Samozvani Mithbusteri - borci protiv srpskih mitova, koji vole svoje mitove.

Potpuno svejedno, jer prisustvo i tih drugih ljudi pobija tvrdnju da Jovan Nenad nije bio okružen sposobnim i umnim ljudima.
Верујем, с обзиром на бројна писма цара Карла V упућених директно Фабијану, попут оног, хммм, да....
И исто тако, с обзиром на велики траг војводе Суботе, као на пример његов помен у било ком примарном делу угарске провенијенције, попут оног, хммм, да...
 
С обзиром на једноставност језика у реченом писму (латински његовог прогласа је далеко једноставнији и помало трапав, упореди га са писмима Хабзбурговаца тог доба), сумњам да је био окружен екстремно битним и писменим људима. Знати да сталежи управљају Угарском по мени није никакво знање (таква је била вековна ситуација у Угарској, а он - ако је у Угарској живео више од пар година - морао је то знати, тим пре што су сталежи пресудили сељачким устанцима у истој држави). И кроз хабзбуршка писма, и кроз историчаре наклоњене Запољи, провејава тон као да је он монах са наивним политичким програмом (освајање Цариграда у ситуацији после 1526), али великим бројем пратилаца (због чега и јесу хтели обојица да га искористе). И само настојање Јована Ненаде да наговори Запољине присталице да се придруже Фердинанду, и само настојање за некаквим великим ратом против Турака по мени одају наивног политичара.
Latinski jednog manastira se razlikovao od latinskog drugog manastira. Sistematizovan je par stotina godina kasnije. Prevođenje na latinski zavisi od kvaliteta kadra u manastirima, jer o nekom državnom aparatu ne možemo da govorimo u to vreme. Možemo i da otvorimo priču o samostanima u Bačkoj, ja postavljao slike jednog u kome su nađene skrivene pravoslavne freske.
 
Latinski jednog manastira se razlikovao od latinskog drugog manastira. Sistematizovan je par stotina godina kasnije. Prevođenje na latinski zavisi od kvaliteta kadra u manastirima, jer o nekom državnom aparatu ne možemo da govorimo u to vreme. Možemo i da otvorimo priču o samostanima u Bačkoj, ja postavljao slike jednog u kome su nađene skrivene pravoslavne freske.
Манастири су у 16. веку одавно изгубили карактер жаришта (какве-такве) латинске писмености. Јован Ненада је живео у времену када је латински већ доживљавао своје васкрсење (да не кажем ренесансу). Уосталом, чињеница је да се сви извори слажу да је исти био најнижег порекла. Уосталом, да је био високог рода, зашто би морао од Фердинанда тражити баронске инсигније? Јован Ненад јесте био политички фактор у пост-мохачкој Угарској и један од главних ослонаца Фердинанда Хабзбуршког, али далеко од тога да је он био на неком тлу које је било жариште велике писмености (јужна Угарска је далеко од великих центара угарске моћи и писмености), да је био високог рода и да је имао значајну канцеларију (мислим да је у једном писму упућеном Хабзбурговцима од стране његовог пратиоца и било имплицирано да је све око Јованове канцеларије било организовано ад хок).

Такође, сумњам да је Јован пре последње фазе свог живота имао центар у Бачкој. Његови су људи били махом исељеници из Срема на простор око реке Мориш, и ту се он сам најчешће и помињао до последњих писама. Тек по првом поразу и припремама за пресудни се он повукао у Бачку. По коначном слому, према сведочењу једног османског извора, његови следбеници су се вратили у османски Срем.
 
Верујем, с обзиром на бројна писма цара Карла V упућених директно Фабијану, попут оног, хммм, да....
И исто тако, с обзиром на велики траг војводе Суботе, као на пример његов помен у било ком примарном делу угарске провенијенције, попут оног, хммм, да...

Kad budem našao video snimke njegovih diplomatskih poseta, okačiću ih ovde. Još nešto, kurvu možda? Letovanje na Tajlandu? Oboje?
 
али далеко од тога да је он био на неком тлу које је било жариште велике писмености (јужна Угарска је далеко од великих центара угарске моћи и писмености), да је био високог рода и да је имао значајну канцеларију (мислим да је у једном писму упућеном Хабзбурговцима од стране његовог пратиоца и било имплицирано да је све око Јованове канцеларије било организовано ад хок).
To sam i napisao u prethodnom. On je govorio srpski. Mislio politički a ne samo vojno. Neki adhok znalac latinskog je prevodio. Nije hodža.
 
Kad budem našao video snimke njegovih diplomatskih poseta, okačiću ih ovde. Još nešto, kurvu možda? Letovanje na Tajlandu? Oboje?
За почетак било шта осим конструкција и укопавања би било лепо.

