Samo par godina za nas

[PerfectOne]

U mladosti sam bila sklona mračnim raspoloženjima, patetici i jadna ja modu. Sada me to retko uhvati, ali kad me uhvati vuče me samo jastuk.
Mnogo bezrazložnog sna u neku ruku pegla takvo stanje.


Ono što ne uradi san to ode na suze, kupovinu neke krpe koja mi inače nije neophodna ili odlazak na neku kafu sa prijateljicom uz obavezan početak razgovora,
da znaš samo u kakvoj sam ja depresiji zadnjih dana...
to je obično znak da sam već izlečena jer se kafa završi kikotanjem i zezanjem na sve moguće teme....

Da li svi funkcionišemo po nekakvim zadatim parametrima... to jest imamo ustaljen redosled radnji koje ponavljamo kad nas depresija pokida na froncle?
Kako vi izlazite iz tunela?

Svi mi imamo loše periode u životu ali loš period je relativan pojam. Taj loš period nekada potraje ceo život ili veći deo vremena u životu.
Okrenite se malo i napravite retrospektivu kad ste bili u nizu srećni nekoliko godina!
Ako nije besparica problem onda su ljubavni jadi, ako nije ni to, u pitanju su deca i njihov krivudav životni put...
ako nije ništa od ponuđenog pojave se roditelji koji te dotuku....

Kada zapravo mi imamo jedan zasluženi period da u cugu ostanemo srećni i radosni bez neprijatnih vesti spolja?

Možda kad upadnemo u demenciju....
Moj tata se stalno smeje zadnjih godinu dana, a ja ne znam da li da se smejem sa njim ili da vrištim od bola....

Evo malo prikladne muzike dok razmišljate da li ste imali u nizu par godina sreće i možete li da se setite kada je to bilo

 

[machinae]

Premalo keksa.

 

[PerfectOne]

naprotiv!
ja bih rekla previše kiše u zimskom periodu...

 

[Em.]

Meni nedostaje sunce , čim zacvrkuću ptice i zazeleni se trava, odmah mi je bolje.

 

[machinae]

naprotiv!
ja bih rekla previše kiše u zimskom periodu...

Premalo kise ispod pokrivaca.

 

[sokvisnja]

Nemam neki ustaljeni obrazac sta radim kada sam neraspolozena. Primetila sam da mi razlicite stvari prijaju u razlicitom momentu. Nekada me izvadi izlazak, nekada samoca. Uvek mi je jutro bilo lepse od veceri. Mnogo puta mi se desava da sam uvece sva nikakva ili zabrinuta a ujutru kada odspavam kao da sve to prodje. Nisam ja neko ko sebi daje previse oduska u tom smislu. Skoro sam citala da su depresivni ljudi u biti jako sebicni ljudi. Ne znam da li je istina, mada bih rekla da to jesu ljudi koji se isuvise bave sobom i time kako se oni osecaju, da li im je sada lepo ili nije. Primetila sam da neki ljudi iz okruzenja funkcionisu po tom principu da ako su neraspolozeni totalno se iskljuce iz drustvenog zivota jer im kao nije ni do cega. Sto je meni vrhunski sebicno, jer ok, ako si ti u nekoj losoj fazi, neraspolozen si ne znaci da se druga osoba gasi i posle pali na dugme kada je tebi do druzenja.

Stariji i mudri lepo kazu da se ne treba toliko osluskivati i baviti sobom nego kada te uhvate takve faze bavis se malo drugima a na taj nacin najvise pomazes sebi.

 

[veja]

