Samoubistvo

[bezimeni1]

Skroz racionalan izlaz iz ovakvog sveta, apsurd je odrzavati se u zivotu dok ti je ugrozen zivot, to se pretvara u borbu radi cilja da bi se borio i strahovao za opstanak, nisi dobrodosao u zivot i imas da prava kazes cao. Samo necinjenje nicega, npr. nejedenje je dovoljno. Treba da postoji eutanazija za socijalno i zivotno ugrozene, zlostavljane, izopstene, ako ne zele vise tako da zive.

 

[UltraVioletna]

Skroz racionalan izlaz iz ovakvog sveta, apsurd je odrzavati se u zivotu dok ti je ugrozen zivot, to se pretvara u borbu radi cilja da bi se borio i strahovao za opstanak, nisi dobrodosao u zivot i imas da prava kazes cao. Samo necinjenje nicega, npr. nejedenje je dovoljno. Treba da postoji eutanazija za socijalno i zivotno ugrozene, zlostavljane, izopstene, ako ne zele vise tako da zive.

Poruka u temi "Samoubistvo" https://forum.krstarica.com/threads/samoubistvo.805250/post-35497294

 

[Dalmatinkaa]

Mislim da se to rodi sa covikom.
Onoga dana kad smo se rodili,svi smo dobili u tom paketu kada ce mo da i odemo sa ovog svita,samo sto to ne znamo,nebi bilo ni u redu da znamo svoj datum smrti.Netko se ne moze nositi sa problemima,a nekoga brate gazi ga sve zivo on se bori i probija...Nesto manje od misec dana 3 ih se ubilo i svi mladi.Momak 22g obisio se,upao u neku sektu Zelenasi,nikad cula za to.Cura 24g dovezla se autom do M.Mosta napisala pismo i bacila se s mosta.Za 5 dana jos jedna osoba se bacila s tog mosta.To je nesto jace od njih mi to nikad necemo znati...

Meni je sto puta to prolazilo kroz glavu da napravim,nekad mi se cini da bi uslugu napravila cilom svitu,a kakve sam srice ne bi mi nivrag bio..Jer da je doslo moje vrime davno bi me vrag odnio izgleda..

 

[Scott Isle]

Jer da je doslo moje vrime davno bi me vrag odnio izgleda..

Zar vrag odnosi?
Ako je tako, moram se i vragom pozabaviti.

 

[Dalmatinkaa]

Taj samo odabrane hoce.

 

[bezimeni1]

Beskucnistvo ili rizik za to, socijalna izolacija, mentalne bolesti, to su stvari iz kojih cesto nema trajnog ili sigurnog izlaza, nema nekog resenja za takve situacije. Cime se lece socijalna izolovanost i beskucnistvo, ni sa cim, koji je drugi izlaz? Drustvo stvara takve situacije i ne resava probleme, stvara situacije ozbiljne zivotne ugrozenosti a onda licemerno zali zbog takvih pojava, to je jako iritantno.

 

[Zamka za snove]

Po meni samoubistvo nije kukavičluk.Niko to ne uradi iz dosade.Ko se odlučio na taj korak je imao svoje razloge.

 

[468875568]

U jednom od krugova pakla, u kojem se stalno čuju jecaju, urlici i krici, ugledala je poznate oči. To je bila njena baka s očeve strane. Iako je redovno išla u crkvu, volela je ogovarati i proklinjati ljude.
- Imala je užarenu štipaljku koja joj je vukla jezik. Vatra bi je preko jezika i dušnika spalila celu. Pretvorila bi se u prah i opet sve u krug U jednom od krugova pakla u kome se stalno čuju jecaji, urlici i krici, ugledala je poznate oči. To je bila njena baka s očeve strane. Iako je redovno išla u crkvu, volela je da ogovara i proklinje ljude.

