Samoca

MarieSoLong

Aktivan član
Poruka
1.604
1)Da li biste mogli da budete sami dugooooooo?

2)Da li biste to isto mogli na dugi, veoma dugi, vremenski period i pri tom 'nista ne radite' sem sto razmisljate?
Dakle nema ni citanja, ni crtanja, ni sviranja, ni neta, samo (bes)kraj misli..

3)Ko bi mogao, da li bi to isto mogao u samici?
Da izgradi svetove od 'misli' i da to niko drugi ne spozna.
 
1)Da li biste mogli da budete sami dugooooooo?

2)Da li biste to isto mogli na dugi, veoma dugi, vremenski period i pri tom 'nista ne radite' sem sto razmisljate?
Dakle nema ni citanja, ni crtanja, ni sviranja, ni neta, samo (bes)kraj misli..

3)Ko bi mogao, da li bi to isto mogao u samici?
Da izgradi svetove od 'misli' i da to niko drugi ne spozna.

Najviše na svetu želim da budem sama dugo. Što duže.

Fetiš na koji se ložim, između ostalih, jeste da budem sama dug vremenski period tokom kojeg ne bih radila ništa, osim razmišljala. Uglavnom o sebi, al ko to ne želi, ili se usuđuje? :mrgreen:


Ceo sam vek u samici, i imam izgrađene stotine svetova.


p.s. ja nisam trebala pisat ovde uopšte. :mrgreen:
 
1)Da li biste mogli da budete sami dugooooooo?

2)Da li biste to isto mogli na dugi, veoma dugi, vremenski period i pri tom 'nista ne radite' sem sto razmisljate?
Dakle nema ni citanja, ni crtanja, ni sviranja, ni neta, samo (bes)kraj misli..

3)Ko bi mogao, da li bi to isto mogao u samici?
Da izgradi svetove od 'misli' i da to niko drugi ne spozna.

Mogao bih da budem sam dugo, čak volim to, ne volim da sam mnogo u nekom društvu, to me psihički iscrpljuje.

Ne. Mogao bih da budem sam ali da se animiram određenom aktivnošću. Verovatno bih mogao dugo tako čak i da se bavim najbanalnijim stvarima. Kada bih ostao zarobljen sa sopstvenim mislima previše vremena, verovatno bih se iznervirao kad tad. Nisam doduše nikad u praksi testirao ovo, nisam imao potrebu...

Kada si u samici, valjda tu nema mogu, ne mogu? Moraš. Uvek mi je zanimljivo bilo kada u "Strancu" Merso u ćeliji od dosade krene da se priseća stvari i priseti se svega u svojoj sobi, svakog predmeta. Ne znam da li bih mogao da se prisetim baš svega. Ako ikad budem u samici probaću.
 
1)Da li biste mogli da budete sami dugooooooo?

2)Da li biste to isto mogli na dugi, veoma dugi, vremenski period i pri tom 'nista ne radite' sem sto razmisljate?
Dakle nema ni citanja, ni crtanja, ni sviranja, ni neta, samo (bes)kraj misli..

3)Ko bi mogao, da li bi to isto mogao u samici?
Da izgradi svetove od 'misli' i da to niko drugi ne spozna.

na sva tri -da
 
1)Da li biste mogli da budete sami dugooooooo?

2)Da li biste to isto mogli na dugi, veoma dugi, vremenski period i pri tom 'nista ne radite' sem sto razmisljate?
Dakle nema ni citanja, ni crtanja, ni sviranja, ni neta, samo (bes)kraj misli..

3)Ko bi mogao, da li bi to isto mogao u samici?
Da izgradi svetove od 'misli' i da to niko drugi ne spozna.

Ja jesam, sticajem raznih okolnosti, jedan period bila potpuno sama. Ima to svojih prednosti, da ti dosta vremena da razmisljas o svemu i svacemu, da preispitas sebe podrobno, da dobijes ideje koje ti inace mozda nikada ne bi pale na pamet.

Mislim da svako treba s veremena na vreme da se osami, dobije se skroz drugacija perspektiva kad si upucen samo na sebe.

