Naša bretonka ustvari nije pravila probleme kada je odrasla, a dok je bila mala pravila ih je, nije da nije. Kada mi otvaramo vrata, ona je onako mala sve gledala u kvaku. Posle nam je bilo jasno zašto. Čim je dovoljno porasla da kada se propne na zadnje noge može da dohvati kvaku, počela je da otvara vrata. Niko je tome nije učio. Samo je gledala šta mi radimo i to ponovila. Onda sam shvatila da ona nas imitira, tj da pokušava da radi puno stvari kao mi. Ako bih prala nešto nad kadom u kupatilu, ona je uredno sedela ledja naslonjenih na kadu i čekala. Ako bih čičnula, ona je dolazila i sedala kraj mene, ali tako da se svojim ledjima osloni na moja. I tako nas dve ......ledja u ledja kao nešto radimo. Ako bih pomirisala cvet, prilazila je da njušne i ona. Ako bih uzela nešto u ruke debelica je tu da slučajno nešto ne propusti. I tako je ona lepo ulazila u kupatilo, iznela rolnu toalet papira i celu je u milijardu sitnih parčica raznela po celom stan. Valjda je videla da mi koristimo istu tu rolnu. Onda je ulazila u dečije sobe i sve što nije bilo propisno sklonjeno je stradalo. Onda je pojela Žikine cipele i par papuča. Obožavala je jastučiće tako da ni jedan nije preživeo. Kao posledica toga više ih nemamo. Pošti je spavala svuda, naučila je da kada legne na krevet pod glavu stavi jastuče. Čak sam joj napravila njen jastučić i stavila ga na njeno mesto ali je i njega rastrgla. A to mesto je bio veliki presvučen sundjer i isto takvo jastuče. Medjutim ona je to mesto koristila samo da jede kosti (naučila sam je da samo tu donese kost koju joj dam) i da ide u kaznu. A bilo je kažnjavanja. Ako bi napravila neko čudo, čim počneš da vičeš na nju, odlazila je na mesto i nije se smela pomeriti sve dok je onaj ko je kaznio ne pozove da joj oprosti. Sve je skapirala iz prve. Gledala bi tužno, okretala oči na gore, cvilela, kada prodješ pored nje izvrtala bi se na ledja
pozivajući te da je maziš (šlihtara mala) ali nismo popuštali. Tako je naučila. Samo čvrsto i nema popuštanja. Umela je ona po dva sata da bude na mestu pre nego joj bude oprošteno, što je normalno zavisilo od veličine gluposti koju je napravila. To, da li je mala šteta ili velika smo razumeli mi, a ona je razumela samo da je kriva i da se nešto ne sme. Ćera, kako je Bog dao talentovanu da razmazi do besvesti svaku živuljku koju smo imali, osim ribica, je uporno pokušavala da je izvuče iz kazne. Na primer, ako je ja kaznim, samo ja mogu i da joj oprostim. nema tu šta neko drugi da se petlja i arbitrira. E, to je našem ženskom čeljadetu jako teško ulazilo u glavu, tako da smo imali sa njom veći problem nego sa psom. A Mazuljak se sva istopi kad ćera naidje i odmah traži podršku od nje sve cvilkajući tužno i žaleći joj se. Oteram i dete i stvar rešena. Maza je u kazni i dalje a ćera u svojoj sobi bez prava glasa. Jednim potezom su obe izdresirane. Kasnije je naš pametni pas samoinicijativno izvršila korekcije u akciji "kazna", te je kada ostane sama u stanu a mi svi odemo, ako nešto uradi što ne treba, sama rešila da ode u kaznu tj. na svoje mesto. Otključavaš vrata i ako ona skače kod ulaznih vrata znači da je bila dobra. Ali ako te dok ulaziš čeka na mestu znači da je nešto napravila pa se samokažnjava odnosno sama ode u kaznu neposredno pre nego udješ u stan (jer djubre je ipak ker pa oseti dolazak, a i čuje lift) i računa da će joj kazna biti manja pošto se sama prijavila. Onda gledaš po stanu šta je dohvatilla. A ona uredno leži na mestu i posmatra nadajući se da možda nećeš ni otkriti njenu ujdurmu. I šta da radiš takvom keru. Nasmeješ se, malo vikneš na nju, ostaviš je još par minuta u kazni (da ipak tvoja bude zadnja) i onda joj oprostiš dok ona sva sretna skače oko tebe i istovremeno vrti dupetom (pošto rep nema). To vrtenje dupetom je jako simpatično. Ona poskakuje, trese glavom, laje i vrti dupetom (veliki broj obrtaja) istovremeno i nikako mi nije jasno kako se ne ušine. Kereća posla. Nekoliko dana već uzastopce kada dodjem kući ona je u kazni. Gledam svuda i ne vidim da je nešto uradila. Sve je na svom mestu. Ne znam kako da reagujem. Ma mora da su jastučići u pitanju, mislim se. Jedno jutro zapamtim kako sam na trosedu u dnevnoj sobi ostavila dva ukrasna jastučeta, u svakom uglu kreveta po jedno. Kad sam došla sa posla ona u kazni a jastučići jedan pored drugog. Postalo mi je jasno da se ona igra sa njima ali pošto zna da to ne sme onda ode u kaznu. Pametna moja džukelica.