Najviše su je pogodile sudbine ravnodušnih ljudi. Onih koji za života nisu činili zlo, ali ni dobro. Nije mislila da će i oni završiti u paklu. Videla je i demone koji vrhovnom đavolu, koji maskiran sedi na tronu, donose ljudske duše. Ugledavši jednu takvu, prepoznala je političara iz svoje zemlje. Upitala je anđela: ''Pa otkud on tu? On je živ''.

- Odgovorio mi je da je taj čovek sklopio pakt sa satanom i prodao mu svoju dušu. Nju će zauzeti demon koji će na Zemlji živeti kroz tog čoveka

Nakon što je videla sve što joj je Bog želeo da pokaže, anđeo ju je lagano gurnuo i ona se vratila u svoje telo.

- - - - - - - - - -



takvi ljudi idu pakao.nismo mi koji odlucujemo

Pa tim samoubicama je zivot pakao, ne samoubijaju se zato sto im je zivot raj.
Nas zivot nasa stvar,sami odlučujemo sta cemo da radimo.Kakav bog kakvi bakraci.

 

[Zamka za snove]

Slažem se.

 

[Dalmatinkaa]

To je nesto jace od nas svih,mi nikad saznati necemo sto se desi osobi i zasto.Znam kao sto sam napisala sto puta mi nekad dode,okrene ni se sve, sve postane u trenu sivo nigdi boje zive,nekad je dovoljno mala slamka za to,jako ruzno kao da se netko igra sa tvojim umom kao da ne vladas sam.
Ima par dana da se pokusao ubiti neki lik oko 40 i nesto godina s tog mosta di sam vec pisala,ali vidite taj nema srece ni u tome,on se bacio i pao na kamenja i ostao ziv,sad zamislite kakav ce njegov biti zivot dalje...Taj i kad se hoce ubiti ne moze,ocito mu nije sudeno jos da ode...

 

[bezimeni1]

Таквим људима треба помоћи али уместо помоћи углавном долазе критике.

Ако се са друштвом играш нечега, нису поштени, идеш одатле, нормално. Ако ти је на послу лоше, незадовољан си, идеш одатле. Ако си посвађан са целим светом изолујеш се. Али шта да неко ради кад га потерају усамљеност и глад због којих мора да иде где не жели, и кад процени да више не жели ни да прави компромис између потреба и трпљења који је толико набијен притиском између тога двоје, јер није више луд да пристаје ни на то ако већина нема такав притисак, тај иде од свега а нема где другде него у смрт ако су испуцане све шансе, разни људи имају проблеме али већина има и нешто друго у чему су награђени, али кад ти је проблем све, онда је тако.

Живот је суров, неправедан, штета што су то доста излизане речи. Сви те чак и критикују ако се прилагођаваш на неке лоше услове, забрањују ти то. Ако имаш друштво, везу, брак, сви те хвале због тога, али ако се прилагодиш на недостатак тога тако што играш игрице, пијеш, то сви нападају, док исти ти који нападају неће учинити ништа да будеш као и онај први. Ако имаш неки успех који може да буде чак и незаслужен или на срећу, други те хвале, али ако се трудиш али не довољно успешно па и немаш успеха, сви те нападају зашто се не трудиш још више, ако треба и бесконачно, заслужујеш вређање ако не можеш да одеш на Јупитер, и сматрају те неспособњаковићем и чиме све не. Ја то одлично знам. Кад паднеш други те шутирају, кад ти је доста тога, још те вређају што желиш да одеш од свега или ако преживиш, од таквог дна нема дубље, људи би убијали неког ко не може да се брани ако би имали корист од тога само да их не држе закони, то тврдим, морални закони нису ни уређени па свака будала и може да вређа неког без последица само зато што му се нешто не свиђа. Још углавном и не буду у праву него било ко са два грама мозга може да лицемерно и нелогично вређа и да се с њим слаже још гомила истих таквих, док они имају исте или друге мане. Јел грешка отићи од тога ако то не можеш да трпиш.