Prestala sam da ocekujem niz srecnih godina, nisam sklona ni patetici ni depresiji, ali bih rekla da su neprekinuti lanci srece ostali u mojoj mladosti tj bezbriznosti koju sobom nosi.
Ako bih bila surovo realna, razloga za srecu je malo i bice ih sve manje, ubi nas mesto u kojem smo se rodili i okolnosti za koje nikako nismo sami odgovorni. Zivot u zemlji u kojoj je Vucic premijer plus sreca. Ne ide.
No, imam zdravo i srecno dete, prijatelje, ljubav, posao, svoj stan, zdravlje me sluzi utoliko sto ignorisem neke simptome tj maskiram ih ignorisanjem i zdravim telom koje mi je mama rodila. To se, valjda, racuna kao sreca, sve na gomili nabrojano?
Naucila sam, morala sam, da ulovim delice srece-ta tvoja pomenuta kafa sa prijateljicama, lepo vece sa dragim bicem, suncan dan kad mu vreme nije, neciji duhovit post na Forumu, moj glupi ker kad sedne na pola puta do abcenog stapa i gleda me u fazonu e, ae ti idi po njega, ono, mrzi me da ziivm ..fokusiram se na ono sto valja i sto me cini radosnom. Mislim da bih u suprotnom zivela zakucana u gajbi, sa letvama na prozorima i flasom vinjaka ispred sebe..jer.. cemu?
Mada, moram da priznam da mi se u poslednje vreme desi da imam anksiozne momente, iskocila bih iz sopstvene koze, gusi me i steze sve redom-od zidova do odece..nervira me to, ja nisam taj tip i moram pod hitno da vidim sta cu da uradim u vezi pomenutog. A da nisu lekovi ili gumice za tegle oko rucnog zgloba.

 

[PerfectOne]

Premalo kise ispod pokrivaca.

što volim kad neko drugi zna bolje od mene šta se dešava u mom životu !!!!

 

[sokvisnja]

Prestala sam da ocekujem niz srecnih godina, nisam sklona ni patetici ni depresiji, ali bih rekla da su neprekinuti lanci srece ostali u mojoj mladosti tj bezbriznosti koju sobom nosi.
Ako bih bila surovo realna, razloga za srecu je malo i bice ih sve manje, ubi nas mesto u kojem smo se rodili i okolnosti za koje nikako nismo sami odgovorni. Zivot u zemlji u kojoj je Vucic premijer plus sreca. Ne ide.
No, imam zdravo i srecno dete, prijatelje, ljubav, posao, svoj stan, zdravlje me sluzi utoliko sto ignorisem neke simptome tj maskiram ih ignorisanjem i zdravim telom koje mi je mama rodila. To se, valjda, racuna kao sreca, sve na gomili nabrojano?
Naucila sam, morala sam, da ulovim delice srece-ta tvoja pomenuta kafa sa prijateljicama, lepo vece sa dragim bicem, suncan dan kad mu vreme nije, neciji duhovit post na Forumu, moj glupi ker kad sedne na pola puta do abcenog stapa i gleda me u fazonu e, ae ti idi po njega, ono, mrzi me da ziivm ..fokusiram se na ono sto valja i sto me cini radosnom. Mislim da bih u suprotnom zivela zakucana u gajbi, sa letvama na prozorima i flasom vinjaka ispred sebe..jer.. cemu?
Mada, moram da priznam da mi se u poslednje vreme desi da imam anksiozne momente, iskocila bih iz sopstvene koze, gusi me i steze sve redom-od zidova do odece..nervira me to, ja nisam taj tip i moram pod hitno da vidim sta cu da uradim u vezi pomenutog. A da nisu lekovi ili gumice za tegle oko rucnog zgloba.

To je redovna terapija...skinemo se goli, pustimo muziku do daske, igramo sa flasom vinjaka uz muziku a kad se umorimo, sednemo i forumasimo....i nema depre

- - - - - - - - - -

što volim kad neko drugi zna bolje od mene šta se dešava u mom životu !!!!

Ma ne, nisi razumela...to on prica o sebi.

 

[Василиј Зајцев]

Mene je zapravo taj jedan los period naveo da ozivim profil na Krsti i evo me tu gde sam. Inace kad me uhvati ta kriza, sednem sam u sobu, uzmem papir i olovku i pisem sta mislim i osecam. Iz toga sam izvukao nekoliko junaka cije price pisem trenutno

 

[Sarvaš]

Nisam sklon depresiji . Imao sam problema da depresijom poslije rata ali to je neka druga priča .
Svi mi ipak ponekad upadnemo u takva stanja . Meni pomaže spoznaja da sam jak i da iz tunela
mogu sam . Ne treba mi pomoć ni boga , ni prijatelja , ni psihologa .
Život je prekratak da bi se predugo kukalo .