To sam i napisao u prethodnom. On je govorio srpski. Mislio politički a ne samo vojno. Neki adhok znalac latinskog je prevodio. Nije hodža.
Па не знам баш, једини начин да не буде описан као политички наивац јесте ако се има у виду његово убеђење о сопственој месијанској судбини.
 
За почетак било шта осим конструкција и укопавања би било лепо.


Па не знам баш, једини начин да не буде описан као политички наивац јесте ако се има у виду његово убеђење о сопственој месијанској судбини.
Teško da je bio naivac, pre bi se reklo da je vrlo umno koristio "tekovine" Mohačke bitke.
 
За почетак било шта осим конструкција и укопавања би било лепо.

Kad smo kod konstrukcija i ukopavanja, tvoja glavna zamerka tezi da je Jovan Nenad radio za srpsku stvar odnosi se na njegove odnose sa ugarskim plemstvom, odnosno pozivom narodu da ostane veran tom plemstvu. Sa druge strane, glavni primer rada za srpsku stvar je nešto što si nazvao državom, odnosno Vojvodstvo Srbiju koje je nastalo, bilo i ostalo podređeno tom istom plemstvu, odnosno upravljačima te države, zbog čega je i zaslužilo njihov pristanak.

Pa rekoh da pitam šta je sa mozgom? :kafa:
 
Kad smo kod konstrukcija i ukopavanja, tvoja glavna zamerka tezi da je Jovan Nenad radio za srpsku stvar odnosi se na njegove odnose sa ugarskim plemstvom, odnosno pozivom narodu da ostane veran tom plemstvu. Sa druge strane, glavni primer rada za srpsku stvar je nešto što si nazvao državom, odnosno Vojvodstvo Srbiju koje je nastalo, bilo i ostalo podređeno tom istom plemstvu, odnosno upravljačima te države, zbog čega je i zaslužilo njihov pristanak.

Pa rekoh da pitam šta je sa mozgom? :kafa:
За почетак мораш схватити да угарска држава није управљала Војводством Србија и Тамишким Банатом, већ аустријски цар као војвода (за време Баховог апсолутизма Угарска фактички није ни постојала). Државе имају своје институције (центрлна администрација у Темишвару).

Јован Ненада је био човек који је позивао Угарску на јединство и на обнову, ради ослобађања хришћана у Османском царству. Нигде једног слова о Србији, српском народу, српском језику и идеалима (да не причамо о Војводини) нема у његовом прогласу, нити у писмима икога ко је имао икаквог контакта са Јованом Ненадом. Штавише, човек је тражио да постане угарски барон (што је као монах теоретски могао бити, ако би се игнорисало то што је за Угаре био шизматик), а не (српски) цар (што као монах никако није могао бити). Начин на који и он и Хабзбурзи пишу чини да човек помисли да је Chaar у тим текстовима заправо изведено од чрнац, баш исто као и homo niger. Очито је да је имао Влахе и Бугаре међу својим пратиоцима, те да је и њима обећавао некакву слободу (шта год то требало да значи). Очито је да и Фабијан Литерата није био Србин, па је био при главним пратиоцима Јована Ненада. Другим речима, покрет Јована Ненаде није имао српски национални карактер, нити је Јован Ненада, нити ико од савременика то доживљавао као српски национални покрет, иако су већина његових пратилаца скоро сигурно били Срби.
 
За почетак мораш схватити да угарска држава није управљала Војводством Србија и Тамишким Банатом, већ аустријски цар као војвода (за време Баховог апсолутизма Угарска фактички није ни постојала). Државе имају своје институције (центрлна администрација у Темишвару).

Јован Ненада је био човек који је позивао Угарску на јединство и на обнову, ради ослобађања хришћана у Османском царству. Нигде једног слова о Србији, српском народу, српском језику и идеалима (да не причамо о Војводини) нема у његовом прогласу, нити у писмима икога ко је имао икаквог контакта са Јованом Ненадом. Штавише, човек је тражио да постане угарски барон (што је као монах теоретски могао бити, ако би се игнорисало то што је за Угаре био шизматик), а не (српски) цар (што као монах никако није могао бити). Начин на који и он и Хабзбурзи пишу чини да човек помисли да је Chaar у тим текстовима заправо изведено од чрнац, баш исто као и homo niger. Очито је да је имао Влахе и Бугаре међу својим пратиоцима, те да је и њима обећавао некакву слободу (шта год то требало да значи). Очито је да и Фабијан Литерата није био Србин, па је био при главним пратиоцима Јована Ненада. Другим речима, покрет Јована Ненаде није имао српски национални карактер, нити је Јован Ненада, нити ико од савременика то доживљавао као српски национални покрет, иако су већина његових пратилаца скоро сигурно били Срби.