Неко умре од болести у својој кући, нико то не сазна све док комшије не примете да се нешто осећа после неког времена, јел би он требало да буде незахвални кретен ако би се још раније пре своје смрти одлучио на овакву опцију? За критику такве опције коју је одабрао неко у његовој а и у сличним ситуацијама или ако ће тај неко у то сигурно запасти, не постоји баш никакав аргумент, треба помоћи ако је могуће али људи неће него само знају да одмажу.

 

[The Graeat Gatsby]

Таквим људима треба помоћи али уместо помоћи углавном долазе критике.

Ако се са друштвом играш нечега, нису поштени, идеш одатле, нормално. Ако ти је на послу лоше, незадовољан си, идеш одатле. Ако си посвађан са целим светом изолујеш се. Али шта да неко ради кад га потерају усамљеност и глад због којих мора да иде где не жели, и кад процени да више не жели ни да прави компромис између потреба и трпљења који је толико набијен притиском између тога двоје, јер није више луд да пристаје ни на то ако већина нема такав притисак, тај иде од свега а нема где другде него у смрт ако су испуцане све шансе, разни људи имају проблеме али већина има и нешто друго у чему су награђени, али кад ти је проблем све, онда је тако.

Живот је суров, неправедан, штета што су то доста излизане речи. Сви те чак и критикују ако се прилагођаваш на неке лоше услове, забрањују ти то. Ако имаш друштво, везу, брак, сви те хвале због тога, али ако се прилагодиш на недостатак тога тако што играш игрице, пијеш, то сви нападају, док исти ти који нападају неће учинити ништа да будеш као и онај први. Ако имаш неки успех који може да буде чак и незаслужен или на срећу, други те хвале, али ако се трудиш али не довољно успешно па и немаш успеха, сви те нападају зашто се не трудиш још више, ако треба и бесконачно, заслужујеш вређање ако не можеш да одеш на Јупитер, и сматрају те неспособњаковићем и чиме све не. Ја то одлично знам. Кад паднеш други те шутирају, кад ти је доста тога, још те вређају што желиш да одеш од свега или ако преживиш, од таквог дна нема дубље, људи би убијали неког ко не може да се брани ако би имали корист од тога само да их не држе закони, то тврдим, морални закони нису ни уређени па свака будала и може да вређа неког без последица само зато што му се нешто не свиђа. Још углавном и не буду у праву него било ко са два грама мозга може да лицемерно и нелогично вређа и да се с њим слаже још гомила истих таквих, док они имају исте или друге мане. Јел грешка отићи од тога ако то не можеш да трпиш.

Неко умре од болести у својој кући, нико то не сазна све док комшије не примете да се нешто осећа после неког времена, јел би он требало да буде незахвални кретен ако би се још раније пре своје смрти одлучио на овакву опцију? За критику такве опције коју је одабрао неко у његовој а и у сличним ситуацијама или ако ће тај неко у то сигурно запасти, не постоји баш никакав аргумент, треба помоћи ако је могуће али људи неће него само знају да одмажу.

Да ли знаш да пливаш?

 

[bezimeni1]

Да ли знаш да пливаш?

Да али не добро.

~~~

Ја уопште немам с ким ни да причам, нон-стоп тражим дописивање на фејсу и ништа, буде искулирано увек, нико ми не приђе, у реалу скроз никог нема. Али више не знам ни шта бих причао и не верујем ником.

 

[The Graeat Gatsby]

Да али не добро.

~~~

Ја уопште немам с ким ни да причам, нон-стоп тражим дописивање на фејсу и ништа, буде искулирано увек, нико ми не приђе, у реалу скроз никог нема. Али више не знам ни шта бих причао и не верујем ником.

Pa tupendo!
Kako mislis da se ubijes ako znas da plivas jbt?

