Samo jedna šansa?

[Jasna]

Recimo da ne postoji reinkarnacija/preporađanje.

Zamislimo vreme kao jednu liniju koja se pruža u beskraj, a naš život
kao jednu majušnu tačkicu na toj liniji. U čitavoj večnosti ta vremenska
trunčica je sve vreme ovog sveta koje mi imamo na raspolaganju da
zaslužimo večni raj ili večni pakao, steknemo sva moguća iskustva koja
je potebno steći u životu.
Pri tom, neko živi sto godina, neko mesec dana.
Neko se rodi sa iq 80, neko sa iq 150. Neko se rodi među muslimanima,
neko među pravoslavcima, katolicima, agnosticima, komunistima...
Svi moramo na isti cilj, a u startu su nam šanse različite.

Bilo da ometajuće faktore doživljavamo kao kaznu, jer nam izgleda da
smo uskraćeni u odnosu na druge, bilo da ih doživljavamo kao nagrau,
jer muka može biti veliki učitelj...

Čime smo mi te nagrade/kazne zaslužili kada pre začeća nismo ni
postojali?

 

[pura moca]

šanse su nam iste u startu
kasnije nas oštećuju roditelji, škola, okolina
svi ometajući faktori su prividni

 

[Strigoi]

Po gnostičkom hrišćanstvu, bog ovog sveta je Demiurg, zlo i krvoločno čudovište, koje čini sve da nas odvoji od duhovnog sveta i pravog Boga: svi problemi i sve muke su rezultat njegovog delovanja i delovanja njemu potčinjenih Sila, Arhonata.

 

[Jasna]

Po gnostičkom hrišćanstvu, bog ovog sveta je Demiurg, zlo i krvoločno čudovište, koje čini sve da nas odvoji od duhovnog sveta i pravog Boga: svi problemi i sve muke su rezultat njegovog delovanja i delovanja njemu potčinjenih Sila, Arhonata.

ima logike...

Prva Budina izreka poslije duhovnog probuđenja je

Kroz bezbroj sam života, nošen tokom zbivanja, uzalud tražio graditelja tog zdanja.
Mučna je trajnost preporađanja. Graditelju, sada si uočen! Više me nećeš kućiti!
Slomljeni su svi potpornji, istrgnuta greda svoda. Duh se je iščahurio iz sumnje.
Konačno je uništena žeđ života.
Dhammapadam, 153-154

I personifikacija zla - Mara, je zadužen za to da ljude održava u iluziji, kako bi
večno ostali u Samsari.

 

[Strigoi]

Da, jako slično. Zato se i kaže da probuđenje nije nešto pozitivno u klasičnom smislu, nije "lepo", već je potpuno i krajnje destruktivan proces, razgradnja ne-istine, potpuno brisanje svega što smo mislili da je istina i u šta smo verovali.

 

[Eleleth]

_________ O

 

[Snagator Kometa]

Ne svidja mi se kako postavljaš. Ne razumemo dovoljno o vremenu kako bi pravili ikakve ozbiljne nagadjaje. Osećamo protok, da. Ali neki manje, neki više sposobno. Kao što je neko osetljiviji na recimo toplotu, ili neko bolje čuje od ostalih. Celo jedno čulo, interno, je vezano za protok vremena, rekao bih. Ali, to je druga tematika.

Život kao majušna prilika. Ma nije ni prilika. Niti je na liniji. Nema pojma gde je. Jednostavno je vuče magnetizam, izmedju ostalog, i dimenzije protoka vremena. Ne pita se, osim u toj nekoj sferi svoje spoznaje. Ukoliko joj uopšte ima pristup.

Život kao video igrica. Nije. Ne postoji 'startna zona'. Ne mora se ikuda. Nemaš držanje skorova, ne postoje krajnji ciljevi, zasluge, itd. To je sve vrlo arbitrarno. Nešto čime se popunjava vreme, i neka smernica koja služi radi uspostavljanja stuba krova kojima bi se zaklonila širina kosmosa koji se prostire iznad i okolo, makar kada se odlučimo odmoriti, od sve te buke i senzitizacije, čisto radi uprošćavanja, radi ograničavanja svesnog, sve vreme imajući privid smisla na umu. Progresa. Ovo je neophodno svakoj životinji. Mislećoj, ili manje. Dakle i delfinima i ljudima. I miševima, ako ste čitali Daglasa Adamsa.