 

[PerfectOne]

Prestala sam da ocekujem niz srecnih godina, nisam sklona ni patetici ni depresiji, ali bih rekla da su neprekinuti lanci srece ostali u mojoj mladosti tj bezbriznosti koju sobom nosi.
Ako bih bila surovo realna, razloga za srecu je malo i bice ih sve manje, ubi nas mesto u kojem smo se rodili i okolnosti za koje nikako nismo sami odgovorni. Zivot u zemlji u kojoj je Vucic premijer plus sreca. Ne ide.
No, imam zdravo i srecno dete, prijatelje, ljubav, posao, svoj stan, zdravlje me sluzi utoliko sto ignorisem neke simptome tj maskiram ih ignorisanjem i zdravim telom koje mi je mama rodila. To se, valjda, racuna kao sreca, sve na gomili nabrojano?
Naucila sam, morala sam, da ulovim delice srece-ta tvoja pomenuta kafa sa prijateljicama, lepo vece sa dragim bicem, suncan dan kad mu vreme nije, neciji duhovit post na Forumu, moj glupi ker kad sedne na pola puta do abcenog stapa i gleda me u fazonu e, ae ti idi po njega, ono, mrzi me da ziivm ..fokusiram se na ono sto valja i sto me cini radosnom. Mislim da bih u suprotnom zivela zakucana u gajbi, sa letvama na prozorima i flasom vinjaka ispred sebe..jer.. cemu?
Mada, moram da priznam da mi se u poslednje vreme desi da imam anksiozne momente, iskocila bih iz sopstvene koze, gusi me i steze sve redom-od zidova do odece..nervira me to, ja nisam taj tip i moram pod hitno da vidim sta cu da uradim u vezi pomenutog. A da nisu lekovi ili gumice za tegle oko rucnog zgloba.

hej bejbi kakav post

To i ja radim ali sada ako dozvolite pitaću se
Zašto nas tera život da budemo zadovoljni drobljenim mrvicama?
Da li je izvodljivo postići konstantu u raspoloženju uprkos okolnostima?

 

[Leon01]

Ja sam sve to pomalo sto ste opisali svi
Bas mi je drago da pisete
Ali sam i malo vise od toga sve me stiglo
Videcemo dokle i kako dalje

 

[PerfectOne]

Nemam neki ustaljeni obrazac sta radim kada sam neraspolozena. Primetila sam da mi razlicite stvari prijaju u razlicitom momentu. Nekada me izvadi izlazak, nekada samoca. Uvek mi je jutro bilo lepse od veceri. Mnogo puta mi se desava da sam uvece sva nikakva ili zabrinuta a ujutru kada odspavam kao da sve to prodje. Nisam ja neko ko sebi daje previse oduska u tom smislu. Skoro sam citala da su depresivni ljudi u biti jako sebicni ljudi. Ne znam da li je istina, mada bih rekla da to jesu ljudi koji se isuvise bave sobom i time kako se oni osecaju, da li im je sada lepo ili nije. Primetila sam da neki ljudi iz okruzenja funkcionisu po tom principu da ako su neraspolozeni totalno se iskljuce iz drustvenog zivota jer im kao nije ni do cega. Sto je meni vrhunski sebicno, jer ok, ako si ti u nekoj losoj fazi, neraspolozen si ne znaci da se druga osoba gasi i posle pali na dugme kada je tebi do druzenja.

Stariji i mudri lepo kazu da se ne treba toliko osluskivati i baviti sobom nego kada te uhvate takve faze bavis se malo drugima a na taj nacin najvise pomazes sebi.

Ja samo spavam. Nisam upotrebljiva ni na koji način

- - - - - - - - - -

Ja sam sve to pomalo sto ste opisali svi
Bas mi je drago da pisete
Ali sam i malo vise od toga sve me stiglo
Videcemo dokle i kako dalje

hajde molim te otvori dušu
prospi sve do zadnje kapi
pa kreni dalje.

 

[gost 382909]

U mladosti sam bila sklona mračnim raspoloženjima, patetici i jadna ja modu. Sada me to retko uhvati, ali kad me uhvati vuče me samo jastuk.
Mnogo bezrazložnog sna u neku ruku pegla takvo stanje.


Ono što ne uradi san to ode na suze, kupovinu neke krpe koja mi inače nije neophodna ili odlazak na neku kafu sa prijateljicom uz obavezan početak razgovora,
da znaš samo u kakvoj sam ja depresiji zadnjih dana...
to je obično znak da sam već izlečena jer se kafa završi kikotanjem i zezanjem na sve moguće teme....

