(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
SAN ŠTO SANJA SE SAM
Gužva ispred hotela…skoro nije bilo tako puno…zapravo prepuno. Tipovi u odelima sa slušalicama na glavama…..krupni, ozbiljni. Odaju ih pogledi koji kruže od novinara do novinara. A ovi, fela im takva, znatiželjna, gledaju čas kroz zatvorena staklena vrata čas prema ulici. Ne znaju nikad odakle će doći …..Nervozni pogledi I žamor, zvone mobilni, stotine reči se sliva samo u buku. Pokušavaju da od momka iz obezbedjenja mitom saznaju bar odakle će gospodja stići...pih….ne uspevaju jer je ovaj kao kamen….čak se I ne pomera…….kao statua …..nije ni čudo kad je služio u gardi. Ulaz u hotel je zakrčen telima obožavalaca. Fontana žubori….neometano se slivaju slapovi vode jedino što su se ljudi naslonili na obod kamenog zdanja da malo odmore noge. Sva svetla gore, svečana šljašteća svetla podstiču tenziju koja je sve veća kako se približava vreme zakazano za intervju I potpisivanje knjiga.
“Neverovatna čitanost….. pisac sa ovih prostora. Život ispisan osmehom I suzom, nespektakularan, običan život ali sa duhom proživljen. Milion malih sreća ispisanih na stranicama u stihu ili u prozi, šale na svoj I tudj račun, po neka suza I tuga jednakog intenziteta kao I sreća……dijalozi koji govore više od reči jer čine filozofiju življenja I ogromna snaga što je daje ljubav, nadjena, I jednako razumom kao I srcem sačuvana”….jedna od kritika….a bilo je I lošijih, već zavisno od ukusa čitača.
Ona nikada ne kasni…..uvek poštuje tudje vreme ali traži da se I njeno poštuje..pošteno….još 15 minuta. Nervozno I po inerciji ugašene do pola popušene cigarete leže medju stotinama cipela. Teške kamere na umornim ramenima, foto aparati…I ljudi koji se tiskaju dok im žuto svetlo obasjava izmoždena lica ali sa sjajem u očima…..
Evo je……sićušna žena im maše iz hola hotela……maše I njen osmeh….običan….ljudski jer se I oko smeje….tu su negde svi ostali, njena porodica. Nenametljivo stoje u pozadini, puštajući da ona bude prva ….nevidljiva ljubav I poverenje koje samo ona oseća a čitaoci čitaju….snaga…ko bi rekao a tako je….jednostavna…
“Ljiljkaaaaaa bre…….gde ode ako Boga znaš….” Prenu me iz sanjarenja grubi glas direktorke….jedan dan ima srce da me strefi od njenog vrištanja. Mlati mi pred nosom sa onim kalendarom……kakva naporna žena
Ajde Ljiljka ne budali
Vataj plajvaz I ne davi
Kakve reči
Šta ti fali
Bože mili žene lude
I kud mi je sudba dade
Da je mesto slova svakog
Bar po cifru otkucala
Ni za vodu ne zaradi
Iz maloga mozga vadi
Neke rime …čuda pravi
Kao mozga….ma budali.
Uh rospije, kalašture
Kako glupa sad je ona
Zar ne shvata da ću biti
Jednom diva znana, slavna
Pa će ona sirotica
Da se diči što me znade
Što mi vreme, eto dade
Da ispišem svoje jade
Malo jade, malo nade
Mešano je, kako padne
Samo vreme da mi dadne.
OJHAAAAA
Vataj plajvaz I ne davi
Kakve reči
Šta ti fali
Bože mili žene lude
I kud mi je sudba dade
Da je mesto slova svakog
Bar po cifru otkucala
Ni za vodu ne zaradi
Iz maloga mozga vadi
Neke rime …čuda pravi
Kao mozga….ma budali.
Uh rospije, kalašture
Kako glupa sad je ona
Zar ne shvata da ću biti
Jednom diva znana, slavna
Pa će ona sirotica
Da se diči što me znade
Što mi vreme, eto dade
Da ispišem svoje jade
Malo jade, malo nade
Mešano je, kako padne
Samo vreme da mi dadne.
OJHAAAAA
PS još jedan san …..jer, šta je čovek bez sna
Ljuštura prazna što čeka da padne do dna
I neka ga san….nek sanja se sam
A ja odoh u još jedan pravog života dan
PS Ovaj tekst je inspirisan jučerašnjim postovima blogera....hvala svima