Šanse nam nisu 'različite', jer nijedan sekund išta ostaje konstanta. Nikuda. Samo nam je privid, ljudska spoznaja takva. Da nam sve izgleda kao La linea.

Te set koji imaš, kojim si rodjen, ili koji si stekao, na kojem si možda predano radio, ili čak uopšte i ne, svakog sekunda dobija priliku da se drugačije upotrebi. Postavi.
Recimo, dete rodi se u porodici obućara, postane obućar, posmatraju ga neprijatno celog odrastanja, usput ima neki gen što ga malo čini usporenijim, kognitivno, izbije neka pošast koja napadne samo obućare, ljude koji popravljaju cipele, ili prave cipele, eto tako ispadne baš! A preživi samo ovaj naš, iz priče, zbog tog zakrivljenog gena ispadne, eto baš! I pošto ispadne eto baš, da niko drugi i ne zna da popravlja i pravi cipele, a trebaju svakome, nije li tako, uzdigne se ovaj naš, iz priče. Iz priče. I zacopa se neka prsatija kćer bogataša, u nj. I sve ispadne kako treba. Zato što je ispalo kako ne treba.
Eto recimo.

Dakle, šansa nije stvar longitude, već sekunde. Ma i kraće. Hoću reći, promenljiva je jako. Nikada nije baš ista modulacija. Nikada spacijalno-geološko-biološki aksiom.

Muka može biti velik učitelj, da, ovo neću sporiti. Ne i najbolji, ne i najprijatniji, ne i šta već drugo se može dodati. Ali velik, svakako da. Nije nešto, uzgred, što se zaslužuje. Zasluga je takodje, vrlo arbitrarna kategorija. Ne može ti drugi reći, šta zaslužuješ, a šta ne. Mada postoje neki preseti i standardi, te očekivanja. Generalno uzevši. Neke norme.
Pa ti se čini, u odnosu na iste, na druge, da nečega manjka ili punjka.
Ne slažem se sa ovim pristupom stvarnosti. Sretao sam ljude koji nisu imali ništa, do osmeha. A i gospodare univerzuma, koji su bili sposobni sporiti se i sa sopostvenom pljuvačkom. Dok bi im još uvek bila po ustima.

 

[Eleleth]

Direktan pristup i izmjeničan pristup.

AC i DC.

Ima još i treći i četvrti no nije legalizirano još.

 

[Arianna]

Recimo da ne postoji reinkarnacija/preporađanje.

Zamislimo vreme kao jednu liniju koja se pruža u beskraj, a naš život
kao jednu majušnu tačkicu na toj liniji. U čitavoj večnosti ta vremenska
trunčica je sve vreme ovog sveta koje mi imamo na raspolaganju da
zaslužimo večni raj ili večni pakao, steknemo sva moguća iskustva koja
je potebno steći u životu.
Pri tom, neko živi sto godina, neko mesec dana.
Neko se rodi sa iq 80, neko sa iq 150. Neko se rodi među muslimanima,
neko među pravoslavcima, katolicima, agnosticima, komunistima...
Svi moramo na isti cilj, a u startu su nam šanse različite.

Bilo da ometajuće faktore doživljavamo kao kaznu, jer nam izgleda da
smo uskraćeni u odnosu na druge, bilo da ih doživljavamo kao nagrau,
jer muka može biti veliki učitelj...

Čime smo mi te nagrade/kazne zaslužili kada pre začeća nismo ni
postojali?

Sve nas je stovrio isti BOG JHVH
I on svima nudi spasenje i vecni zivot...
KO zeli.

 

[☆Aždaha☆]

Direktan pristup i izmjeničan pristup.

AC i DC.

Ima još i treći i četvrti no nije legalizirano još.

Ajahuasca?

 

[Grof Vronski]

Svako za života dobije samo jednu pravu.
Neko prepozna, većina ne.
Ako se ta šansa propusti, ostatak života prolazi u životarenju...!

 

[luka19m]

''Kako sejes, tako zanjes.''