Da li svi funkcionišemo po nekakvim zadatim parametrima... to jest imamo ustaljen redosled radnji koje ponavljamo kad nas depresija pokida na froncle?
Kako vi izlazite iz tunela?

Svi mi imamo loše periode u životu ali loš period je relativan pojam. Taj loš period nekada potraje ceo život ili veći deo vremena u životu.
Okrenite se malo i napravite retrospektivu kad ste bili u nizu srećni nekoliko godina!
Ako nije besparica problem onda su ljubavni jadi, ako nije ni to, u pitanju su deca i njihov krivudav životni put...
ako nije ništa od ponuđenog pojave se roditelji koji te dotuku....

Kada zapravo mi imamo jedan zasluženi period da u cugu ostanemo srećni i radosni bez neprijatnih vesti spolja?

Možda kad upadnemo u demenciju....
Moj tata se stalno smeje zadnjih godinu dana, a ja ne znam da li da se smejem sa njim ili da vrištim od bola....

Evo malo prikladne muzike dok razmišljate da li ste imali u nizu par godina sreće i možete li da se setite kada je to bilo

Pa ja to čak ne smem ni da napišem.. msm kako se izvlačim iz depresije. Imam učintkovite metode, al' nisu za javnost...

 

[PerfectOne]

To je redovna terapija...skinemo se goli, pustimo muziku do daske, igramo sa flasom vinjaka uz muziku a kad se umorimo, sednemo i forumasimo....i nema depre

- - - - - - - - - -



Ma ne, nisi razumela...to on prica o sebi.

toliko je samouveren u nastupu da to nisam ni uzela u razmatranje
kako si ga otkrila, ko političari bistu u parku....

 

[BGHighlander]

U mladosti sam bila sklona mračnim raspoloženjima, patetici i jadna ja modu. Sada me to retko uhvati, ali kad me uhvati vuče me samo jastuk.
Mnogo bezrazložnog sna u neku ruku pegla takvo stanje.


Ono što ne uradi san to ode na suze, kupovinu neke krpe koja mi inače nije neophodna ili odlazak na neku kafu sa prijateljicom uz obavezan početak razgovora,
da znaš samo u kakvoj sam ja depresiji zadnjih dana...
to je obično znak da sam već izlečena jer se kafa završi kikotanjem i zezanjem na sve moguće teme....

Da li svi funkcionišemo po nekakvim zadatim parametrima... to jest imamo ustaljen redosled radnji koje ponavljamo kad nas depresija pokida na froncle?
Kako vi izlazite iz tunela?

Svi mi imamo loše periode u životu ali loš period je relativan pojam. Taj loš period nekada potraje ceo život ili veći deo vremena u životu.
Okrenite se malo i napravite retrospektivu kad ste bili u nizu srećni nekoliko godina!
Ako nije besparica problem onda su ljubavni jadi, ako nije ni to, u pitanju su deca i njihov krivudav životni put...
ako nije ništa od ponuđenog pojave se roditelji koji te dotuku....

Kada zapravo mi imamo jedan zasluženi period da u cugu ostanemo srećni i radosni bez neprijatnih vesti spolja?

Možda kad upadnemo u demenciju....
Moj tata se stalno smeje zadnjih godinu dana, a ja ne znam da li da se smejem sa njim ili da vrištim od bola....

Evo malo prikladne muzike dok razmišljate da li ste imali u nizu par godina sreće i možete li da se setite kada je to bilo

Dešavaju se takve stvari i to je uobičajeno. Neko krije, neko pije, ja se resetujem seksom ili kreativnim radom.
Posle dan-dva-tri-četiri, sve je lepo i kreće se ispočetka Mada s godinama, ti "ciklusi" su sve ređi , slabiji ....vrhunci i "ambisi" su bliži sredini, amplituda je sve manja

 

[PerfectOne]

Pa ja to čak ne smem ni da napišem.. msm kako se izvlačim iz depresije. Imam učintkovite metode, al' nisu za javnost...

ma pusti to sad to je nepopularan metod za nepristojan svet poput nas

- - - - - - - - - -

Dešavaju se takve stvari i to je uobičajeno. Neko krije, neko pije, ja se resetujem seksom ili kreativnim radom.
Posle dan-dva-tri-četiri, sve je lepo i kreće se ispočetka Mada s godinama, ti "ciklusi" su sve ređi , slabiji ....vrhunci i "ambisi" su bliži sredini, amplituda je sve manja

Dovoljan broj ponavljanja i od ekskluzivne radnje napravi rutinu!!!