Ovo sa samicom i jako dugim vremenskim periodom me plasi....ne bih volela da sam toliko dugo sama.
 
1)Da li biste mogli da budete sami dugooooooo?

2)Da li biste to isto mogli na dugi, veoma dugi, vremenski period i pri tom 'nista ne radite' sem sto razmisljate?
Dakle nema ni citanja, ni crtanja, ni sviranja, ni neta, samo (bes)kraj misli..

3)Ko bi mogao, da li bi to isto mogao u samici?
Da izgradi svetove od 'misli' i da to niko drugi ne spozna.

NE
NE
NE

ne mogu da budem staticna i nekreativna..
moj duh je znatizeljan ..beskrajnim razmisljanjima
i meditacijama covek se odvaja od stvarnosti..a cemu to ?
 
1)Da li biste mogli da budete sami dugooooooo?

2)Da li biste to isto mogli na dugi, veoma dugi, vremenski period i pri tom 'nista ne radite' sem sto razmisljate?
Dakle nema ni citanja, ni crtanja, ni sviranja, ni neta, samo (bes)kraj misli..

3)Ko bi mogao, da li bi to isto mogao u samici?
Da izgradi svetove od 'misli' i da to niko drugi ne spozna.

Filozofija i društvene nauke,ali i prirodne (glupe li podele:mrgreen:) nastaju i nadograđuju se
društvenim dejstvima,van društva takva nadogradnja nije moguća...Rekao bih da je to Hegel
prvi jasnije utvrdio (a i nema veze ko je)...Moguće je na osnovu sećanja ponešto da neka individua uradi
usamljena bez sadejstva s društvom,ali se to brzo iscrpi...Šopenhauer koji je bio samotnjak,nije kontemplirao
na pustom ostrvu-nadahnjivao se svakodnevnim glupostima svoje urbane okoline...To što je bio čudak-ko je
tada mario za to,a i to su samo male nijanse "glavnog toka".Jeo je piškio,kakio,oblačio se,umivao...(Dobro de...
nije baš sve radio,ali i ja ne hodam po žici pa nikom ništa...:mrgreen:)
A inače su pitanja tipa:da li biste išli na giljotinu?
Naravno da mi se ne ide...:lol:
Da li bih mogao ona tri pitanja? Ni slučajno-samo prisiljen!
A i onda bih mislio kako da zbritvim-do zadnjeg daha!:hvala:
 
7hYz8Dx.png
 
...Samoća je oazno stanje ličnosti
i nikad ne moše se ostvariti od sebe
nego je posledica naglog fizičkog ostanka
na vjetrometini
i kasnije nesnalaženje...
...Samoća je normalno stanje genijalnih
i ako su u društvu ili stalnom okruženju...
 
svakodnevno, sve mi je gužva preko 1-2 čoveka u mom prisustvu .

virtuelno, volim da bude što više ljudi na forumu, ali se svejedno sve više osećam usamljenim, jer me retko ko baš ono zainteresuje.

uglavnom su svi..mlaka voda, tako da sam obrni okreni, sam sebi (na moj očaj) najbolje društvo..

Ne radi se tu o "poklanjanju pažnje", već o originarnoj, nepatvorenoj, istinskoj dosadi.

Osuđen sam na to da zabavljam samog sebe, iako sam očekivao da i mene neko zabavi.

Osuđen sam da tavorim u sopstvenom volumenu znanja, jer je sve ostalo što drugi ovuda pričaju, već odavno staro i bajato.

Osećam ovo kao zagušljivu prostoriju sa zatvorenim prozorima, u kojoj umoran čekam, da neko spolja baci ciglu u staklo.

Nekada, dok sam išao za kerecom, sve je bilo lakše..jer te neko odvuče u "vezu" i onda vam se oboma hebe za forum.

Mislim da je to pravilo i za ostale..Pa se ispostavi da su svi ovde upravo i visili da bi pecali svoje hormonalne partnere..

Tu i tamo izuzetak moderatorima koji..ne znam ni sam koji kerec rade ovuda..