Imam plan, ozeni se

 

[Darth Vader]

1.U slučaju teške bolesti koja je neizlečiva i predstavlja patnju.
Pre toga obezbediti koliko je moguće sve što je neophodno a vezano je za najbliže.Najbližima objasniti situaciju i nagovestiti da je za to realna mogućnost da bi se smanjio šok.
2.U slučaju teškog ranjavanja sa nemogućnošću izvlačenja iz zone ratnih dejstava da se ne bi pao živ u ruke neprijatelju.Na našim prostorima je to posebno preporučljivo.

Ta dva slučaja su jedino opravdana.
Sve ostalo je više nego bedno.
Izuzimam iz toga duševne bolesnike.Govorim o normalnim osobama.

 

[bezimeni1]

Pa tupendo!
Kako mislis da se ubijes ako znas da plivas jbt?

Постоје и други начини.

Imam plan, ozeni se

Није да баш не желим али то скроз није могуће. То је сад као кад на неким друштвеним мрежама тражим девојку, ње нема и не иде ти али зато има вређања, ти се расправљаш и онда дође неко и каже "уместо што се расправљаш паметније ти је да си сад са неком девојком" а ти и дошао с том намером.

 

[Sebastian5]

Nisam se stručno bavio samoubistvima, ali sam imao nesreću da mi se u društvu desilo nekoliko samoubistava. Pretežno mlad svet, i žensko i muško. Iz takvih situacija ne možeš izaći neokrznut, ne možeš izbeći da o tome razmišljaš i nađeš neko svoje viđenje tužnih događaja.

Zanima me šta vi mislite o tome.
Unapred molim da smirite strasti i ne komentarišete prizemno i primitivno, kako su to neke forumašice na jednoj drugoj temi napale jednu forumašicu s čijim mišljenjem se nisu slagale.

Svako ima pravo na mišljenje, ali nema potrebe da ga se vređa ako se s time ne slažete.

Ako ne možete kontrolisati svoje emocije, lepo vas molim unapred da na ovoj temi ne učestvujete.

Kosta, nema tu objasnjenja..verujem da to neki ljudi nose u sebi

 

[bezimeni1]

Ово друштво кажњава већ кажњене а награђује већ награђене. Оне који су се снашли или имали среће сви ће да их хвале, биће вољени, док они који су угрожени сви ће да их осуђују, почев од обичних људи па до система који ће највише њих да тлачи, увек ће такви бити омражени, усамљени, одбачени, нижа врста у овом друштву. То је реалност. Друштвена неправда је неиздржива. Има и присиле на све стране док се истовремено каже како је ово слободно друштво и како су оно нека умишљања, могао бих да пишем до сутра о томе, свакако 18 сати дневно и сваки дан о томе размишљам.

У овом друштву не постоји сигурност и баш никаква правда. Не постоји нико и никакав начин да ме убеди да је то погрешно размишљање, не, то је скроз реално размишљање, до сутра бих могао да све аргументујем, баш бих волео да чујем супротна мишљења да се бар мало насмејем или да се занимам расправом, немам с ким чак ни да се свађам а камоли да се дружим или водим љубав па ми и свађа значи. Велики је проблем само што је тешко то извршити, да не буде претерано болно или да постоји могућност преживљавања, није то мала ствар, то је највећи проблем. Ја тренутно имам неке другачије животне планове и сад ми није згодно јер тренутно имам посао а не бих да због евентуалне хоспитализације останем без посла, и ако у међувремену све буде ишло ок оставићу се таквих планова на неко време, и сада ми је то драга идеја али суздржаћу се, али за неколико година то ћу морати због свега оно горе набројаног, или ако у међувремену останем без посла, штета што још немам тачан план и начин јер то је јако тешко урадити и нисам сигуран како ће то испасти, не желим да преживим осакаћен него мора да то буде успешно и лако, надам се да ћу то лепо осмислити.