On je sebe doživljavao tako i to je sasvim dovoljno da se takvim i shvati, bez naknadnih tendencioznih redukcija. Što se "države" Vojvodstva Srbije tiče, ono je jednostavnim jezikom rečeno bilo jedna od teritorijalnih jedinica, tačnije provincija šire države bez ikakvog suvereniteta. Sad, različito se podrazumeva nezavisnost i suverenost u očima nas ili na primer Hrvata koji to nikada nisu imali, pa stoga i veze nemaju šta to zapravo znači...
 
покрет Јована Ненаде није имао српски национални карактер, нити је Јован Ненада, нити ико од савременика то доживљавао као српски национални покрет, иако су већина његових пратилаца скоро сигурно били Срби.
Nešto kao Seljačka buna Matije Gupca, ali ona mora biti hrvatska .Jerbo upravo tolkujemo o samozvanim mitbastersima iz surogat nacija.
 
On je sebe doživljavao tako i to je sasvim dovoljno da se takvim i shvati, bez naknadnih tendencioznih redukcija. Što se "države" Vojvodstva Srbije tiče, ono je jednostavnim jezikom rečeno bilo jedna od teritorijalnih jedinica, tačnije provincija šire države bez ikakvog suvereniteta. Sad, različito se podrazumeva nezavisnost i suverenost u očima nas ili na primer Hrvata koji to nikada nisu imali, pa stoga i veze nemaju šta to zapravo znači...
И опет упорно понављаш нешто што дефинитивно не стоји и што је извором који је сам Јован Ненада објавио демонстрирано као нетачно. Једини примарни извор који је приписао Јовану Ненади да се он издавао за потомка рашких деспота јесте Јанош Зермег, човек из чијег текста исијава мржња према Јовану Ненади. То је у ствари био Јаношев начин да представи Јована Ненади као издајника Угарске, и тако затре сећање на њега. Један други извор, Марино Санудо, писао је да се Јован Ненада издавао за потомка цариградских царева, али је то вероватно изазвано погрешним схватањем позива Јована Ненада против Османског царства (тим пре што га Санудо никад није ни видео). Све друго је последица конструкција српских трећеразредних историчара које су вредне једино подсмеха.

Држава у феудалном поретку 19. веку и не-феудална држава 20. века немају ништа заједничко осим имена. Таква каква је била, Војводство Србија и Тамишки Банат је било нешто најшире што су Срби могли добити у том тренутку и резултат је општег националног покрета и рата са Угарима у току револуције 1848-1849. Мора се имати у обзир и да је исто Војводство настало кршењем древних (историјских) права Угарске. Револуционари из 1848. се и јесу борили за такву државу, а не за потпуну независност од Аустријског царства.

Nešto kao Seljačka buna Matije Gupca, ali ona mora biti hrvatska .Jerbo upravo tolkujemo o samozvanim mitbastersima iz surogat nacija.
Управо тако. Без обзира на то шта мислили о припадницима других нација, мислим да не би требало да конструишете паралелне митове.
 
И опет упорно понављаш нешто што дефинитивно не стоји и што је извором који је сам Јован Ненада објавио демонстрирано као нетачно. Једини примарни извор који је приписао Јовану Ненади да се он издавао за потомка рашких деспота јесте Јанош Зермег, човек из чијег текста исијава мржња према Јовану Ненади. То је у ствари био Јаношев начин да представи Јована Ненади као издајника Угарске, и тако затре сећање на њега. Један други извор, Марино Санудо, писао је да се Јован Ненада издавао за потомка цариградских царева, али је то вероватно изазвано погрешним схватањем позива Јована Ненада против Османског царства (тим пре што га Санудо никад није ни видео). Све друго је последица конструкција српских трећеразредних историчара које су вредне једино подсмеха.

Држава у феудалном поретку 19. веку и не-феудална држава 20. века немају ништа заједничко осим имена. Таква каква је била, Војводство Србија и Тамишки Банат је било нешто најшире што су Срби могли добити у том тренутку и резултат је општег националног покрета и рата са Угарима у току револуције 1848-1849. Мора се имати у обзир и да је исто Војводство настало кршењем древних (историјских) права Угарске. Револуционари из 1848. се и јесу борили за такву државу, а не за потпуну независност од Аустријског царства.


Управо тако. Без обзира на то шта мислили о припадницима других нација, мислим да не би требало да конструишете паралелне митове.

Pa nije se uopšte pokazalo kao netačno, već je to samo jedno od naknadnih tendencioznih tumačenja. Što se tiče toga za koga se on izdavao, mi imamo izvore koji ga povezuju sa srpskim vladarima, ali niti jedan koji ga povezuje sa nečim suprotnim. Što se Vojvodstva Srbije tiče, pridavati tome obeležja državnosti je suludo, tim pre što se ni sam njen narod nije borio za to. Ali, budući da je već jasno kako je ta teritorija bila pod upravom drugih, isticati njen srpski karakter koji je nesumnjiv nasuprot takođe srpskom karakteru dela Jovana Nenada, sa argumentom kako to zapravo nije bila srpska stvar jer je on sarađivao sa ugarskim plemstvom, u najmanju ruku je šizofreno.
 