Dve najveće razmazotine
Mazuljak na svom mestu jede kosku
pozivajući te da je maziš (šlihtara mala) ali nismo popuštali. Tako je naučila. Samo čvrsto i nema popuštanja. Umela je ona po dva sata da bude na mestu pre nego joj bude oprošteno, što je normalno zavisilo od veličine gluposti koju je napravila. To, da li je mala šteta ili velika smo razumeli mi, a ona je razumela samo da je kriva i da se nešto ne sme. Ćera, kako je Bog dao talentovanu da razmazi do besvesti svaku živuljku koju smo imali, osim ribica, je uporno pokušavala da je izvuče iz kazne. Na primer, ako je ja kaznim, samo ja mogu i da joj oprostim. nema tu šta neko drugi da se petlja i arbitrira. E, to je našem ženskom čeljadetu jako teško ulazilo u glavu, tako da smo imali sa njom veći problem nego sa psom. A Mazuljak se sva istopi kad ćera naidje i odmah traži podršku od nje sve cvilkajući tužno i žaleći joj se. Oteram i dete i stvar rešena. Maza je u kazni i dalje a ćera u svojoj sobi bez prava glasa. Jednim potezom su obe izdresirane. Kasnije je naš pametni pas samoinicijativno izvršila korekcije u akciji "kazna", te je kada ostane sama u stanu a mi svi odemo, ako nešto uradi što ne treba, sama rešila da ode u kaznu tj. na svoje mesto. Otključavaš vrata i ako ona skače kod ulaznih vrata znači da je bila dobra. Ali ako te dok ulaziš čeka na mestu znači da je nešto napravila pa se samokažnjava odnosno sama ode u kaznu neposredno pre nego udješ u stan (jer djubre je ipak ker pa oseti dolazak, a i čuje lift) i računa da će joj kazna biti manja pošto se sama prijavila. Onda gledaš po stanu šta je dohvatilla. A ona uredno leži na mestu i posmatra nadajući se da možda nećeš ni otkriti njenu ujdurmu. I šta da radiš takvom keru. Nasmeješ se, malo vikneš na nju, ostaviš je još par minuta u kazni (da ipak tvoja bude zadnja) i onda joj oprostiš dok ona sva sretna skače oko tebe i istovremeno vrti dupetom (pošto rep nema). To vrtenje dupetom je jako simpatično. Ona poskakuje, trese glavom, laje i vrti dupetom (veliki broj obrtaja) istovremeno i nikako mi nije jasno kako se ne ušine. Kereća posla. Nekoliko dana već uzastopce kada dodjem kući ona je u kazni. Gledam svuda i ne vidim da je nešto uradila. Sve je na svom mestu. Ne znam kako da reagujem. Ma mora da su jastučići u pitanju, mislim se. Jedno jutro zapamtim kako sam na trosedu u dnevnoj sobi ostavila dva ukrasna jastučeta, u svakom uglu kreveta po jedno. Kad sam došla sa posla ona u kazni a jastučići jedan pored drugog. Postalo mi je jasno da se ona igra sa njima ali pošto zna da to ne sme onda ode u kaznu. Pametna moja džukelica.
Dve najveće razmazotine
Mazuljak na svom mestu jede kosku
