За почетак мораш схватити да угарска држава није управљала Војводством Србија и Тамишким Банатом, већ аустријски цар као војвода (за време Баховог апсолутизма Угарска фактички није ни постојала). Државе имају своје институције (центрлна администрација у Темишвару).
Јован Ненада је био човек који је позивао Угарску на јединство и на обнову, ради ослобађања хришћана у Османском царству. Нигде једног слова о Србији, српском народу, српском језику и идеалима (да не причамо о Војводини) нема у његовом прогласу, нити у писмима икога ко је имао икаквог контакта са Јованом Ненадом. Штавише, човек је тражио да постане угарски барон (што је као монах теоретски могао бити, ако би се игнорисало то што је за Угаре био шизматик), а не (српски) цар (што као монах никако није могао бити). Начин на који и он и Хабзбурзи пишу чини да човек помисли да је Chaar у тим текстовима заправо изведено од чрнац, баш исто као и homo niger. Очито је да је имао Влахе и Бугаре међу својим пратиоцима, те да је и њима обећавао некакву слободу (шта год то требало да значи). Очито је да и Фабијан Литерата није био Србин, па је био при главним пратиоцима Јована Ненада. Другим речима, покрет Јована Ненаде није имао српски национални карактер, нити је Јован Ненада, нити ико од савременика то доживљавао као српски национални покрет, иако су већина његових пратилаца скоро сигурно били Срби.