. Interesi su daleko veći.
Projekat „Podrinje“ predstavlja, u stvari, povezivanje 25 opština na kojem živi milion i 300.000 stanovnika, u model po kojem bi bio olakšan život stanovnicima s obe strane Drine. To se prvenstveno odnosi na zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, ali i proširenje putne infrastrukture. Verica Kalanović, ministarka za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Srbije, kaže da taj projekat nije ništa novo jer je u okviru specijalnih i paralelnih veza RS i Srbije, a ljudi koji žive na tim pograničnim prostorima izjasnili su se, kako kaže, šta bi za njih u praktičnom smislu značili ti odnosi.
„Na primer, ljudi u Skelanu kažu da mi to vidimo tako da ne moramo da idemo u bolnicu u Zvornik. Ako Banjaluka i Beograd imaju specijalne odnose, dajte nama iz Skelana da se lečimo u Bajinoj Bašti tako što ćemo da pređemo most, a ne da idemo 100 kilometara u Zvornik. To su dve republike koje su prosto usmerene jedna ka drugoj i opštine u jednom dugačkom delu toka Drine koje su usmerene na međuvekovnu saradnju“, kaže Kalanović.
Ne očekuju se pritisci
U pitanju su i projekti koji imaju komunikacioni karakter što podrazumeva izgradnju mostova ili alternativnog saobraćaja. Ipak, postavlja se pitanje ko je nadležan za taj vid saradnje, da li država u čijoj su ingerenciji granice ili entiteti mogu na taj način da sarađuju sa susednim državama.
Željka Cvijanović, ministarka za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske u tom smislu ne očekuje nikakve pritiske kada je reč o realizaciji tih projekata: „Naprotiv, očekujem da se partneri iz regiona, bilo da se radi o drugom entitetu ili zemljama regiona, okrenu prema tom projektu i shvate koliko bi on mogao da bude važan za lokalne zajednice i za nešto što se zove regionalna saradnja, što je danas moderan trend i evropska kategorija“.
Sa aspekta zakona, ništa u tom slučaju nije sporno, kaže politički analitičar i pravnik iz Tuzle Ibrahim Prohić, jer je tačno da i Evropa ima slične projekte prema kojima se podstiče regionalna saradnja. Iako je, kako kaže Prohić, Dejtonski sporazum predvideo specijalne i paralelne veze, u konkretnom slučaju to može biti opasno jer je upitna namera tih projekata: „Namere Srbije i Republike Srpske su, da budem blag, vrlo problematične, a ima argumenata da se to tvrdi. Ovo što oni rade na tragu je Miloševićeve politike i njegovih ciljeva. Beograd se nikada nije odrekao tih ciljeva. Dakle Bosna i Hercegovina ima razloga da zazire od svakog poteza Srbije koji ona vuče u saradnji sa RS“, tvrdi Prohić.
On ne spori da takvi projekti mogu da budu dobri, šta više oni bi mogli da olakšaju život mnogim građanima BiH: „I dobro bi bilo kada bismo to primenili unutar BiH, pa da se ljudi iz Istočnog Sarajeva leče u Sarajevu, a ne u Banjaluci. Ali ako imate nameru da to bude predtekst za destrukciju BiH, onda je to nešto sasvim drugo. A ima dovoljno razloga da se sumnja da namere nisu čiste i poštene“, kaže Prohić.
Pored tog projekta, planirana je i realizacija korišćenja hidropotencijala Srednja Drina, koji zajednički sprovode Srbija i Italija. Stručnjaci tvrde da se, kao i u slučaju projekta Gornja Drina, radi o uplitanju u nadležnosti države jer je ona jedina ovlašćena za potpisivanje međunarodnih ugovora.
Готово је са границом на Дрини...
Никада Дрина неће раздвајати Србе.
Na svim poljima. 