Verujem da smo svi jednaki, svi se rodimo 'cisti' i dobijemo prazan papir, a na nama je sta cemo na njemu napisati, kako cemo ga ispuniti.
Sve kazne ili nagrade, zasluzujemo sami, sami se borimo za sebe.
I svako kad - tad dobije ono sto zasluzi.
Mislim da smo svi koliko - toliko jednaki i da je napravljen dobar balans medju svima.
Sad ce verovatno neko reci ili pomisliti kako je jednak neko ko je bogat i neko ko je siromasan? Kakve sanse ima ovaj sto je siromasan?
Pa i on moze da ide u skolu, pa na fakultet, da se izbori za sebe, da napravi karijeru...
Isto tako i ovaj ko je bogat moze u roku jednog dana sve da izgubi, on mora svaki dan da se bori da zadrzi sve...

Tako da neko pre, neko posle, ali svakome sledi sta zasluzi tokom zivota.

 

[hogarius]

Recimo da ne postoji reinkarnacija/preporađanje.

Zamislimo vreme kao jednu liniju koja se pruža u beskraj, a naš život
kao jednu majušnu tačkicu na toj liniji. U čitavoj večnosti ta vremenska
trunčica je sve vreme ovog sveta koje mi imamo na raspolaganju da
zaslužimo večni raj ili večni pakao, steknemo sva moguća iskustva koja
je potebno steći u životu.
Pri tom, neko živi sto godina, neko mesec dana.
Neko se rodi sa iq 80, neko sa iq 150. Neko se rodi među muslimanima,
neko među pravoslavcima, katolicima, agnosticima, komunistima...
Svi moramo na isti cilj, a u startu su nam šanse različite.

Bilo da ometajuće faktore doživljavamo kao kaznu, jer nam izgleda da
smo uskraćeni u odnosu na druge, bilo da ih doživljavamo kao nagrau,
jer muka može biti veliki učitelj...

Čime smo mi te nagrade/kazne zaslužili kada pre začeća nismo ni
postojali?

Ti, kao jedinka, nisi nicim zasluzila da budes ovakva ili onakva, ti si jednostavno misks dva ziva bica, bas kao sto je i svaka biljka, ili zivotinjka. Kakvi su "mikseri" i "materijal", takvi su i "proizvodi".

 

[Jasna]

Ti, kao jedinka, nisi nicim zasluzila da budes ovakva ili onakva, ti si jednostavno misks dva ziva bica, bas kao sto je i svaka biljka, ili zivotinjka. Kakvi su "mikseri" i "materijal", takvi su i "proizvodi".

Znači ako su tvoji roditelji smiksali vas dvojicu brace, jal trojicu, vi ste svi isti?
(il zavisi od toga kako su miksovali )
ti si kriv što lupetam..

 

[Jasna]

_________ O

Šta je ovo?

 

[Kamael]

Sve nas je stovrio isti BOG JHVH
I on svima nudi spasenje i vecni zivot...

Na kredit?

 

[Tuzan 87]

Recimo da ne postoji reinkarnacija/preporađanje.

Zamislimo vreme kao jednu liniju koja se pruža u beskraj, a naš život
kao jednu majušnu tačkicu na toj liniji. U čitavoj večnosti ta vremenska
trunčica je sve vreme ovog sveta koje mi imamo na raspolaganju da
zaslužimo večni raj ili večni pakao, steknemo sva moguća iskustva koja
je potebno steći u životu.
Pri tom, neko živi sto godina, neko mesec dana.
Neko se rodi sa iq 80, neko sa iq 150. Neko se rodi među muslimanima,
neko među pravoslavcima, katolicima, agnosticima, komunistima...
Svi moramo na isti cilj, a u startu su nam šanse različite.

Bilo da ometajuće faktore doživljavamo kao kaznu, jer nam izgleda da
smo uskraćeni u odnosu na druge, bilo da ih doživljavamo kao nagrau,
jer muka može biti veliki učitelj...

Čime smo mi te nagrade/kazne zaslužili kada pre začeća nismo ni
postojali?

Nazalost tako je. Nazalost Boga nema da ima ne bi pustio narod da se ovako pati.

Moje misljenje.

 

[Grof Vronski]

Šta je ovo?

Japan.
Zemlja izlazećeg Sunca !

- - - - - - - - - -

_________ O

Ovo je grafički prikaz života, većine od nas....
Ideš, ideš, ideš... i na kraju nula !

