Када бојкотујете (нешто), морате поставити који је циљ? Шта желите постићи бојкотом? И још важније. Шта послије?
Шапић долази из другог свијета од политике. Из свијета спорта, гдје важе другачија правила од политике.
У спорту смо имали небројено бојкота, из разлога разних. Када би то бојкотвале мале, безначајне државе, нико то није ни примијетио. Рецимо, из кошарке, БиХ је бојкотовала квалификациони турнир за ЕП 1995-е. Да ли је то ико "регистривао"? Јок. Да ли се ико тога сјећа?Јок, ни они. Да ли су нешто постигли? Јок.
Другачије је то када "озбиљне" земље бојкотују такмичења. Рецимо неке земље (тадашњег) западног блока ОИ 1980-е, и неке земље (тадашњег) источног блока ОИ 1984-е. А и ту да ли су нешто постигле? Јок, само су укаљали спорт политиком. Што ће рећи да су ти бојкоти били чисто оно зарад унутрашње употребе.
И најављени бојкоти избора неких странака у Србији су зарад унутрашње употребе. Да би ето продали причу свом бирачком тијелу, и како ће се ето неко потрести. Врло добро.
Да ли могу још нешто постићи? Нека свако процијени. Зависи и шта желе. Највише је јадиковања због третмана у медијима. Ту опет имају у медијима довољно простора, владајућа политичка елита контролише неке медије (а која год власт да засједне узеће медије под своје, које може наравно), но пуно је ту других гдје немају контроле, и гдје опозицијоне партије имају прилику да се чују. Сад што не успијевају поправити подршку бирача, њихова је кривица. Тешко да ће то бојкотом промијенити.
Ако мисле да хоће у неком будућем времену, нека бојкотују, свако нека чини како сматра да треба. У коначници, како сејете тако ћете жњети.