Mora da kod njih postoji nešto veoma bolesno, osim ako nije neka lova u pitanju. Za neku lovu, ne znam..možda bih i ja glumio čuvara zatvora.

I ovo što pišem, pišem jer sam usamljen, ali ne onom vrstom samoće koja se leči društvom.

Usamljen sam civilizacijski, planetarno.

Maštam o svetioniku na predugačkoj obali.

Mislim da je usamljenost sve veća. Bar kod ljudi koji žive s ove stane ekvatora.

Oni dole, koji beru pirinač i love zebre i piju krv i mleko..nemaju tih problema.

Nemaju ih ni oni koji ratuju. Rat je dobro zezanje.

Za vreme bombardovanja u Bg je bilo kažu najbolje..ne znam. Ja sam tada spavao u svojoj nekadašnjoj srednjoj školi, sa pokvaraenom puškicom pod glavom i sardinom u stomaku, čekajući da se pojavi F16 i da mu nanišanim pilota pravo sa katedre i tako dam doprinos uništenju natoa. Dok kao ne dođu rusi.

A ljudi danas kupuju svakakve gedžete, jer su sami.

Pipkaju prstom po erkanu, gledaju lajkove i glupe slike, jer su sami.

Izlaze u trojkama po kafićima, i onda svako pipka u svoj telefon,

Kače svoje slike po fejsu da im drugi kažu kako su super i kul i lepi..jer su sami i siebani i jer imaju neizlečivi raspad Sebe na trista kompleksa.


Gluposti..

Samo glup čovek nije sam..
Samo glup čovek je nasmejan i uvek u hipu..
Samo gluperde su pozitivci..
Samo gluperde su kukavice..
Samo glup peva i zlo ne misli..Onaj ko misli, njemu nije do pevanja


Želim da budem gluperda..srećna, nasmejana i daleko od pameti..
 
1)Da li biste mogli da budete sami dugooooooo?

2)Da li biste to isto mogli na dugi, veoma dugi, vremenski period i pri tom 'nista ne radite' sem sto razmisljate?
Dakle nema ni citanja, ni crtanja, ni sviranja, ni neta, samo (bes)kraj misli..

3)Ko bi mogao, da li bi to isto mogao u samici?
Da izgradi svetove od 'misli' i da to niko drugi ne spozna.
Iako ponekad žudim za trenucima osame, ne verujem da bih mogla dugo biti sama, s obzirom na moj tempo života i okolnosti u kojima se nalazim. Trenuci samoće su mi neophodni onda kada svoje misli moram dovesti u red zarad svog duševnog mira, takođe zarad neodoljive želje za spoznajom i analizom svog unutrašnjeg bića, nimalo jednostavan poduhvat, za bilo koga od nas.

Sa druge strane, ukoliko bih, igrom slučaja, bila primorana da provedem duži vremenski period u samoći, sumnjam da bih to teško podnela. Stvar je samo u adaptaciji.

Izgrađujem svetove od misli, ali isto tako imam veliku potrebu da to sa nekim podelim. Nisam nikada bila dobra u tom zadržavanju za sebe. Davanjem drugome na spoznaju, može se naići i na razumevanje i utehu, ukoliko za tim ima potrebe. Uvek je blaženo imati u vidu da nismo sami u tim našim mislim i poimanju sveta oko nas.
 
...Karen piše onako kao da je pred psihoanalitišarem...iskreno, nezadržano i jako iskreno , da kažem, što nije karakteristika većeg broja žena...samo postoji jedna opsanost da takve iskrenosti i samo ispitivanja 'na javnom mjestu' priliče velikima i jakim karakterima koji znaju šta hoće od života
i sigurno su za njega i spremni...Karaen govori o davanju kao prvom uslovu za uništavanje samoće ali , normalno, i o primanju kao jedinom odgovoru na davanje...i sve to kako priliči jedno drugom a moram reći mnogi virusi su budni u takvim situacijama...
Karaen je sigurna i želim joj da tu sigurnot ima stalno sa sobom...
 