Управо тако. Без обзира на то шта мислили о припадницима других нација, мислим да не би требало да конструишете паралелне митове.

Ne brini, ništa nije paralelno sa njima, jer naše priče niti njih uključuju, niti ih se tiču. A nema ni materijala koji bi mogao da bude uključen, jer su Hrvati i ostali mogli samo da sanjaju da imaju nekoga poput Jovana Nenada, dok je kod nas ličnosti takvog kalibra bilo na desetine i stotine.
 
Управо тако. Без обзира на то шта мислили о припадницима других нација, мислим да не би требало да конструишете паралелне митове.
Па, није баш тако, зато што је борба за "правицу" морала да се учи и у Србији без обзира колики јој је домет био.
 
Да, можеш да негодујеш али смо дошли до поенте која доказује да је туђа, па ако ћемо и антисрпска митоманија институционализована, Матија Губец који је трајао 12 дана је Србима познатији од многих важнијих догађаја. Овај конкретно је оцењен као буђење националне свести код свих озбиљних аутора. И као шлаг, једна хрватска опаска:

U srpskoj povijesnoj znanosti ga se prikazuje kao Srbina, što međutim nije pouzdano dokazano, jer nije vjerojatno da bi Srbin uzeo katoličke klerike za savjetnike umjesto pravoslavnih, a to je Ivan Crni upravo učinio.
 
Да, можеш да негодујеш али смо дошли до поенте која доказује да је туђа, па ако ћемо и антисрпска митоманија институционализована, Матија Губец који је трајао 12 дана је Србима познатији од многих важнијих догађаја. Овај конкретно је оцењен као буђење националне свести код свих озбиљних аутора. И као шлаг, једна хрватска опаска:
Не негодујем, само сам тужан што се трећеразредни хрватски историчари нападају трећеразредним српским тврдњама уместо објективном науком. Уместо да се изађе из југословенског наратива вечите националне борбе, српски националисти га једноставно реформулишу, уместо да изађу са оригиналним наративом.
 
Не негодујем, само сам тужан што се трећеразредни хрватски историчари нападају трећеразредним српским тврдњама уместо објективном науком. Уместо да се изађе из југословенског наратива вечите националне борбе, српски националисти га једноставно реформулишу, уместо да изађу са оригиналним наративом.
Хоћеш да кажеш да политика није утицала на историјску науку у Србији? Шта би ти предложио као наратив, с обзиром да живимо у Еденскоме врту?
 
Хоћеш да кажеш да политика није утицала на историјску науку у Србији? Шта би ти предложио као наратив, с обзиром да живимо у Еденскоме врту?
То је баш оно што нећу да кажем. Немам ја шта да предлажем, то је на историчарима, не на члановима интернет форума.
 
уместо да изађу са оригиналним наративом.

To jest da izmišljamo događaje poput Hrvata? Ili muslimana, to jest svih ostalih oko nas? Znaš, naši mitovi se i po tome razlikuju od tuđih, jer su se zapravo dogodili, samo su nijanse upitne. Na primer, priča o Kosovskom boju uzima se kao mit (naravno od strane pomenutih) jer navodno Miloš Obilić nije postojao. Turska istorija, na drugoj strani, uči da je Murata ubio neki janičar srpskog porekla koji mu je bio dodeljen kao garda, pa je iskoristio priliku.

Bottom line, Turčin je mrtav od srpske ruke. Dakle, suština priče je neupitna. Kada analiziramo mitove drugih, dolazimo do zaključka da je suština ili izmišljena ili znatno preuveličana.
 
Screenshot_20200420-203950~2.png
 
Svi smo svesni kako Hrvati, Bosnjaci i po neki Srbin (Drugosrbijanac) vole da pricaju protiv srpske mitomanije.

Protiv toga nemam nista, imam nesto kade isti ljudi tupe i veruju bosnjacku i hrvatsku mitomaniju.

- Price kako pre 19. veka nema Srba preko Drine.

- Mith o pravu prve bracne noci. (Srpski mith koji mnogo vole nase komsije).

- Mith o Bogumilima u Bosni.

- Mith o Rumunima po Hrvatskoj i Bosni.

I.t.d

Ko nekome turi prst u svoje mitove, mora i da se suocava za svojim, ali to je retkost.
Genetika je izvršila veliku nuždu po njohovoj propagandi i mitovima na svu sreću.
Jer da smo čekali na istoričare bojim se da ne bi dočekali. Uostalom ta crvena struja naših istoričara je svojevrsno dala doprinos takvim glupostima.
 

Back
Top