 

[Jasna]

''Kako sejes, tako zanjes.''

Verujem da smo svi jednaki, svi se rodimo 'cisti' i dobijemo prazan papir, a na nama je sta cemo na njemu napisati, kako cemo ga ispuniti.
Sve kazne ili nagrade, zasluzujemo sami, sami se borimo za sebe.
I svako kad - tad dobije ono sto zasluzi.
Mislim da smo svi koliko - toliko jednaki i da je napravljen dobar balans medju svima.
Sad ce verovatno neko reci ili pomisliti kako je jednak neko ko je bogat i neko ko je siromasan? Kakve sanse ima ovaj sto je siromasan?
Pa i on moze da ide u skolu, pa na fakultet, da se izbori za sebe, da napravi karijeru...
Isto tako i ovaj ko je bogat moze u roku jednog dana sve da izgubi, on mora svaki dan da se bori da zadrzi sve...

Tako da neko pre, neko posle, ali svakome sledi sta zasluzi tokom zivota.

Što ostavi te tri tačke, lepo napiši nastavak.. dumre...

 

[Сале]

е глисто опичило те размишљању о смрти, значи оматорело се

ако слободно тумачимо библију онда смо ми у казану јер ђаво походи земљу а и добио титулу од главног баје да је господар овог света
дакле ми смо у паклу већ, а за касније, па видећемо или нећемо, једна од те две ствари су сигурне.

и не слажем се са овим корисницима који кажу да стартујемо са исте тачке
рођен као принц неке западне монархије или син шеика не може се рачунати исто као неко дете које се родило у неку вукоје6ину са међедима и цео живот ринта и рикне као и нек ел, фон, ван, сер....

 

[Jasna]

Uvek treba o smrti da se razmišlja. Nema u tome ničeg depresivnog, to je samo
činjenica. Jedino je smrt izvesna.

Nedavno sam gledala neki filmic gde profesor koji je na samrti savetuje svog učenika
da svaki dan svog života započne tako što će se zapitati ''Da je ovo poslednji dan
života, šta bi bilo vedno učiniti?''

 

[DebelaBerta]

ništa...
ako za sve ove dane unazad nije mogao ili umeo učiniti neće ni taj poslednji.

ranije sam volela da odigram na lajvu sl. go negde posle 85-og minuta... sada kontam, ako do tad nisu dali, neće ga ni dati.
možda ima neke veze, možda nema... ali ako čovek ceo život životari saznanje da mi je došao i poslednji dan ga neće promeniti.
sem što će se možda uspaničiti.

ne može jedan dan da nadoknadi sve ono što u životu propustimo.
ili jedan postupak da ispravi sve greške.

- - - - - - - - - -

imao si šansu, nisi je iskoristio... ko te yebe.

 

[Jasna]

ništa...
ako za sve ove dane unazad nije mogao ili umeo učiniti neće ni taj poslednji.

ranije sam volela da odigram na lajvu sl. go negde posle 85-og minuta... sada kontam, ako do tad nisu dali, neće ga ni dati.
možda ima neke veze, možda nema... ali ako čovek ceo život životari saznanje da mi je došao i poslednji dan ga neće promeniti.
sem što će se možda uspaničiti.

ne može jedan dan da nadoknadi sve ono što u životu propustimo.
ili jedan postupak da ispravi sve greške.

- - - - - - - - - -

imao si šansu, nisi je iskoristio... ko te yebe.

Pa i nije jedan dan u pitanju. Dan, po dan.. ko zna koliko će ih biti...

 

[gost 376780]

Čime smo mi te nagrade/kazne zaslužili kada pre začeća nismo ni
postojali?

dobra i loša karma ?

 

[Meklaud]

Nije tacno da smo svi jednaki,nije tacno da smo u startu svi jednaki! Neko se rodi na Menhetnu,zivi i umre kao bogatas,a u dubokoj starosti,stekao i unuke i praunuke,svi zdravi,srecni,neko se rodi u nekom Kongu ceo zivot se muci i umre mlad od srcane mane,ili ga pregazi voz,izgrize tigar,umre u najvecem strahu i mukama,iza sebe nije ostavio nista,ostavio staru tesko bolesnu majku bez hleba.I posle toga da se Bog brine za svakog od nas,da nam svima da daje istu sansu.Yes kako da Nou