...Karen piše onako kao da je pred psihoanalitišarem...iskreno, nezadržano i jako iskreno , da kažem, što nije karakteristika većeg broja žena...samo postoji jedna opsanost da takve iskrenosti i samo ispitivanja 'na javnom mjestu' priliče velikima i jakim karakterima koji znaju šta hoće od života
i sigurno su za njega i spremni...Karaen govori o davanju kao prvom uslovu za uništavanje samoće ali , normalno, i o primanju kao jedinom odgovoru na davanje...i sve to kako priliči jedno drugom a moram reći mnogi virusi su budni u takvim situacijama...
Karaen je sigurna i želim joj da tu sigurnot ima stalno sa sobom...
Psihoanalitičar koji mi ne da mira, nalazi se upravo u meni samoj.

Ne mogu poreći činjenicu da mi svet ljudi koji su potpuno sami u svojim mislima, bez potrebe da sa nekim to podele, nije intrigantan na neki način. Nimalo primamljiv, ali me doista intrigira. Glavni razlog i svrha toga me zanimaju. Zar se svaka misao ne uveliča svojim postojanjem onog trenutka kada dopustimo još nekome uvid u nju?!

Svet, život i svest nam nije data na dar da bismo njihovim putanjama koračali sami, zarobljeni u okove sopstvenih misli.
 
1)Da li biste mogli da budete sami dugooooooo?

2)Da li biste to isto mogli na dugi, veoma dugi, vremenski period i pri tom 'nista ne radite' sem sto razmisljate?
Dakle nema ni citanja, ni crtanja, ni sviranja, ni neta, samo (bes)kraj misli..


3)Ko bi mogao, da li bi to isto mogao u samici?
Da izgradi svetove od 'misli' i da to niko drugi ne spozna.
Zapravo bi bilo interesantno pokušati suprotno, ovo je previše lako.
 
Zvučala si kao da je ta teorija univerzalna vrednost koja se podrazumeva.

Nemam ništa protiv ako se podrazumeva tebi, ali nismo svi isti.

...u misaonim ili psiho_opservacijama malo je osoba koje 'jednako dišu'...teorije svakako ne možemo 'krasiti pojmom univerzalija jer teorijsko je sa mnogo sreče sskupa
da bi doslo do teorema ili bar iskustva...
Samoća je anksioze posestrima i u više slučajeva kumuje inovacijama tj.stvaralaštvu...
 
1)Da li biste mogli da budete sami dugooooooo?

2)Da li biste to isto mogli na dugi, veoma dugi, vremenski period i pri tom 'nista ne radite' sem sto razmisljate?
Dakle nema ni citanja, ni crtanja, ni sviranja, ni neta, samo (bes)kraj misli..

3)Ko bi mogao, da li bi to isto mogao u samici?
Da izgradi svetove od 'misli' i da to niko drugi ne spozna.

1) Mogu. Što i jesam. Odavno već.

2) Mogla bih. Malo bi me "ubijalo" to ne čitanje, jer knjige oduvek volim najviše, bez pisanja videh da mogu. Volim ja to u neku ruku - klepanje - s onim šta najviše kao čovek volim, da vidim mogu li bez istoga. Malo mazohistički, ali poučena iskustvom, kasnije sam sebe trenirala. Ono što sma najviše zavolela, nekako mi se odmah stvarao poriv kroz život da se odučavam, i da uvek imam na umu, da kad - tad mogu ostati bez ostog, da se previše ne navikavam, ne oslanjam, ne zavisim, itd. U globalu, bez dosta stvari videh da mogu, a bile su mi recimo nasušna potreba do tada. I bez čega misleh, da crći ću, kao keranda.

3) Mogla bih. Ja i sada imam svet unutar sveta svog. U koji nikoga ne puštam više. Da. Mogu to ja. Ono što sada kao čovek vidiš, je za svakoga. Ono šta si gledao...beše samo za tebe. I ono šta više nikada videti nećeš, dokle god sam ja živa je ono šta u meni ostaje. Da više ne spozna se. Ja sam izgradila takav jedan u sebi. Neprobojan.

:bye:
 

Back
Top