(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
Ovog septembra uspeju ćera i njen momak da odu na odmor. Volja im je bila da vide Egipat. Do poslednjeg momenta nisu znali kud će i šta će zbog loše naplate firme njenog dečka i organizacije njegovog posla (nas dve smo se organizovale....ona letuje a ja radim hahahaha), a vala i kod nas je situacija ista.....da te Bog sačuva....Elem, Bogu hvala na ograničenju kilaže prtljaga inače bi moja Cic ponela celu kuću. Taj dan kad se ona pakuje bolje da kuću zaobidjemo hahahaha Ispratismo ih Maca i ja na avion....čim su stigli u Hurgadu, eto sms-a......stigli su i nedostajemo joj.....tako je više puta dnevno gde god da ode.....ma to je Cic. Ako prodje dan a ona ne pošalje sms odmah se zabrinemo.
Deca ko deca.....mladost i lepotinja....na Vršku čuku da ih staviš ima da im bude lepo ali samo ako umeju da vide i uživaju u tom pogledu. A ovo naše zna......a vala i momak joj. I tako.....stiže jednog dana sretan sms kako se verila na nekom ostrvu, ne mogu sad da se setim imena, koje pripada Rajskim ostrvima. Prsten je dečko kupio još u Beogradu. Maznuo joj je neki prsten iz kutije za nakit.....normalno da ona nije ništa primetila ...a i kako bi u toj masi djindjuva....za veličinu, kupio i Beogradu prstem i poneo ga. Njoj čudno bilo što joj ne da da čeprka po njegovom koferu, ali ajd.....sve novo, lepo, utisci na sve strane te nije ni obraćala pažnju na taj detalj. Otišli su na to ostrvo......lepota......a on je skoknuo do neke "radnje" tu u blizini, napisao na srpskom „volim te najviše na svetu i datum“ pa da mu onaj majstor u flaši ispiše raznobojnim peskom. Rok pola sata. Ubio se onaj čovek da stigne rok. I tako, postadosmo Maca i ja naprasno matori hahaha Do sad sam i mogla da se vadim, kao neudato i neoženjeno mi oboje dece...ima vremena.....cvrc...hahahaha. Ma nek su samo živi i zdravi i da ih ništa ne boli, što bi rekla moja svekrva. Javim Maci da mu se ćerka verila......a on kaže „Jel sam ja njoj rekao kako to ide po redu, da njegovi dodju kod nas“.....naravno da sam ja njemu rekla za red i da će njegovi svakako doći hahaha.......mislim, iluzorno bi bilo da odćutim. Pa čekaj bre....ta veridba je momenat koji se pamti šta god život da im donese. A on je dečko sve smislio, ona nije imala pojma o njegovom planu i stvarno je da se pamti. Eto, kako mi i danas pamtimo da sam ja zaprosila Macu u vozu u tunelu dok stajasmo u hodniku na putu za Aleksinac....hahahaha o tome bre pričam.
E, sad, zove svekar.....treba kukuruz da se obere. Dobro, bere berač ali svejedno treba ga lepo očistiti od zaostalih šuški i svile, odvojiti što nije dobro i ubaciti u ambar. Posao je to a vala ni kukuruza nema malo. Idemo u petak posle posla. Ovo dvoje doleću u četvrtak. Pade mi na pamet da bi mogao i budući zet da podje sa nama, da pomogne......ima ga fala Bogu, da upozna familiju, tj. oni njega što je mnogo važnije, a sve to u radnoj atmosferi tako da ima da bude zet za primer u celom selu, a naši stari ponosni.....meni su važni ovo dvoje starih jer zaslužili su da budu sretni. Pošaljem Cic sms.....deca pristanu. Dolete u četvrtak zorom, u petak su oboje na poslu i popodne se spakujemo na put.
Uz put su vereniku predočeni svi odgovori koje treba da da, kako da se ponaša hahahaha u čemu je prednjačila njegova ljubljena a sve u strahu da se nana i deka zbog nečega ne nasekiraju pa nani skoči šećer.....mislim, preteruje...ono, jest da će oni posle toga sve do proleća da pretresaju svaku našu reč....to su im dogadjaji za pamćenje....tako je i tako treba da bude.
Namestimo nas dve sve lepo za leganje.....a tamo se spava.....ma.....duša ti zaspi još dok se spuštaš na jastuk. Maca u subotu ustade u 5 da sa bratom koji ima berač odu u njivu, ja u 6 a deca u 8. Tako je naredjeno. Počeše da čiste kukuruz.....moj svekar, Maca, Maki i verenik. Bogami, lepo radi ovo dete. Pogledjuje moja svekrva kako se tamo odvija posao dok izdaje naredjenja meni, Cic i zaovi koja je u medjuvremenu stigla. Ona i Cic peku papriku na veliko za ajvar, ja kuvam za sve nas a majka......nadzire i u prolazu izmedju reči loži ono kube s kužljice da pomogne paprikarkama.....slabo srce i šećer....a i da nije, njeno je da naredjuje. Normalno, stalno jurim sudove i to velike....majke, di je ona crvena velika šerpa......di ti je onaj ogromni tiganj....gde si sad ostavila crni luk....hahahaha Noge mi otpadoše trčaući po avliji u potrazi za svačim.Pred kraj dana, paprika se ohladila i ocedila pa čisti. Počeše zaova i Cic, ja im se pridružila kad sam oprala sudove, pa onda Cic ode da se tušira a dodje Maca da pripomogne. E, samo što je seo zvoni mobilni....zove ga brat da dodje u pomoć nešto se pokvarilo na beraču....ostade bogami do kasno ali su popravili....Deca se sredila, jela i svo troje otidoše kod Anči u posetu....kod ono moje najstarije treće dete što se udade u okolini.....Mi ostadosmo kući....svi smo za stolom....razgovor teče uz večeru. Kaže svekar „Bogami, ovaj dečko baš dobar. Kulturan, ne pije, ne puši a radi.“ Na to se svekrva nadovezuje „Bre Rade, vide li ti kako to dete čisti kukuruz. Kako li mu onako jednim potezom skine i šuške i svilu. Mi ne radimo tako, no drukčije. A nije nikad to radio. I brzo bre, da ne veruješ“ zadovoljno se smeška izbrazdano lice i oči joj nasmejane, zadovoljne ....“Jes bre“ odgovara svekar dok uz osmeh uzima kutiju sa lekovima ....važan je taj osmeh.
I tako....završismo sve poslove i u nedelju oko podne za Beograd natovareni namirnicama....jedva stadosmo svi u pasata hahaha Morali smo stići do 17 sati jer je verenik imao neki poslovni razgovor uveče .....samo život sa osmehom...
Hvala 
...treba vreme bre...ona džafrata već frkće..
....a radim časna reč.......tj. raduckam milion sitnih stvari....evo, sad radim plate....jednu uradim, pa skoknem, pa drugu.i tako u krug 
... posle a manja greška a oni 100 puta više kritike... 