Šta onda pitam se?

 

[gost 360768]

Generalno sam radosna, zadovoljna i srecna...ma koliko mi crno bilo u zivotu, a bilo je. A kad naidju losi dani prepustim se tim negativnim emocijama (nikada ih ne gusim) i dogadjajima na kratko, pa kad se prisaberem nastavljam sa uobicajenim aktivnostima.
Prihvacam okolnosti na koje ne mogu uticati i radim na onome na sto mogu uticati.

 

[BGHighlander]

Dovoljan broj ponavljanja i od ekskluzivne radnje napravi rutinu!!!

Šta onda pitam se?

Tebi treba 1 bensedin i 1 lopata da radiš nešto

 

[Boki]

naprotiv!
ja bih rekla previše kiše u zimskom periodu...

Meni nije jasno kako vrijeme moze uticati na nekoga?
Izadji, idi trcati, idi plivati, pusti si muziku i plesi...sta qkas ? Koja bre demencija ...zivot je lijep

 

[PerfectOne]

Tebi treba 1 bensedin i 1 lopata da radiš nešto

Ne brate, meni treba da pričam sa vama.

da pojasnim
Ovo je društvena mreža.
Ovde se vode diskusije.
Ako smo već tu hajde da kažemo nešto smisleno.

A možemo i o tome koliko je moj poštar nakvašen svaki dan jer ujutru kad donese poštu imam utisak da iz njega progovara podrum pića

 

[sokvisnja]

hej bejbi kakav post

To i ja radim ali sada ako dozvolite pitaću se
Zašto nas tera život da budemo zadovoljni drobljenim mrvicama?
Da li je izvodljivo postići konstantu u raspoloženju uprkos okolnostima?

Nije moguce jer bi to znacilo da si robot koji nema emocije a ne covek. Ako me nesto nervira to su te price kao, zivot mi se rusi a ja sam srecan sto je sunce izaslo danas u 5 i 25. To mi je cak i sizofeno. Pa normalno da nisi rasplozen ako ti se desavaju ruzne stvari, ne znam zasto je takav trend da niko ne sme da pokaze da mu nije dobro u nekom trenutku. Svi se ocajnicki trude da nabace osmeh i kao ludo su srecni i raspolozeni.

Samo treba praviti razliku izmedju neraspolozenja usled objektivnih okolnosti i neraspolozenja jer covek malo malo pa ima neki razlog. Ovo prvo mi je opravdano, ono drugo nije.

 

[BGHighlander]

Ne brate, meni treba da pričam sa vama.

da pojasnim
Ovo je društvena mreža.
Ovde se vode diskusije.
Ako smo već tu hajde da kažemo nešto smisleno.

A možemo i o tome koliko je moj poštar nakvašen svaki dan jer ujutru kad donese poštu imam utisak da iz njega progovara podrum pića

Ti si od onih što nemaju tajni i svima sve ispričaju

Užasavam se i divim takvima istovremeno..ja ljudima nikad nisam verovao da bih pričao nešto poverljivo o sebi.

 

[Meda]

Kada zapravo mi imamo jedan zasluženi period da u cugu ostanemo srećni i radosni bez neprijatnih vesti spolja?

od rođenja do polaska u školu....sve posle toga je samo sloj po sloj neprilika, u početku ne ličnom zaslugom, kasnije da..
realna sam, vrlo svesna i grešaka i propuštenih šansi i pogrešnih procena i taj deo ide meni na dušu i s tim živim...
postoji i period kad se dešavalo nešto na šta nikako nisam mogla da utičem ma koliko se borila i pokušavala i posle toga
bez i malo patetike samo mogu da sedim i čekam na koji način će se sve ovo završiti....a za kog đavola ovo pišem, ne znam,
valjda mora da izađe napolje, da ostane zapisano negde gde će najmanje smetati...