Имам дугорочну, упорну или неизлечиву социјалну фобију и депресију, и неописиво сам лоше прошао у животу због тога и тако ћу и пролазити јер кажњени овде бивају још више кажњавани, то је зачарани круг, кажњен сам по свим основама, ово друштво ме осуђује што сам такав, свакодневно живим у агонији скоро по цео дан, немам ниједну блиску особу на овом свету и ником не верујем а цело друштво ми је непријатељ јер ме је већ док сам био у проблему додатно газило због тога. Не постоји никакав другачији излаз из такве ситуације. Ја самоубиство не желим него морам. Чак ако бих погледао из другачијег угла од чега је најбоље и најгоре умрети, најгоре је бити убијен, онда погинути у несрећи, онда умрети од болести, онда "од старости", за мене је најбоље да умрем својом вољом онда када сам на то најспремнији а не кад ми се силом прилика то задеси. Колико год да сам се премишљао, ово је једина сигурна лука, идеја о самоубиству ме је једина чинила срећним и она ми је једина пружала утеху, ја сам будала што се увек као нешто борим у овом злом и неправедном друштву кад могу да идем тамо где ћемо свакако сви једном отићи.

Не постоји ниједна сила, 10 000 доктора ме не би убедило да је то погрешно, читава преговарачка комисија (живо ме занимају контрааргументи да се смејем), ово друштво а и сам живот је за неке велика казна за које нема никакве сатисфакције, то је реалност, ја бих само могао да се мало суздржим и притајим али нико ми не може променити то мишљење, кад будем нешто старији или ако се у међувремену десе неки крупни проблеми нећу имати дилеме шта ћу и то је лепо јер ја ипак имам излаз из свега, ако сам могао да доживљавам насиље, ако сам цео живот био шиканиран и одбациван, зашто не бих смео нешто и лепо да урадим самом себи.

 

[Sensei]

ако сам цео живот био шиканиран и одбациван, зашто не бих смео нешто и лепо да урадим самом себи.

Da li su ti već rekli da ti to radiš sam sebe, a ne društvo?

 

[zendeli]

moja mama ima sestru od tetkee pa njen tata je jedan dan izasao iz stana,ziveo je poslednjih godina sa njma,uzeo pistolj,uredno registrovan,sisao u dvoriste i ubio se.oni su gore culi pucanj,znali su da je on sisao,ali nikome ni na pamet...a on je bio voljen,slozna porodicqa.na kraju su saznali da je bio kod lekara i da je imao rak prostate.tek mu je recena dijagnoza
unuka mu je sada skroz prolupala,cerka moja tetka je godinama bila kao senka
skracujuci sebi muke,porodicu je izlozio sstrasnim patnjama i to dugogodisnjim

pitanje je imamo li pravo na odluku,mozemo li tada misliti samo na sebe?ne mozemo li,vec imamo li prava da drugima nanosimo takav bol?

a druga prica,tatin kolega sa posla,isto su ziveli sa dedom u kuci,sve bilo ok,pozvani na neku svadbu.svi se doterali,obukli,seli u kola,ceka se deda da izadje iz kuce.na kraju udju da ga potraze,a deda onako uparadjen visi na tavanu

e da,moja poznanica,tj drugarica od moje drugarice,razvela se od muza,on je puno pio.al nastavili da se vidjaju zbog dece,bili u super odnosima.i tako detetov rodjendan,svi na rucku,babe,dede,deca,naravno i on,svi veseli.uvece on otisao kuci i ubio se
na detetov rodjendan

Ova smokvina poruka je ono kljucno. Tema je stara ali je dobra.
Mislim da su samoubice sebicni ljudi

 

[bezimeni1]

Da li su ti već rekli da ti to radiš sam sebe, a ne društvo?

Не. Можда делом то радим да не би морали други да ме одбацују, али све време сам био одбациван кад год сам хтео да приђем људима, одувек, најусамљенији сам на свету и то безизлазно. Да ли ме неко прихвата, да ли неком значим, да ли ме неко воли, да ли ико разуме моје јако неуобичајене проблеме, сигурно не, али многи ће ме у ствари осудити.